Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog nerazumno dugog trajanja žalbenog postupka, koji je trajao preko tri godine. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i naloženo je hitno okončanje celokupnog parničnog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4279/2011
17.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P. iz M, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P. i utvrđuje da je u postupku po žalbi koji je vođen pred Okružnim sudom u Beogradu, kasnije pred Višim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 2286/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak koji se vodi pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu – Sudska jedinica u Mladenovcu u predmetu P. 665/12 okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P. iz M. je 20. septembra 2011. godine, preko punomoćnika J. D, advokata iz B, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se povodom žalbe izjavljene protiv rešenja Opštinskog suda u Mladenovcu P. 669/07 od 23. juna 2008. godine vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 2286/10.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je podnosiocu pravo na suđenje u razumnom roku povređeno, jer o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Mladenovcu P. 669/07 od 23. juna 2008. godine, žalbeni sudovi (najpre Okružni sud u Beogradu, a potom i Viši sud u Beogradu) nisu doneli odluku više od tri godine.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, naloži nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem mogućem roku i podnosiocu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u spise parničnog predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Mladenovcu P. 665/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Mladenovcu P. 669/07), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Tužilja N. Đ. iz M. je 13. juna 2006. godine podnela Opštinskom sudu u Mladenovcu tužbu protiv tuženih M. P, ovde podnosioca ustavne žalbe, i S. S, oboje iz M, radi utvrđenja prava preče kupovine. Predmet je zaveden pod brojem P. 473/06.

Rešenjem Opštinskog suda u Mladenovcu P. 473/06 od 28. juna 2006. godine odbačena je tužba tužilje kao neuredna, na osnovu člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku, sa obrazloženjem da uz tužbu nije priložen dokaz o činjenici da je tužilja, saglasno odredbi člana 10. Zakona o prometu nepokretnosti, izvršila deponovanje novca u visini tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti.

Po žalbi tužilje, Okružni sud u Beogradu je doneo rešenje Gž. 11137/06 od 16. avgusta 2007. godine, kojim je ukinuo rešenje P. 473/06 od 28. juna 2006. godine i predmet vratio na ponovni postupak.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 669/07. Nakon održanih šest ročišta za glavnu raspravu (11. decembra 2007. godine, 29. januara, 12. marta, 9. aprila, 19. maja i 23. juna 2008. godine), na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka i svedoka K.Đ, D.P, R.Ž. i M.J, sud je zaključio glavnu raspravu.

Opštinski sud u Mladenovcu je doneo rešenje P. 669/07 od 23. juna 2008. godime, kojim je ovog puta tužbu tužilje odbacio kao neblagovremenu, sa obrazloženjem da je tužba podneta 13. juna 2006. godine, a da je tuženi M. P. u državini sporne nepokretnosti od momenta kada je zaključen Ugovor o poklonu nepokretnosti Ov. 196/02 od 29. januara 2002. godine, iz kog razloga je protekao zakonski rok od dve godine za podnošenje tužbe.

Protiv navedenog rešenja tužilja je izjavila žalbu 4. decembra 2008. godine. Spisi parničnog predmeta su 24. decembra 2008. godine prosleđeni Okružnom sudu u Beogradu. Nakon 1. januara 2010. godine predmet je u postupku po žalbi prešao u nadležnost Višeg suda u Beogradu. Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 2286/10 od 25. januara 2012. godine ukinuto je rešenje Opštinskog suda u Mladenovcu P. 669/07 od 23. juna 2008. godine i predmet je vraćen Drugom osnovnom sudu u Beogradu na ponovni postupak.

Spisi parničnog predmeta su 16. marta 2012. godine vraćeni Drugom osnovnom sudu u Beogradu – Sudska jedinica u Mladenovcu, koji je u međuvremenu preuzeo nadležnost Opštinskog suda u Mladenovcu, gde je predmet zaveden pod brojem P. 665/12. Rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 2286/10 od 25. januara 2012. godine je punomoćniku podnosioca uručeno 14. avgusta 2012. godine. U ponovnom postupku održano je još tri ročišta za glavnu raspravu. Na ročištu održanom 19. juna 2013. godine glavna rasprava je zaključena.

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Mladenovcu P. 665/12 od 19. juna 2013. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje. Predmet se trenutno nalazi u postupku po žalbi tužilje izjavljenoj protiv navedene presude, koji se pred Apelacionim sudom u Beogradu vodi u predmetu Gž. 6446/13.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čij u povred u se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br . 125/04 , 111/09 i 53/13 – Odluka US) koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavnom žalbom osporava isključivo dužinu trajanja postupka po žalbi tužilje izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Mladenovcu P. 669/07 od 23. juna 2008. godine, a ne i trajanje parničnog postupka u celini. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni drugostepeni postupak započeo 4. decembra 2008. godine, podnošenjem žalbe Opštinskom sudu u Mladenovcu, a u odnosu na drugostepeni sud, 24. decembra 2008. godine, kada su spisi parničnog predmeta Opštinskog suda u Mladenovcu P. 669/07 prosleđeni Okružnom sudu u Beogradu, i da je okončan donošenjem rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 2286/10 od 25. januara 2012. godine, koje je punomoćniku podnosioca uručeno 14. avgusta 2012. godine.

Ustavni sud je ocenio da je trajanje žalbenog postupka pred drugostepenim sudom od tri godine i jednog meseca, u kome nije bilo otvaranja rasprave i sprovođenja dokaznog postupka, nerazumno dugo, te da je posledica neaktivnosti nadležnih drugostepenih sudova, najpre Okružnog suda u Beogradu, koji o žalbi tužilje nije odlučio od 24. decembra 2008. godine do 1. januara 2010. godine, kada je ustrojena nova mreža sudova u Republici Srbiji, a zatim i Višeg suda u Beogradu, koji je drugostepeno rešenje doneo 25. januara 2012. godine. Stav o neefikasnom postupanju drugostepenog suda u žalbenom postupku, Ustavni sud je izneo u Odluci Už-2994/2011 od 12. decembra 2013. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku po žalbi koji je vođen pred Okružnim sudom u Beogradu, a kasnije pred Višim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 2286/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Polazeći od toga da je parnični postupak, u kome je osporeni žalbeni postupak bio jedna od faza, još uvek u toku, a da je od njegovog iniciranja proteklo gotovo osam godina, Ustavni sud je, bez obzira na to što je ustavnom žalbom osporeno samo trajanje drugostepenog postupka Gž. 2286/10, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se pa rnični postupak koji se vodi pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu – Sudska jedinica u Mladenovcu u predmetu P. 665/12 okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, obračunatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja osporenog žalbenog postupka , kao i činjenicu da se u tom postupku odličivalo o žalbi izjavljenoj protiv procesne odluke. Ustavni sud smatra da opredeljeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o isključivo zbog neažurnog postupanja žalbenih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, zatim praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti