Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa prestankom radnog odnosa zaposlenih

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda kojima je potvrđen prestanak radnog odnosa. Ocenjeno je da su sudovi pravilno primenili materijalno pravo i da nije došlo do povrede prava na pravično suđenje niti prava na rad.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radojke Rašete iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Radojke Rašeta protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. I 391/08 od 26. novembra 2008. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. II 369/10 od 20. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radojka Rašeta iz Beograda je 30. septembra 2010. godi ne podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. I 391/08 od 26. novembra 2008. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. II 369/10 od 20. maja 2010. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 60. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da su osporene presude nezakonite i neustavne, jer su donete protivno Odluci Ustavnog suda IU- 135/2006 od 20. jula 2006. godine . Dalje je navela da je rešenje o kojem je odlučeno osporenim presudama ne zakonito, jer ga je doneo nenadležni republički organ, na osnovu uredbe Vlade . Takođe je navela da je spor trajao četiri godine, iako je sud bio obavezan da u skladu sa Zakonom o radu donese pravnosnažnu odluku u roku od šest meseci od dana podnošenja tužbe. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i ukine osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Prvi opštinski sud u Beogradu je 22. oktobra 2007. godine doneo presudu P1. 917/06, kojo m je u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke u stavne žalbe, te je poništio rešenje Uprave za zajedničke poslove republičkih organa broj 112-01-1283/06-07 od 11. septembra 2006. godine i rešenje Uprave za zajedničke poslove republičkih organa broj 112-01-1157/61 od 28. avgusta 2006. godine i obavezao tuženu da t užilju vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, a u stavu drugom izreke obavezao tuženu da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u odgovarajućem novčanom iznosu.

Okružni sud u Beogradu je 26. novembra 2008. g odine, odlučujući o žalbi tužene, doneo osporenu presudu Gž. I 391/08 , kojom je u stavu prvom izreke preinačio presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 917/06 od 22. oktobra 2007. godine, tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje u celini, a u stavu drugom izreke preinači o rešenje o troškovima postupka, te je obavezao tužilju da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u odgovarajućem novčanom iznosu.

Vrhovni kasacioni sud je 20. maja 2010. godine, odlučujući o reviziji tužilje, doneo osporenu presudu Rev. II 369/10, kojom je odbio reviziju tužilje izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. I 391/08 od 26. novembra 2008. godine . U obrazloženju osporene revizijske presude, pored ostalog, je navedeno: da je prema utvrđenom činjeničnom sta nju, tužilja bila zaposlena u ranijoj Službi za zajedničke poslove Saveta ministara, a pobijanim rešenjem ostala je neraspoređena u Upravi za zajedničke poslove republičkih organa počev od 31. avgusta 2006. godine, te je utvrđeno da joj prestaje radni odnos sa 31. avgustom 2006. godine, kao danom isplate otpremnine; da je u obrazloženju pobijanog rešenja navedeno da je Uredbom o položaju pojedinih institucija bivše Državne zajednice Srbija i Crna Gora i službi Saveta ministara propisano da prestaju da rade određene institucije bivše Državne zajednice Srbija i Crna Gora i Služba Saveta ministara i da ne postoji potreba za preuzimanjem tužilje; da je kod takvog činjeničnog stanja, u pobijanoj drugostepenoj presudi pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev tužilje za poništaj pobijanih rešenja i vraćanje na rad; da je članom 3. Uredbe o položaju pojedinih inst itucija bivše Državne zajednice Srbija i Crna Gora i S lužbi Saveta ministara („Službeni glasnik RS“, broj 4 9/06) propisano da prestaje da radi, pored ostalog, i Služba za zajedničke poslove Saveta ministara; da je članom 64a stav 2. tačka 6) Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01 i 39/02) propisano da se zaposlenom otkazuje radni odnos kada usled promena u organizaciji stekne status neraspoređenog, a ne može mu se obezbediti radno mesto u istom ili u drugom državnom organu; da je članom 68a istog zakona propisano da će u slučaju preuzimanja poslova iz nadležnosti saveznog organa, državni organ u čiji delokrug prelaze ti poslovi preuzeti, u skladu sa potrebama organa, i potreban broj zaposlenih i postavljenih lica za obavljanje preuzetih poslova; da budući da se u konkretnom slučaju radi o prestanku rada saveznih organa, da je tužilja radila u Službi za zajedničke poslove Saveta ministara koja je prestala da postoji, te da je utvrđeno da nije postojala potreba za preuzimanjem tužilje u Upravu za zajedničke poslove republičkih organa, tužilji je pravilno prestao radni odnos u smislu navedenih odredaba Zakona o radnim odnosima u državnim organima, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prav a, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona :

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 60. Ustava je utvrđeno : da se jemči pravo na rad , u skladu sa zakonom (stav 1.); da svako ima pravo n a slobodan izbor rada (stav 2.); da su svima, pod jednakim uslovima, dos tupna sve radna mesta (stav 3.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći (stav 4.) ; da se ženama, omladini i invalidima omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (stav 5.).

Odredbama Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01 i 39/02) bilo je propisano: da se zaposlenom otkazuje radni odnos kada usled promena u organizaciji stekne status neraspoređenog, a ne može mu se obezbediti radno mesto u istom ili u drugom državnom organu (član 64a stav 2. tačka 6)); da u slučaju ukidanja državnog organa i ukidanja svih poslova koji su se obavljali u delokrugu tog organa zaposleni i postavljena lica koji su radili u ukinutom organu ostaju neraspoređeni, kao i da zaposleni u državnom organu i postavljena lica koji nisu preuzeti u smislu stava 1. ovog člana ili su ostali neraspoređeni u smislu stava 3. ovog člana imaju prava i obaveze utvrđene članom 66. ovog zakona (član 67. st. 3. i 4.); da će u slučaju preuzimanja poslova iz nadležnosti saveznog organa, državni organ u čiji delokrug prelaze ti poslovi preu zeti, u skladu sa potrebama organa, i potreban broj zaposlenih i postavljenih lica za obavljanje preuzetih poslova (član 68a).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredaba člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava , Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama nisu povređena navedena ustavna prava podnositeljke.

Ustavni sud nalazi da nisu osnovani navodi pod nositeljke ustavne žalbe da su Okružni sud u Beogradu i Vrhovni kasacioni sud zasnovali svoje presude na nezakonito donetim rešenjima Uprave za zajedničke poslove republičkih organa broj 112-01-1283/06-07 od 11. septembra 2006. godine i broj 112-01-1157/61 od 28. avgusta 2006. godine , zbog toga što su doneta na osnovu odredbi Uredbe o finansiranju nadležnosti koje su prešle na Republiku Srbiju s bivše Srbije i Crne Gore, za koje je utvrđeno da nisu u skladu sa Ustavom i zakonom. Naime, Odlukom Ustavnog suda IU-135/2006 od 20. jula 2006. godine („Službeni glasnik RS“, broj 63/06) jeste utvrđeno da odredbe čl. 10. do 14. Uredbe o finansiranju nadležnosti koje su prešle na Republiku Srbiju s bivše Srbije i Crne Gore („Službeni glasnik RS“, broj 49/06) nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Međutim, navedena rešenja nisu doneta na osnovu odredaba navedene Uredbe za koje je utvrđena neustavnost i nezakonitost, već su doneta saglasno članu 1. i članu 23b. stav 1. Uredbe o položaju pojedinih institucija Državne zajednice Srbije i Crne Gore i službi Saveta ministara i člana 64a) stav 2. tačka 6) i člana 68a Zakona o radnim odnosima u državnim organima, a u vezi sa članom 179. stav 1. tačka 9) i člana 190. Zakona o radu.

Uprava za zajedničke poslove republičkih organa je navedenim rešenjima utvrdila da ne postoji p otreba za preuzimanjem podnositeljke ustavne žalbe, a istim rešenjima je podnositeljka ostala neraspore đena u Upravi za zajedničke poslove republičkih organa počev od 31. avgusta 2006. godine. Iz navedene odredbe člana 68a Zakona o radnim odnosima u državnim organima ne proizlazi obaveza traženja mogućnosti raspoređivanja zaposlenog u drugom državnom organu.

Ustavni sud je stao na stanovište da se ne može smatrati da je zauzeti stav Okružnog suda u Beogradu i Vrhovnog kasacionog suda, izražen kroz osporene presude, posledica neprihvatljive primene merodavnog materijalnog prava. Ustavni sud ističe da je podnositeljka ustavne žalbe bila zaposlen a u bivšoj Službi za zajedničke poslove Saveta ministara Državne Zajednice Srbija i Crna G ora. Prestankom postojanja Državne Zajednice Srbija i Crna Gora , prestala je i potreba za obavljanjem poslova koje je obavljala bivša Služba za zajedničke poslove Saveta ministara, pa kako suštinski nije bilo preuzetih poslova (ne i predmeta) od strane Republike Srbije, to nije ni bilo obaveze raspoređivanja zaposlenih. S obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe prestao radni odnos u skladu sa važećim zakonskim odredbama, Ustavni sud ocenjuje da osporenim presudama Okružnog suda u Beogradu Gž. I 391/08 od 26. novembra 2008. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rev. II 369/10 od 20. maja 2010. godine nije povređeno podnositeljkino pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, niti pravo na rad zajemčeno odredbama člana 60. Ustava. (U stavni sud je isti stav zauzeo u svojoj Odluci Už-1225/2008 od 17. marta 2011. godine).

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu podnositeljke izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. I 391/08 od 26. novembra 2008. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. II 369/10 od 20. maja 2010. godine, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US).

6. Takođe, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe, a posebno iz zahteva o kome Ustavni sud povodom izjavljene ustavne žalbe treba da odluči, zaključio da se podnositeljka samo formalno poz vala na povredu prava na suđenje u razumnom roku, pošto se njen zahtev odnosio samo na poništaj osporenih presuda . Stoga se Ustavni sud, krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, nije posebno upuštao u ocenu ovog navoda.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA


dr Marija Draškić