Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu u penzijskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu Helene Matijević i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Redovni sudovi su se nezakonito oglasili apsolutno nenadležnim za odlučivanje o zahtevu za naknadu štete zbog neisplaćene razlike penzije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4262/2012
31.01.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Helene Matijević iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Helene Matijević i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19844/11 od 27. januara 2012 . godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 2263/12 od 28. marta 2012 . godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Višem sudu u Beogradu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja O dluke Ustavnog suda, pon ovi postupak po žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19844/11 od 27. januara 2012. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Helena Matijević iz Beograda je 25. maja 2012. godine, preko punomoćnika Branka Franc Butolena, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 2263/12 od 28. marta 2012. godine , zbog povrede načela i prava iz čl. 18, 21. i 70. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je Viši su d u Beogradu pogrešno tumačio materijalnopravne norme koje regulišu oblast penzijskog i inva lidskog osiguranja; da podnositeljka ne može da ostvari pravo na vanre dno usklađivanje penzije, iako joj je to pravo priznato na osnovu Zakona o penijskom i invalidskom osiguranju.

Ustavni sud konstatuje da se podnositeljka u ustavnoj žalbi nije formalno pozvala na povredu prava na prav ično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Međutim, Ustavni sud ukazuje da se iz sadržine ustavne žalbe može zaključiti da se podnositeljka ustavne žalbe, u suštini, žali i na povredu prava na pravično suđenje. Takođe, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe zaključio da se ustavnom žalbom osporava i rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19844/11 od 27. januara 2012. godine .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Prvi osnovni sud u Beogradu je 27. januara 2012. godine doneo osporeno rešenje P. 19844/11, kojim se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u predmetnoj pravnoj stvari i odbacio tužbu tužilje , ovde podnositeljke ustavne žalbe .

Viši sud u Beogradu je 28. marta 2012. godine , odlučujući o žalbi tužilje , doneo osporeno rešenje Gž. 2263/12 , kojim je odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19844/11 od 27. januara 2012. godine . U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud pravilno doneo pobijano rešenje, pozivajući se na odredbu člana 16. Zakona o parničnom postupku; da o pravima vojn og osiguranika rešava u upravnoj stvari direktor Fonda za socijalno osiguranje , utvrđujući na taj način pravo na penziju i obim tog prava, odnosno visinu penzije i takav akt ima svojstvo upravnog akta; da se zakonitost tog upravnog akta, pravilnost obračuna visine penzije, pa i pravilna primena odredaba propisa na kojima je tužilja zasnovala svoj zahtev ocenjuje u upravnom postupku , pred nadležnim organima i u upravnom sporu; da konačna i pravnosnažna odluka o visini penzije vojnog osiguranika predstavlja osnov za njenu ispl atu; da u slučaju nezakonitog i nepravilnog rada državnog organa u izvršenju tako utvrđene obaveze, uskraćivanjem u potpunosti ili delimično isplate penzije u visini utvrđenoj rešenjem nadležnog organa, nastaje obaveza na naknadu štete, u skladu sa članom 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima; da tek ukoliko bi tužilja ostvarila pravo na usklađivanje penzije po po jedinačnom ili opštem aktu, imala bi pravo da, u slučaju neisplate iz nekog razloga, zbog nezakonitog ili nepravilnog rada držav nog organa, traži naknadu štete.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka.

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje.

Ustavni sud smatra ustavnopravno neprihvatljivim stav redovnih sudova da se u parničnom postupku ne može odlučivati o zahtevu podnositeljke za naknadu štete zbog neisplaćene razlike penzije. U konkretnom slučaju, osnov tužbenog zahteva podnositeljke ustavne žalbe je naknada štete, koja je imovinskopravni zahtev o kome odlučuje sud u parničnom postupku, u skladu sa odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu navedeno, u situaciji kada se prvostepeni sud oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i odbacio kao nedozvoljenu tužbu podnositeljke, iako je o njoj trebalo meritorno da odlučuje, a drugostepeni sud odbio žalbu podnositeljke i potvrdio prvostepeno rešenje, suštinski je d ošlo do povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasni k RS“, br. 109/07 i 99/11), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući k ao u tački 1. izreke. Ustavni sud je isti stav zauzeo u Odluci Už-6017/2012 od 12. decembra 2012. godine.

Imajući u vidu da je povreda Ustavom zajemčenog prava podnositeljke ustavne žalbe takve prirode da je to očigledno moglo biti od uticaja na d onošenje povoljnije odluke za nju u parničnom postupku povodom koga je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se štetne posledice utvrđene povrede prava otklone tako što će nadležni sud , u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke , ponoviti postupak po ža lbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19844/11 od 27. januara 2012. godine .

Po pitanju vanrednog usklađivanja vojnih penzija nakon stupanja na snagu Zakona o Vojsci Srbije, a u skladu sa rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br. 181-431/08 od 25. januara 2008. godine, Ustavni sud ukazuje da je na sednici održanoj 5. decembra 2012. godine doneo Odluku Už-5287/2011 kojom je usvojio ustavnu žalbu Radomira Milosavljevića iz Niša, utvrdio da je presudom Višeg suda u Nišu Gž. 2692/11 od 22. septembra 2011. godine povređeno pravo navedenog podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i naložio Višem sudu u Nišu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja te odluke, ponovi postupak po žalbi koju je podnosilac izjavio protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 13382/10 od 26. maja 2011. godine (videti na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs.). U ovoj odluci se, između ostalog, navodi da se ne može prihvatiti stanovište Višeg suda u Nišu o nepostojanju pravnog osnova po kome podnosilac može tražiti vanredno usklađivanje penzije od 1. januara 2008. godine. Ovo stoga što se penzije vojnih osiguranika od 1. januara 2008. godine usklađuju po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, kako je to propisano članom 193. Zakona o Vojsci Srbije. Odredbama člana 73. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine, izuzetno od člana 21. tog zakona, predviđeno je vanredno usklađivanje penzija za 2006, 2007. i 2008. godine, od 1. januara tekuće godine, pod uslovima, na način i u visini propisanoj članom 75. stav 1. istog zakona. Stoga je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje doneo rešenje kojim je izvršeno vanredno usklađivanje penzija u 2008. godini. Penzije i druga primanja vojnih osiguranika su morali biti usklađen i po istoj dinamici, i to po službenoj dužnosti, a pojedinačna rešenja o usklađivanju penzija i drugih primanja moraju biti doneta samo ukoliko vojni osiguranik to zahteva. S tim u vezi, izdavanje pojedinačnog rešenja o usklađivanju penzije nije preduslov za isplatu usklađene penzije, jer se usklađivanje vrši po službenoj dužnosti.

6. Ustavni sud nije razmatrao navod podnositeljke o povredi načela i prava iz čl 18, 21. i 70. Ustava, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

7. Na osnovu svega navedeno g i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu u penzijskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti