Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred katastrom koji traje preko sedam godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 300 evra i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. S. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. S. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Novi Beograd u predmetu broj 952-02-6-6133/2017 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo B. S. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. S. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 12. aprila 2023. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Novi Beograd u predmetu broj 952-02-6-6133/2017, kao i protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Novi Beograd broj 952-02-6-6133/2017 od 23. januara 2018. godine, rešenja Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-2437/2018 od 22. novembra 2019. godine i presude Upravnog suda U. 6507/20 od 14. oktobra 2022. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kako se označeno pravo garantovano Evropskom konvencijom jemči navedenom odredbom Ustava, to Ustavni sud postojanje povrede tog prava ceni u odnosu na tu odredbu Ustava.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, ističe da se predmetni upravni postupak, koji traje neprimereno dugo, osporenom presudom „unedogled prolongira“.

Ustavnom žalbom je, pored ostalog, predloženo da Ustavni sud utvrdi povredu označenih načela i prava, kao i pravo podnosioca na naknadu štete zbog povrede prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u iznosu od 400.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, osporene akte, spise predmeta broj 952-02-6-6133/2017 Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Novi Beograd i celokupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 20. septembra 2017. godine podneo Republičkom geodetskom zavodu – Služba za Katastar nepokretnosti Novi Beograd zahtev za upis nepokretnosti – „stan …“ i upis držaoca te nepokretnosti u smislu člana 135. Zakona o državnom premeru i katastru.

Osporenim rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-6-6133/2017 od 23. januara 2018. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za upis posebnog dela objekta – stana broj …, u potkrovlju objekta broj 1 u ulici Mihajla Pupina broj …, sa obrazloženjem da elaborat geodetskih radova ne može da predstavlja osnov za upis posebnog dela objekta.

Podnosilac ustavne žalbe je 9. februara 2018. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-2437/2018 od 22. novembra 2019. godine poništeno je osporeno rešenje prvostepenog organa i predmet vraćen tom organu na ponovni postupak, sa obrazloženjem da je podnosiocu zahteva morao biti ostavljen rok za otklanjanje nedostataka, u smislu odredbe člana 126. stav 5. Zakona o državnom premeru i katastru, s obzirom na to da se zahtev odnosi na upis nepokretnosti.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 6507/20 od 14. oktobra 2022. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv osporenog rešenja drugostepenog organa 20. marta 2020, a dopunjena 1. februara 2021. godine.

Prvostepeni organ je dopisom od 2. februara 2023. godine pozvao podnosioca ustavne žalbe da u roku od 30 dana dostavi uverenje nadležnog organa o broju, položaju, strukturi i površini posebnog dela – stana broj …, a ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda takvo uverenje (što se dokazuje potvrdom tog organa), nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke na okolnost podataka o tom stanu nastalom saglasno upotrebnoj dozvoli. U dopisu je navedeno da će taj organ postupiti u smislu člana 59. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku ako podnosilac ne dostavi traženu ispravu u navedenom roku. Podnosilac je navedeno obaveštenje primio 7. marta 2023. godine.

Odeljenje za građevinske i komunalne poslove gradske opštine Novi Beograd dostavilo je podnosiocu ustavne žalbe 21. aprila 2023. godine obaveštenje broj VIII-351-287/23, u kome je navedeno da povodom njegovog zahteva od 17. marta te godine nisu pronađeni podaci da je izdata građevinska i upotrebna dozvola za predmetni posebni deo objekta, te se ne može izdati izvod iz tehničke dokumentacije.

Podnosilac ustavne žalbe je 21. aprila 2023. godine tražio produženje roka za postupanje po nalogu prvostepenog organa, budući da nije dobio zahtevanu dokumentaciju do tog dana.

Rešenjem prvostepenog organa od 26. aprila 2023. godine odbačen je kao neuredan zahtev podnosioca ustavne žalbe za upis posebnog dela – stana broj … u potkrovlju, objekat broj 1 u ulici Mihaila Pupina broj …, kao i upis imenovanog kao držaoca stana (tačka 1. dispozitiva) i odbačen zahtev – podnesak podnosioca ustavne žalbe za produženje roka za postupanje po podnesku predatom pošti 7. aprila 2023. godine (tačka 2. dispozitiva). U obrazloženju rešenja je konstatovano: da je prvostepeni organ dopisom od 2. februara 2023. godine pozvao podnosioca da u roku od 30 dana dostavi uverenje nadležnog organa o broju, položaju, strukturi i površini posebnog dela - stana broj …, odnosno nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke na okolnost podataka o tom stanu nastalom saglasno upotrebnoj dozvoli; da je podnosilac primio obaveštenje 7. marta 2023 i nije postupio po istom, a da je podneskom od 7. aprila tražio produženje roka za postupanje. S obzirom na to da tražena dokumentacija nije dostavljena do donošenja odluke, prvostepeni organ je odbacio zahtev za upis, kao i zahtev za produženje roka, smatrajući da je dat primeren rok za postupanje.

Podnosilac ustavne žalbe je 23. maja 2023. godine dostavio prvostepenom organu nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke i skicu osnove i prostornog položaja stana broj …, kao i navedeno obaveštenje Odeljenja za građevinske i komunalne poslove gradske opštine Novi Beograd od 21. aprila 2023. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 2. juna 2023. godine izjavio žalbu protiv rešenja prvostepenog organa od 26. aprila 2023. godine, o kojoj još nije odlučeno.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje i 2/23) propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka (član 145. stav 2.); da stranka ima pravo na žalbu ako rešenje nije izdato u zakonom određenom roku (član 151. stav 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Saglasno odredbi člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09), ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Iz prelaznih odredaba člana 57. st. 2. i 3. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture („Službeni glasnik RS“, broj 41/18) proizlazi da je predmetni upravni postupak trebalo voditi po odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 - Odluka US RS i 96/15) i okončati najkasnije do 31. decembra 2020. godine.

5. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da je osporeni postupak započeo 20. septembra 2017. godine, podnošenjem zahteva podnosioca ustavne žalbe Republičkom geodetskom zavodu – Služba za Katastar nepokretnosti Novi Beograd za upis nepokretnosti i upis držaoca te nepokretnosti i da još nije okončan, dakle, da traje duže od sedam godina, što, samo za sebe, može ukazivati na to da o predmetnom zahtevu nije odlučeno u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, ponašanja upravnih organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kome je odlučivano za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da predmetni upravni postupak nije složen, ni u pogledu činjeničnih, niti pravnih pitanja.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da on ima materijalni i pravni interes da se u razumnom roku odluči o njegovom zahtevu za upis nepokretnosti.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je konstatovao da je prvostepeni organ odluku o zahtevu doneo tri meseca po proteku zakonom propisanog roka, a rešenje u ponovnom postupku pola godine nakon donošenja osporene presude. Drugostepeni organ je posle godinu dana i devet meseci doneo odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvog rešenja prvostepenog organa, a postupak po žalbi izjavljenoj 2. juna 2023. godine još nije okončan. Po oceni Ustavnog suda, za dugo trajanje osporenog postupka prevashodno je odgovoran drugostepeni organ, postupajući, ne samo protivno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, već i Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture („Službeni glasnik RS“, broj 41/18) kao posebnog zakona, kojim je predviđeno da se postupci koji su započeti pre stupanja na snagu tog zakona moraju okončati do 31. decembra 2020. godine. Ustavni sud je konstatovao da je predmetni upravni spor trajao dve godine i sedam meseci, iako je tužbom osporeno konačno rešenje kojim se poništava rešenje prvostepenog organa.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da stranke imaju pravo da koriste sva procesna sredstva, uključujući pravne lekove, pri čemu se vreme koje je objektivno potrebno za odlučivanje o njihovim zahtevima ne može računati ni kao radnja odlaganja od strane podnosioca, niti se može staviti državi na teret. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, uprkos tome što je rešenje prvostepenog organa poništeno i predmet vraćen tom organu na ponovno odlučivanje, podneo tužbu Upravnom sudu protiv rešenja drugostepenog organa, čime je osporeni postupak nepotrebno produžen. Takođe, podnosilac je propustio da podnese Upravnom sudu tužbu zbog ćutanja administracije, u cilju ubrzavanja postupka odlučivanja o njegovim žalbama, u periodu koji je ukupno trajao nepune tri godine. Ustavni sud je, međutim, polazeći od svega navedenog, našao da navedeni doprinos podnosioca ustavne žalbe ne može uticati na ocenu Suda da je u predmetnom upravnom postupku došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome je osporeno rešenje Republičkog geodetskog zavoda – Služba za Katastar nepokretnosti Novi Beograd broj 952-02-6-6133/2017 od 23. januara 2018. godine, Ustavni sud je konstatovao da je navedeno rešenje poništeno osporenim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-2437/2018 od 22. novembra 2019. godine, te više ne egzistira u pravnom poretku i samim tim, kao pravno nepostojeće, ne može biti predmet osporavanja u postupku po ustavnoj žalbi.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-2437/2018 od 22. novembra 2019. godine i presude Upravnog suda U. 6507/20 od 14. oktobra 2022. godine, Sud je konstatovao da iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je dalje konstatovao da je osporenom presudom Upravnog suda odbijena tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv osporenog rešenja drugostepenog organa, kojim je poništeno rešenje prvostepenog organa i predmet vraćen tom organu na ponovno odlučivanje. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da osporeni upravni postupak nije pravnosnažno okončan i da nisu iscrpljena pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

U vezi sa navodima ustavne žalbe da je Upravni sud bio dužan da odluči u sporu pune jurisdikcije, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) proizlazi da je pretpostavka za odlučivanje u sporu pune jurisdikcije, ocena suda da pobijani upravni akt treba poništiti. Imajući u vidu da je Upravni sud u osporenoj presudi ocenio da pobijanim konačnim rešenjem nije povređen zakon na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, nisu bili ispunjeni uslovi propisani zakonom da sud odlučuje u sporu pune jurisdikcije.

9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti