Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neefikasnog izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu. Podnosiocu je onemogućeno namirenje potraživanja u izvršnom postupku protiv dužnika sa državnim kapitalom. Sud dosuđuje naknadu materijalne štete u visini utvrđenog potraživanja u stečajnom postupku, na teret budžeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Lj . Đ . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. Đ . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 6039/13 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 160/15, a po osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 6039/13 od 20. marta 2013. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. Đ . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 16. januara 2018. godine, ustavnu žalbu, koju je dopunio podneskom od 7. aprila 2017. godine , protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 723/16 od 11. maja 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Navedeno rešenje se osporava zbog toga što su redovni sudovi usvajanjem zahteva predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe , za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 6039/13, po shvatanju podnosioca ustavne žalbe, propustili da odluče o njegovom zahtevu za utvrđivanje povrede prava na imovinu i dosude mu naknadu materijalne štete, čime su mu povredili označena ustavna prava. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja po osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 6039/13 od 20. marta 2013. godine koji je priznat i utvrđen zaključkom Privrednog suda u Beogradu St. 160/15 od 8. februara 2017. godine o listi potraživanja u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 160/15.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudsk oj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 18. februara 2013. godine kao izvršni poverilac podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H. s . „J .“ a.d. u restrukturiranju iz Beograda , na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 255/10 radi isplate novčanih potraživanja, i to na nepokretnostima izvršnog dužnika. Rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 6039/13 od 20. marta 2013. godine određeno je predloženo izvršenje.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I. 288/15 od 13. novembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču Lj. Đ, ovde podnosiocu ustavne žalbe , u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 6039/13 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača u delu kojim je tražio primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku; u stavu trećem izreke nal oženo je Prvom osnovnom sudu u Beogradu da u što kraćem roku, a najkasnije u roku od šest meseci, okonča izvršni postupak koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 6039/13.

Odlučujući o žalbi predlagača, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Ržg. 1879/15 od 16. novembra 2015. godine ukinuo prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu R4 I. 288/15 od 13. novembra 2015. godine u drugom stavu izreke i u tom delu je predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, Viši sud u Beogradu je rešenjem R4 I. 42/16 od 4. aprila 2016. godine, u stavu prvom izreke , odredio predlagaču primerenu naknadu u iznosu od 20.000,00 dinara ; u stavu drugom izreke odbio je kao neosnovan zahtev predlagača za određivanje primerene naknade preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 2400 evra u dinarskoj protivvrednosti i u stavu trećem izreke , odbio je zahtev predlagača za naknadu materijalne štete.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 723/16 od 11. maja 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Beogradu R4 I. 41/16 od 4. aprila 2016. godine u trećem stavu izreke.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 160/15 od 20. maja 2015. godine, nad izvršnim dužnikom H. s . „J.“ a.d. iz Beograda je otvoren stečajni postupak u kome je podnosilac ustavne žalbe prijavio svoja potraživanja koja su utvrđena zaključkom Privrednog suda u Beogradu o listi potraživanja St. 160/15 od 8. februara 2017. godine, pod rednim brojem 142.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da podnosiocu ustavne žalbe obezbedi namirenje potraživanja u predmetnom izvršnom postupku, a protiv izvršnog dužnika HK „J.“ a.d. iz Beograda koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine , zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine).

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odluč ujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 160/15, a po osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 6039/13 od 20. marta 2013. godine, umanjen ih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ustavnom žalbom se osporava i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 723/16 od 11. maja 2016. godine, ali kako su navodi i zahtev ustavne žalbe usmereni isključivo na zahtev za naknadu materijalne štete zbog povrede Ustavom zajemčenog prava na imovinu koji je Vrhovni kasacioni sud pravnosnažno odbio kao neosnovan, a o kome je ovaj sud, kao nadležan u konkretnom slučaju, odlučio usvajajućom odlukom, Ustavni sud se nije posebno bavio navedenim aktom, niti formalno istaknutom povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.