Povreda Ustava zbog prekoračenja roka za odlučivanje o žalbi na pritvor

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na hitnu sudsku zaštitu jer sud nije odlučio o žalbi na rešenje o pritvoru u roku od 48 sati. Sud je naglasio da su rokovi izraženi u satima fiksni i ne mogu se produžavati neradnim danima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4282/2020
02.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Zoran Lončar i dr Ranka Vujović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S. i utvrđuje da je u postupku po žalbi protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kpp. 23/20 od 14. aprila 2020. godine, u kome je doneto rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 156/20 od 22. aprila 2020. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo iz člana 30. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S. iz Niša podneo je Ustavnom sudu, 6. maja 2020. godine, preko punomoćnika G. Đ. i M. J, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 156/20 od 22. aprila 2020. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 30. i 32. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je Viši sud u Nišu postupio protivno članu 214. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku kada je osporeno rešenje doneo sedam dana nakon podnošenja žalbe iako je predmet osporavanja bilo rešenje o određivanju pritvora protiv podnosioca ustavne žalbe kao osumnjičenog za krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi u vezi krivičnog dela prenošenje zarazne bolesti.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava u vezi sa članom 30. Ustava i načela iz člana 21. Ustava, te da utvrdi pravo na naknadu materijalne štete koju podnosilac može ostvariti na način predviđen članom 90. Zakona o Ustavnom sudu. Troškove ustavnosudskog postupka je tražio u iznosu od 37.500,00 dinara.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz dostavljene dokumentacije utvrdio sledeće:

Naredbom Višeg javnog tužioca u Nišu Kt. 51/20-Kti. 29/20 od 14. aprila 2020. godine određeno je sprovođenje istrage protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. Krivičnog zakonika u vezi krivičnog dela prenošenja zarazne bolesti iz člana 249. Krivičnog zakonika.

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Nišu Kpp. 23/20 od 14. aprila 2020. godine, protiv podnosioca ustavne žalbe određen je pritvor na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se ima računati od 13. aprila 2020. godine, kada je lišen slobode.

Branioci osumnjičenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, su 16. aprila 2020. godine (četvrtak) izjavili žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kpp. 23/20 od 14. aprila 2020. godine, a podneskom od 23. aprila 2020. godine urgirali su odlučivanje suda o izjavljenoj žalbi.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Kv. 156/20 od 22. aprila 2020. godine odbijena je žalba branilaca podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja o određivanju pritvora prema njemu, koje je podnosiocu ustavne žalbe dostavljeno 24. aprila 2020. godine.

U odgovoru Višeg suda u Nišu Kv. 156/20 od 22. juna 2023. godine navedeno je da je rešenje o određivanju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe tog suda Kpp. 23/20 od 14. aprila 2020. godine, braniocima osumnjičenog uručeno istog dana, 14. aprila 2020. godine i da su oni izjavili žalbu protiv prvostepenog rešenja u četvrtak 16. aprila 2020. godine; da je rok za žalbu isticao u petak 17. aprila 2020. godine; da su „u to vreme bili uskršnji praznici“, pa su se uslovi za odlučivanje o žalbi stekli 22. aprila 2020. godine, kada je i doneto osporeno drugostepeno rešenje.

Uvidom u podatke na veb stranicu www.pravoslavnikalendar.rs utvrđeno je da se pravoslavni crkveni praznik Vaskrs u 2020. godini proslavljao (neradno), od petka 17. aprila (Veliki petak) do ponedeljka 20. aprila (drugi dan Vaskrsa).

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja, a odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) (u daljem tekstu: ZKP) je, između ostalog, propisano: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog, ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače, kao i ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. (član 211. stav 1. tač. 2) i 4)).

Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS“, br. 43/01, 101/07 i 92/11) propisano je: da je državni praznik Republike Srbije Sretenje - Dan državnosti Srbije, spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdan i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Serbije (član 1. stav 1.); da se Sretenje - Dan državnosti Srbije praznuje 15. i 16. februara (član 1. stav 2.); da državni praznici Republike Srbije jesu i Nova godina, Praznik rada, Dan pobede i Dan primirja u Prvom svetskom ratu (član 1a. stav 1.); da se Nova godina praznuje 1. i 2. januara, Praznik rada - 1. i 2. maja, Dan pobede 9. maja, a Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra (član 1a. stav 2.); da se u Republici Srbiji praznuju verski praznici:1) prvi dan Božića (7. januar) i 2) Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa (član 2.); da u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede koji se praznuje radno (član 3.).

5. Ispitujući osnovanost tvrdnji o povredi prava iz člana 30. stav 3. Ustava, kojim se pored ostalog, garantuje licu lišenom slobode da će o njegovoj žalbi na određivanje pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje o određivanju pritvora Kpp. 23/20 sudija za prethodni postupak Višeg suda u Nišu doneo 14. aprila 2020. godine i da je istog dana rešenje o određivanju pritvora bilo uručeno osumnjičenom i njegovim braniocima; da je branilac osumnjičenog izjavio žalbu protiv rešenja o određivanju pritvora neposrednom predajom sudu u četvrtak 16. aprila 2020. godine; da je poslednji dan roka od tri dana za izjavljivanje žalbe za okrivljenog bio 17. april 2020. godine (petak), koji je u konkretnom slučaju bio neradan dan (Veliki petak), te da je prvi naredni radni dan za sud, a ujedno i poslednji dan roka od tri dana za izjavljivanje žalbe za okrivljenog, bio utorak 21. april 2020. godine, jer su neradni dani u spornom periodu, zbog neradnog proslavljanja verskog praznika – pravoslavnog Vaskrsa, bili od petka 17. aprila 2020. godine (Veliki petak), do ponedeljka 20. aprila 2020. godine (drugi dan Vaskrsa); da je Viši sud u Nišu o izjavljenoj žalbi odlučio 22. aprila 2020. godine (drugi radni dan od dana izjavljivanja žalbe); da su branioci podnosioca ustavne žalbe urgirali postupanje drugostepenog veća podneskom od 23. aprila 2020. godine; da je drugostepeno rešenje kojim je žalba protiv rešenja o određivanju pritvora odbijena, podnosiocu ustavne žalbe uručeno 24. aprila 2020. godine, a njegovom braniocu, advokatu M. J. dana 30. aprila 2020. godine.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud konstatuje da je Viši sud u Nišu bio u obavezi da prilikom odlučivanja o žalbi protiv rešenja o određivanju pritvora protiv podnosioca ustavne žalbe, vodi računa o imperativnom roku od 48 sati iz člana 30. stav 3. Ustava, te da, znajući da predstoje neradni dani zbog proslavljanja Vaskrsa od 17. do 20. aprila 2020. godine, o izjavljenoj žalbi odluči odmah po njenom prijemu u sud, odnosno 16. aprila 2020. godine.

Ustavni sud je imao u vidu da su okolnosti konkretnog slučaja takve da su okrivljeni i njegovi branioci istog dana primili prvostepeno rešenje o određivanju pritvora, te da su branioci izjavili žalbu protiv tog rešenja pre isteka roka od tri dana iz člana 466. ZKP, odnosno 16. aprila 2020. godine, kao i da sud, do isteka roka za žalbu za okrivljenog – 21. aprila 2020. godine, nije imao saznanja da okrivljeni, samostalno, neće izjavljivati žalbu.

Međutim, Ustavni sud smatra da se ne može prihvatiti stanovište Višeg suda u Nišu da su procesne pretpostavke za sprovođenje žalbenog postupka bile ispunjene 22. aprila 2020. godine kao prvog radnog dana od isteka roka za žalbu za okrivljenog, budući da je odredbom člana 30. stav 3. Ustava zajemčeno pritvorenom licu da će se o žalbi na određivanje pritvora odlučiti i odluka nadležnog suda pritvorenom licu dostaviti u roku od 48 časova. Rokovi određeni na sate su uvek fiksni rokovi i ne mogu se produžavati, čak i kada ističu u vreme kada je za sud neradan dan (videti, pored ostalih, Odluku Už-4319/2017 od 13. februara 2020. godine, stav 5.).

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeno drugostepeno rešenje Višeg suda u Nišu Kv. 156/20 doneto 22. aprila 2020. godine i podnosiocu ustavne žalbe, kao okrivljenom, dostavljeno 24. aprila 2020. godine, dakle po isteku 48 sati od dana izjavljivanja žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem povređeno pravo utvrđeno članom 30. stav 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje o osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na ostala prava čiju povredu podnosilac ističe u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži obrazloženje razloga u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje ostalih prava osporenim rešenjem, već se svi navodi ustavne žalbe isključivo vezuju za prekoračenje roka od 48 sati za odlučivanje drugostepenog suda o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o određivanju pritvora, garantovanog članom 30. stav 3. Ustava. Stoga je Ustavni sud, u ovom delu, utvrdio da je ustavna žalba nedopuštena, s obzirom na to da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, bez adekvatnog obrazloženja razloga kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Imajući u vidu navedeno Ustavni sud je u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 30. st. 1. i 2. i člana 32. Ustava, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu izreke.

Ustavni sud, zatim, ukazuje da se članom 21. Ustava ne jemči nijedno određeno pravo ili sloboda, već se utvrđuje načelo u skladu sa kojim se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, te je njegova povreda akcesorne prirode, što znači da do nje može doći samo u vezi sa utvrđenom povredom ili uskraćivanjem nekog određenog prava, odnosno slobode, a do čega u konkretnom slučaju nije došlo.

7. Odlučujući o obliku pravičnog zadovoljenja i otklanjanja štetnih posledica, a budući da podnosilac nije tražio naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud nalazi da je samo utvrđivanje povreda, u konkretnom slučaju, dovoljna satisfakcija.

8. Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud konstatuje da postavljeni zahtev nije ničim obrazložen, niti je potkrepljen bilo kakvim dokazom. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ovaj zahtev odbacio, rešavajući kao u tački 2. izreke.

U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 2. izreke.

9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Povreda Ustava zbog prekoračenja roka za odlučivanje o žalbi na pritvor

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti