Odbačena ustavna žalba u sporu o pravu na otkup službenog stana

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv presuda kojima je odbijen tužbeni zahtev za utvrđivanje prava na otkup stana. Sud je ocenio da su redovni sudovi dali ustavnopravno prihvatljive razloge da se radi o službenom stanu koji je izuzet od otkupa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Staševića iz Tutina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Staševića izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1321/10 od 23. juna 2010. godine i presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 413/08 od 30. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Stašević iz Tutina izjavio je Ustavnom sudu 30. septembra 2010. godine ustavnu žalbu, koju je uredio podneskom od 9. maja 2011. godine, protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1321/10 od 23. juna 2010. godine i presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 413/08 od 30. juna 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi: da Vrhovni kasacioni sud "pobija sopstvenu definiciju" službenog stana, pošto podnosilac žalbe ne obavlja nikakvu službenu funkciju ili dužnost, a ne postoji ni rešenje direktora DZ Tutin kome se i zbog čega dodeljuje službeni stan; da podnosiocu ustavne žalbe rešenje o korišćenju stana nije doneo poslodavac - DZ Tutin, već druga ustanova - Republički zavod za zdravstveno osiguranje - Filijala za Raški okrug Kraljevo, što je "neustavno i nelogično"; da je parnični postupak trajao preko pet godina; da Okružni sud u Novom Pazaru "vanzakonski preinačuje" prvostepenu presudu kojom je utvrđeno da stan nije službeni.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe, dopune ustavne žalbe i priloženih dokaza, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Opštinskog suda u Tutinu P. 627/07 od 18. februara 2008. godine usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je utvrđeno da tužilac ima pravo na otkup stana označenog u izreci, što je tuženi Republički zavod za zdravstveno osiguranje - Filijala za Raški okrug Kraljevo dužan priznati i trpeti, te tužiocu nadoknaditi troškove parničnog postupka.

Osporenom presudom Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 413/08 od 30. juna 2009. godine preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U obrazloženju drugostepene presude se, pored ostalog, navodi: da je tužena ugovorom o zakupu stana od 16. aprila 1996. godine, tužiocu kao radniku - lekaru dala u zakup stan, koji je namenski kupljen kao službeni stan za potrebe zdravstvenih radnika u Tutinu, saglasno Odluci Upravnog odbora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Beograd 01 broj 36-27/96 od 28. februara 1996. godine, a na osnovu Odluke o odobrenju sredstava za nabavku službenog stana za potrabe zdravstvenih radnika u Tutinu; da je tužilac sa tuženim 16. aprila 1996 godine zaključio ugovor o zakupu stana na određeno vreme tj. dok je zakupac u radnom odnosu kod Zdravstvenog centra u Novom Pazaru, RJ Dom zdravlja u Tutinu, te takav ugovor ne može da "preraste" u ugovor o zakupu na neodređeno vreme bez odgovarajućeg rešenja nosioca prava raspolaganja tog stana.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1321/10 od 23. juna 2010. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca. Revizijski sud smatra da se u konkretnom slučaju radi o službenom stanu koji je primenom člana 17. Zakona o stanovanju izuzet iz otkupa, pri čemu je i tužilac zaključio ugovor o zakupu na neodređeno vreme, pa je pravilno primenjeno materijalno pravo iz člana 16. navedenog zakona kada je odbijen tužbeni zahtev.

4. Po oceni Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda ustavnih prava koja su u žalbi označena.

Ustavni sud ocenjuje da su Vrhovni kasacioni sud i Okružni sud u Novom Pazaru u osporenim odlukama naveli detaljne razloge zbog kojih smatraju da je prvostepeni sud nepravilno odlučio usvojivši tužbeni zahtev za utvrđivanje prava na otkup stana, a podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge koji bi ukazivali na to da su osporene odluke donete arbitrernim, proizvoljnim ili očigledno pogrešnim tumačenjem i primenom materijalnog prava, te da ne ispunjavaju zahteve pravičnosti iz člana 32. stav 1. Ustava. U odsustvu valjanih razloga iz kojih bi proizlazilo da su u postupku po žalbi povređene ustavne garancije pravičnog suđenja, Ustavni sud ne može preispitivati ocenu Vrhovnog kasacionog suda da je tužbeni zahtev podnosioca neosnovan, jer bi tako postupao kao instancioni sud, što ne spada u njegovu nadležnost. Takođe, iz same činjenice da je podnosilac nezadovoljan pravnosnažnim ishodom parnice koju je vodio radi utvrđivanja prava na otkup stana, ne može se izvući zaključak da mu je time povređeno pravo na pravično suđenje.

Ispitujući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni i činjenično utemeljeni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, složenošću predmeta, postupanjem samog podnosica i značajem koji je predmet spora imao za njega, a što bi moglo predstavljati ustavnopravni razlog koji ukazuje na povredu navedenog prava. Imajući u vidu navedeno, kao i da okolnosti konkretnog slučaja ne ukazuju na nerazumno dugo trajanje postupka koji je pred tri instance trajao pet godina, Ustavni sud se nije posebno upuštao u ocenu ovog navoda.

Ustavni sud je konstatovao da uz ustavnu žalbu podnosilac nije dostavio dokaze za navod da mu je osporenom presudom povređeno pravo na jednaku zaštitu prava zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava. Naime, podnosilac nije dostavio pravnosnažne presude kojima bi dokazao da su u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji sudovi usvajali tužbene zahteve.

U pogledu navoda ustavne žalbe da je podnosiocu povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ističe da je podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio svoje zakonsko pravo da izjavi žalbu i reviziju, pri čemu navedeno ustavno pravo ne garantuje povoljan ishod postupka, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbačena ustavna žalba u sporu o pravu na otkup službenog stana

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti