Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u vezi sa „kosovskim dodatkom“

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu Bojana Stojanovića izjavljenu protiv presude kojom mu je odbijen zahtev za isplatu „kosovskog dodatka“. Razlog odbacivanja je bespredmetnost, s obzirom na raniju odluku Suda kojom je Zaključak Vlade proglašen neustavnim.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4276/2010
07.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bojana Stojanovića iz Kosovske Kamenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Bojana Stojanovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2034/10 od 25. avgusta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bojan Stojanović iz Kosovske Kamenice, je 1. oktobra 2010. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2034/10 od 25. avgusta 2010. godine, zbog „štete koja mu je naneta neprimenjivanjem Zaključka Vlade Republike Srbije 05 br. 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine“. Podnosilac smatra da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da radi u Policijskoj upravi Gnjilane; da je radno angažovan tako što dežura po rasporedu koji odredi izmešteno komandno mesto u Vranju, gde je dislocirana Policijska uprava Gnjilane; da sud u pobijanim odlukama nije pravično odlučio o njegovim pravima i obavezama, zato što je pogrešno primenio odredbe Zaključka Vlade 05 broj 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine; da se Vrhovni sud Srbije neosnovano poziva na član 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima prema kome je podnosilac ustavne žalbe trebalo da se obrati funkcioneru za utvrđivanje prava na uvećanu zaradu propisanu Zaključkom Vlade, zbog toga što je podnosiocu ustavne žalbe rešenjem MUP-a utvrđena plata i nije tražio da se to rešenje promeni, već da mu se postojeća plata uveća za još 100 % prema Zaključku Vlade, koji se neposredno primenjuje; da je u sprovedenom parničnom postupku utvrđeno da podnosilac ustavne žalbe živi i radi na teritoriji AP Kosovo i Metohija i da mu je plata isplaćivana po rešenju MUP-a uvećana za tzv. „kosovski dodatak“; da su svi zaposleni u državnim organima koji žive i rade na teritoriji AP KiM primali zaradu uvećanu prema navedenom Zaključku Vlade; da je neprimenjivanje Zaključka Vlade samo na radnike MUP-a diskriminacija, koja predstavlja posledicu nepravilnog i nezakonitog rada nadležnog organa MUP-a, koji je stoga odgovoran prema članu 172. Zakona o obligacionim odnosima.

2. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Osnovnog suda u Vranju – IV Sudska jedinica u Preševu IV-16 P1. 2041/10 od 28. aprila 2010. godine odbijen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava za Gnjilane da mu na ime manje isplaćene zarade za period od 1. septembra 2006. godine do 1. avgusta 2009. godine isplati po mesecima novčane iznose, bliže opredeljene u izreci ove presude, sa odgovarajućom zakonskom zateznom kamatom.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2034/10 od 25. avgusta 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, između ostalog, navedeno: da je tužilac zaposlen kod tužene i raspoređen na radno mesto policajca u Policijskoj upravi Gnjilane; da se Zaključak ne primenjuje neposredno, pa je tužilac priznanje prava na uvećanje zarade za 100%, prema navedenom zaključku, mogao da ostvaruje samo kod organa tužene, ako su za to bili ispunjeni uslovi propisani Zaključkom, jer sud nije nadležan da o priznanju ovog prava odlučuje u radnom sporu; da bi tužilac imao pravo da zahteva isplatu razlike uvećane zarade u postupku pred sudom, samo za slučaj da je ona utvrđena posebnim pojedinačnim aktom tužene, a nije mu isplaćena; da bi tužilac imao pravo da zahteva u sudskom postupku i naknadu štete zbog nepriznavanja zakonom priznatih prava iz radnog odnosa kada su za priznavanje prava ispunjeni uslovi po samom zakonu ili opštem aktu koji se neposredno primenjuju, zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene u kome je zaposlen, u smislu člana 164. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", broj 24/05) u vezi čl. 154. i 158. Zakona o obligacionim odnosima; da tužilac nije dokazao da je krivicom organa tužene u kome je zaposlen, pretrpeo štetu zbog nepriznavanja prava na uvećanu zaradu, niti je pokušao da obezbedi zaštitu prava u upravnom postuku i u upravnom sporu.

3. Odredbama člana 60. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je propisano da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni, kao i da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ukoliko je izvršenje započeto da će se ono obustaviti.

Odlukom Ustavnog suda IU–412/2003 od 16. aprila 2010. godine utvrđeno je da nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom tačka 1. Zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj: 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine, u delu koji se odnosi na prihvatanje tač. 1. do 12. Informacije u pogledu statusa određenih organa, organizacija i službi sa područja AP Kosovo i Metohija, koji je sastavni deo ovog zaključka, a kojim se pored ostalog, predviđa da će se iznos plate ili zarade, odnosno naknade koju primaju zaposleni u državnim organima, pokrajinskim organima, organima lokalne samouprave, javnim preduzećima čiji je osnivač Republika i javnim preduzećima čiji je osnivač lokalna samouprava sa područja AP Kosovo i Metohija i koja obavljaju registrovanu delatnost na području osnivača, kao i zaposleni u javnim službama sa područja AP Kosovo i Metohija, izmeniti tako da zaposleni koji žive i rade na području AP Kosovo i Metohija primaju platu odnosno zaradu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom uvećanu za 100%.

S obzirom na to da je osporena pravosnažna presuda doneta posle objavljivanja Odluke Ustavnog suda, te da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na tvrdnji da je ostao uskraćen za isplatu dela zarade koji bi joj pripao primenom navedenog Zaključka Vlade, Ustavni sud stao na stanovište da bi razmatranje žalbe u ovom delu bilo bespredmetno, imajući u vidu odredbe člana 60. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u svim predmetima ustavnih žalbi u kojima su podnosioci osporavali sudske presude donete u parničnim postupcima vođenim radi isplate po osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj: 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine, a u kojima su navode o povredi Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje zasnivali samo na tvrdnjama da su osporenim aktima uskraćeni za isplatu dela zarade (vidi rešenja Ustavnog suda Už-2154/2009 od 19. januara 2011. godine, Už-2155/2009 od 19. januara 2011. godine, Už-2156/2009 od 19. januara 2011. godine, Už-2334/2009 od 19. januara 2011. godine, Už-2626/2009 od 19. janauara 2011. godine i dr.).

Imajući u vidu sve izneto, a krećući se u granicama zahteva koji je u ustavnoj žalbi postavljen, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u vezi sa „kosovskim dodatkom“

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti