Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje skoro 20 godina. Utvrđena je povreda prava, naloženo je hitno okončanje postupka i dosuđena naknada nematerijalne štete od 900 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. Đ. iz V. kod Ć, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. Đ. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred O pštinskim sudom u Ćupriji u predmetu I. 301/94, a sada se vodi u predmetu Osnovnog suda u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji I. 2025/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji da preduzm e sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. Đ. iz V. kod Ć. je 20. septembra 2011. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ćupriji u predmetu I. 301/94, a sada se vodi u predmetu Osnovnog suda u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji I. 2025/10.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da predmetno izvršenje traje 17 godina, čime je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Predložio je Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu i da utvrdi da je u navedenom izvršnom postupku povređeno navedeno ustavno pravo, te da mu se zbog toga isplati naknada šteta.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvida u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji I. 2025/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac J. Đ, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 28. novembra 1994. godine Opštinskom sudu u Đupriji predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika T.Đ, radi namirenja novčanog potraživanja, i to procenom, prodajom i predajom nepokretnosti. Opštinski sud u Đupriji je rešenjem I. 301/94 od 27. aprila 1995. godine usvojio predloženo izvršenje.

Opštinski sud u Đupriji je pravnosnažnim rešenjem I. 301/94 od 5. juna 1996. godine odredio vrednost nepokretnosti izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Đupriji je zaključkom I. 301/94 od 6. decembra 1995. godine odredio ročište radi prodaje nepokrenosti izvršnog dužnika javnim nadmetanjem za 19. januar 1996. godine, koje je odloženo zbog odsutnosti postupajućeg sudije, a sledeće ročište je posebnim zaključkom zakazano za 21. februar 1996. godine.

Na ročištu za prodaju nepokretnosti javnim nadmetanjem 21. februara, nepokretnost je prodata izvršnom poveriocu, ali je takva javna prodaja oglašena nevažećom zato što izvršni poverilac nije uplatio kupoprodajnu cenu u predviđenom roku, a sledeće ročište je zakazano za 28. mart 1996. godine. Nema dokaza šta je bilo sa ovim ročištem.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 7. maj 1996. godine nije održano, jer sud nije uputio poziv za javnu prodaju licima koji imaju pravo preče kupovine, a sledeće je zakazano za 7. maj 1996. godine, na kome je prekinut postupak izvršenja, jer je podnet zahtev za izuzeće postupajućeg sudije od strane izvršnog dužnika. Opštinski sud u Đupriji je rešenjem I. 310/94 odbio kao neosnovan zahtev izvršnog dužnika za izuzeće sudije.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 1. oktobar 1996. godine je prekinuto, jer je izvršni dužnik tražio izuzeće predsednika suda i svih sudija tog suda, a koji je zahtev odbačen za postupajuće sudije i odbijen za predsednika suda.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 17. januara 1997. godine nije održano, jer je izvršni dužnik ponovo tražio utvrđivanje vrednosti napokretnosti. Nalaz i mišljenje sudskog veštaka na okolnost vrednosti nepokretnosti su dostavljen i sudu 20. februara 1997. godine.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 11. april 1997. godine nije održano, jer poziv nije uredno upućen svim licima.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 19. maj 1997. godine nije održano, jer je izvršni dužnik otuđio nepokretnost ugovorom o poklonu koji je zaključio sa svojom kćerkom.

Opštiniski sud u Đupriji je rešenjem I. 301/94 od 19. maja 1997. godine prekinuo postupak i uputio izvršnog poverioca da pokrene parnični postupak, radi utvrđivanja ništavosti ugovora o poklonu, a koje je ukinuto rešenjem Okružnog suda u Đupriji Gž. 1718/97 od 18. septembra 1997. godine.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 23. januar 1997. godine nije održano, jer je izvršni dužnik ponovo tražio utvrđivanje vrednosti nepokretnosti. Nalaz i mišljenje sudskog veštaka na okolnost vrednosti nepokretnosti su dostavljen i sudu 9. februara 1998. godine.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 15. maj 1998. godine nije održano, jer je izvršni dužnik tražio odlaganje izvršenja.

Opštinskog suda u Đupriji je pravnosnažnim rešenjem I. 320/97 od 22. juna 1998. godine odbio navedeni zahtev izvršnog dužnika.

Na ročištu održanom 12. novmbra 1999. godine saslušani su svedoci povodom vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika.

Ročište radi prodaje nepokretnosti od 28. novembar 2001. godine nije održano, jer stranke nisu uredno pozvane.

Na zahtev suda ponovo je traženo od veštaka da utvrdi vrednost nepokretnosti izvršnog dužnika. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka dostavljenog sudu 10. novembra 2002. godine, sud je pravnosnažnim rešenjem I. 154/01 od 21. marta 2003. godine ponovo utvrdio novu vrednost nepokretnosti.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 10. maj 2004. godine nije održano, jer je izvršni poverilac tražio da se pozovu graničari radi preciznog utvrđivanja granica nepokretnosti.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 25. maj 2004. godine nije održano, jer je sud utvrdio da je dao nalog veštaku za utvrđivanje vrednosti nepokretnosti koja nije bila predmet izvršenja, te je sud dao nalog veštaku da utvrdi vrednost nepokretnosti koja je predmet izvršenja. Nalaz sa mišljenje m sudskog veštaka je dostavljen sudu 16. juna 2004. godine.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 23. jun 2004. godine nije održano, jer sud nije uredno uputio poziv strankama u postupku.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 30. jun 2004. godine nije održano na zahtev izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Đupriji je pravnosnažnim rešenjem I. 154/01 od 10. avgusta 2004. godine ponovo odredio novu vrednost nepokretnosti.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 10. maj 2005. godine nije održano, jer je izvršni dužnik tražio da se odredi nova tržišna vrednost nepokretnosti. Nalaz sa mišljnje m sudskog veštaka je dostavljen sudu 27. juna 2005. godine.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 22. avgust 2005. godine nije održano, jer se sudski veštak nije odazvao urednom pozivu.

Na ročištu održanom 26. septembra 2005. godine je saslušan sudski veštak na okolnost vrednosti nepokretnosti. Nakog toga, Opštinski sud je pravnosnažnim rešenjem I. 154/01 od 5. oktobra 2005. godine odredio novu vrednost nepokretnosti.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 16. jun 2006. godine nije održano, zbog službene sprečenosti postupajućeg sudije.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 16. jun 2006. godine nije održano, radi sprovođenja dopunskog veštačenja.

Opštinski sud u Đupriji je rešenjem od I. 154/01 od 28. septembra 2006. godine odredio dopunsko veštačenje, a dopunski nalaz i mišlj enje su dostavljen i sudu 3. oktobra 2006. godine.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 12. oktobar 2006. godine nije održano, do donošenja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju nepokretnosti. Opštinski sud u Đupriji je pravnosnažnim rešenjem I. 154/01 od 12. oktobra 2006. godine utvrdio vrednost nepokretnosti.

Ročišište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 13. avgust 2007. godine nije održano, jer je sud tražio da se utvrdi ko je pravi vlasnik nepokretnosti koja je predmet izvršenja.

S obzirom na to da je utvrđeno da je ćerka izvršnog dužnika vlasnik predmetne nepokretnosti, a ne izvršni dužnik, to je Opštinski sud u Đupriji rešenjem od 31. oktobra 2007. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od 15 dana dostavi izvršnu ispravu na osnovu koje je ćerka izvršnog dužnika dužna da trpi namirenje.

Kako izvršni poverilac nije postupio po nalogu suda, to je Opštinski sud u Ćupriji rešenjem I. 154/01 od 25. februara 2008. godine obustavio postupak izvršenja i naložio izvršnom poveriocu da promeni predmet ili sredstvo izvršenja, što je izvršni poverilac učinio podneskom od 3. marta 2008. godine.

Opštinski sud u Đupriji je pravnosnažnim rešenjem I. 88/08 od 12. marta 2008. godine odredio izvršenje na drugim nepokretnostima izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Đupriji je rešenjem I. 88/08 od 28. oktobra 2008. godine odredio veštačenje u navedenoj pravnoj stvari. Nalaz i mišljenje sudskog veštaka dostavljeni su sudu 12. novembra 2008. godine.

Opštinski sud u Đupriji je rešenjem I. 88/08 od 26. novembra 2008. godine utvrdio vrednost nepokretnosti izvršnog dužnika, a koje rešenje je ukinuto rešenjem Opštinskog suda u Đupriji I. 88/08 od 17. decembra 2008. godine. Ročište radi saslušanja veštaka je održano 6. marta 2009. godine i 15. aprila 2009. godine.

Opštinski sud u Đupriji je rešenjem I. 88/08 od 27. aprila 2009. godine odredio geodetsko veštačenje. Nalaz i mišljenje veštaka su dostavljen i sudu 26. maja 2009. godine.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 18. novembar 2010. godine nije održano, jer je sud prihvatio predlog izvršnog dužnika za ponovnim određivanje m vrednosti nepokretnosti. Nalaz sa mišlj enjem veštaka na okolnost vrednosti nepokretnosti je dostavljeno sudu 2. marta 2011. godine.

Osnovni sud u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji je rešenjem I. 2025/10 od 13. maja 2011. godine odredio vrednost nepokretnosti.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 15. jul 2011. godine nije održano, jer je prihvaćen predlog izvršnog dužnika za odlaganje.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 16. avgust 2011. godine nije održano, jer nisu postojale procesne prertpostavke.

Ročište radi prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem zakazano za 4. oktobar 2011. godine nije održano, jer nisu postojale procesne prertpostavke.

Na ročištu održanom 19. decembra 2011. godine nepokretnosti izvršnog dužnika su dodeljene izvršnom poveriocu, o čemu je donet poseban zaključak.

Osnovni sud u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji je zaključkom I. 2025/10 (I. 88/08) od 9. aprila 2012. godine utvrdio koliko iznosi nenamireni deo potraživanja izvršnog poverioca.

Osnovni sud u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji je zaključkom I. 2025/10 od 10. aprila 2012. godine predao nepokretnost u državinu i svojinu poveriocu.

Osnovni sud u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji je rešenjem I. 2025/10 od 12. februara 2013. godine usvojio zahtev izvršnog poverioca radi obavezivanja izvršnog dužnika da dostavi izjavu o imovini, radi namirenja preostalog novčanog potraživanja izvršnog poverioca.

Izvršni dužnik je na ročištu održanom 14. marta 2013. godine naveo da ne poseduje ni pokretnu niti nepokretnu imovinu.

Izvršni poverilac je podneskom od 3. aprila 2013. godine naveo da je izvršni dužnik dao nepotpune podatke i da treba da se utvrdi da li izvršni dužnik ostvaruje bilo kakve prihode od rada bilo u zemlji ili u inostranstvu.

Spisi predmeta izvršnog suda dostavljeni su Ustavnom sudu 21. oktobra 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. stav 1. Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93 i 24/94), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakon o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji je počeo da se primenjuje od jula meseca 2000. godine i koji se primenjivao u konkretnom izvršnom postupku do 17. septembra 2011. godine, u članu 262 . je propisivao da će se postupak izvršenja i obezbeđenja započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona. Odredbom člana 4. ovog zakona bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, krećući se u granicama postavljenog zahteva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje 28. novembra 1994. godine i da predmetni izvršni postupak još nije okončano ni nakon 19 godina i 11 meseci.

Mada se slobode i prava građana jemče i njihova ustavnosudska zaštita obezbeđuje od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, i u ovom slučaju stao na stanovište da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumne dužine trajanja konkretnog izvršnog postupka uzme u obzir celokupan period njegovog trajanja. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak traje 19 godina i 11 meseci, što samo po sebi očigledno ukazuje da se u predmetnom izvršnom postupku ne poštuje standard suđenja u razumnom roku. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, desetogodišnje trajanje ovog izvršnog postupka ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca.

Imajući u vidu da osporeni izvršni postupak traje 19 godina i 11 meseci, Ustavni sud je, u svetlu svih okolnosti, ocenio da je nedelotvorno postupanje prvo Opštinskog suda u Ćupriji, a zatim Osnovnog suda u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji isključivo doprinelo ovako dugom trajanju postupka.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ćupriji u predmetu I. 301/94, a sada se vodi u predmetu Osnovnog suda u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji I. 2025/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, a saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke je naložio Osnovnom sudu u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

7. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu 900 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, zatim da je zbog neuplate kupoprodajne cene od strane podn osioca ustavne žalbe oglašena nevažeća javna prodaja , da je za kratko obustavljen izvršni postupak zbog nedostavljanja tražene izvršne isprave od strane podnosioca, kao i to da je u trenutku određivanja prvobitnog predmeta izvršenja znao da se predložena nepokretnost ne nalazi u svojini izvršnog dužnika, već njegove ćerke, što je znatno doprinelo odugovlačenju postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, socijalno-ekonomske prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić, s.r.