Odbačena ustavna žalba advokata kažnjenog kao preduzetnika zbog poreskog prekršaja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu advokata koji je kažnjen zbog neblagovremenog podnošenja poreske prijave. Sud je utvrdio da se, u smislu poreskih propisa, advokat smatra preduzetnikom i podleže odgovornosti za poreske prekršaje propisane za preduzetnike.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-427/2009
17.11.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Stojanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Stojanovića izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava - Filijala Vračar u Beogradu broj 47/2-72/07-2 od 23. aprila 2007. godine i rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 218-1743/2007-20 od 28. januara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Stojanović iz Beograda podneo je 20. marta 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akata označenih u izreci, zbog povrede prava na „profesionalno dostojanstvo“ zajemčeno članom 23. Ustava Republike Srbije, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu zajemčenog članom 34. stav 1. Ustava, prava na imovinu iz člana 58. stav 4. Ustava i „prava na zakonitost uprave“ iz člana 198. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je osporenim rešenjem Ministarstva finansija potvrđeno prvostepeno rešenje nadležnog poreskog organa, kojim je podnosilac oglašen odgovornim za poreski prekršaj iz člana 179. stav 1. tačka 3. i stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji; da podnosilac, kao advokat, uopšte „ne podleže ovoj kaznenoj odredbi“, jer se ona odnosi samo na preduzetnike; da podnosilac u vreme „izvršenja dela“ nije znao da je „podložan odgovornosti po normama koje kažnjavaju preduzetnika“. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, navedene odredbe se ne mogu primeniti na advokate, jer se oni ne upisuju u privredne registre. Podnosilac smatra da se radi „o potpuno nezakonitom kažnjavanju i oduzimanju imovine“, pa predlaže da Ustavni sud poništi osporene akte.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je članu 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava - Filijala Vračar u Beogradu broj 47/2-72/07-2 od 23. aprila 2007. godine podnosilac ustavne žalbe kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 15.000 dinara zbog učinjenog prekršaja iz člana 179. stav 1. tačka 3. i stava 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja se navodi da je okrivljeni bio dužan da, saglasno odredbi člana 41. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, podnese pojedinačnu poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku, na teret primaoca prihoda za 2006. godinu, najkasnije do 31. januara 2007. godine, a da je okrivljeni to učinio po proteku zakonskog roka, 22. marta 2007. godine, čime je učinio prekršaj za koji je oglašen odgovornim.

Osporenim rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 218-1743/2007-20 od 28. januara 2009. godine odbijena je žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv navedenog prvostepenog rešenja. Drugostepeni poreski organ je ocenio: da je okrivljeni bio dužan da u roku propisanom odredbama člana 41. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, podnese poresku prijavu; da iz spisa predmeta proizlazi da okrivljeni to nije blagovremeno učinio i da je stoga pravilno postupio prvostepeni organ kada je okrivljenog oglasio odgovornim za učinjeni prekršaj.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčeno odredbom člana 34. stav 1. Ustava, povređeno time što je kažnjen za prekršaj iz člana 179. stav 1. tačka 3. i stava 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, za koji mogu biti odgovorni samo preduzetnici i da on, kao advokat „uopšte ne podleže ovoj kaznenoj odredbi“. Ustavni sud konstatuje da pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, sadrži jemstvo da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.

Saglasno odredbi člana 41. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji («Službeni glasnik RS», br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 i 62/06), pojedinačna poreska prijava za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog platca, označena njihovim PIB-om, podnosi se Poreskoj upravi jednom godišnje, najkasnije do 31. januara za prethodnu godinu.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 3. navedenog zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniti za prekršaj pravno lice ako ne podnese u propisanim slučajevima, odnosno u propisanim rokovima zbirnu poresku prijavu, pojedinačnu poresku prijavu i, informativnu poresku prijavu, ili u njoj navede netačne podatke (čl. 41. i 42). Prema stavu 3. istog člana Zakona, za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 300.000 dinara.

Odredbom člana člana 6. tačka 14) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje («Službeni glasnik RS», br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 7/08, 5/2009, 7/09, 3/10, 4/11 i 52/11) propisano je da je preduzetnik osiguranik - fizičko lice koje obavlja samostalnu privrednu, profesionalnu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom po osnovu koje plaća porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti.

Saglasno odredbi člana 3. tačka 3. Zakona o porezu na dohodak građana («Službeni glasnik RS», br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 10/07, 7/08, 7/09, 31/09, 44/09, 3/10, 18/10, 4/11 i 50/11) porezu na dohodak građana podležu, pored ostalih, prihodi od samostalne delatnosti.

Odredbom člana 31. istog zakona predviđeno je da se prihodom od samostalne delatnosti smatra prihod ostvaren od privrednih delatnosti, pružanjem profesionalnih i drugih intelektualnih usluga, kao i prihod od drugih delatnosti, ukoliko se na taj prihod po ovom zakonu porez ne plaća po drugom osnovu.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud ocenjuje da je preduzetnik, u smislu odredaba navedenih zakona, fizičko lice koje obavlja samostalnu delatnost po osnovu koje plaća porez na dohodak građana, kome podleže i prihod ostvaren pružanjem profesionalnih i drugih intelektualnih usluga. Imajući u vidu da je u vreme izvršenog propusta podnosioca ustavne žalbe neblagovremeno podnošenje poreske prijave bilo predviđeno kao prekršaj, te da je podnosilac, kao preduzetnik, mogao biti odgovoran za taj prekršaj, kao i da mu je novčana kazna izrečena u granicama propisanim zakonom, Ustavni sud je ocenio da se izneti navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na povredu označenog ustavnog prava.

Podnosilac ustavne žalbe svoj zaključak o povredi prava na imovinu izvodi iz činjenice da mu je u osporenom prekršajnom postupku pravnosnažno izrečena novčana kazna za prekršaj za koji je oglašen odgovornim. Međutim, utvrđivanje prekršajne odgovornosti u zakonom propisanom postupku, po oceni Ustavnog suda, ne može se dovesti u vezu sa povredom prava na imovinu, imajući u vidu sadržinu ovog prava zajemčenog članom 58. Ustava. Do povrede prava na imovinu u smislu člana 58. stav 4. Ustava, eventualno, može doći u postupku prinudnog izvršenja prethodno izrečene novčane kazne preduzimanjem mera oduzimanja ili ograničenja imovine radi naplate te kazne, u situaciji kada te mere nisu propisane zakonom, kada ne služe legitimnom cilju i kada su neproporcionalne. U konkretnom slučaju predmet ustavne žalbe su odluke donete u postupku utvrđivanja prekršajne odgovornosti, a ne naplate novčane kazne, pa je Ustavni sud ocenio da je ustavna žalba ratione materiae nespojiva s povredom prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da se navodi ustavne žalbe o povredi „profesionalnog dostojanstva“ ne mogu dovesti uvezu sa povredom prava na dostojanstvo, koje se jemči članom 23. Ustava.

Odredbe člana 198. Ustava utvrđuju princip zakonitosti upravnog rešavanja, a ne predstavljaju jemstvo određenog ljudskog ili manjinskog prava, te stoga ne mogu biti osnov za izjavljivanje ustavne žalbe.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbačena ustavna žalba advokata kažnjenog kao preduzetnika zbog poreskog prekršaja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti