Odbacivanje ustavne žalbe u sporu za utvrđenje prava svojine održajem

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova kojima je odbijen zahtev za utvrđenje prava svojine. Sud je ocenio da podnositeljka nije iznela ustavnopravne razloge, već osporava primenu materijalnog prava, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4285/2010
12.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gordane Todosijević iz Gornjeg Milanovca na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 12. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Gordane Todosijević izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 33/08 od 15. septembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1463/10 od 2. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gordana Todosijević iz Gornjeg Milanovca izjavila je 30. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Mahmuta Memića, advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 33/08 od 15. septembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1463/10 od 2. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi navedeno je da su Opštinski sud u Novom Pazaru i Apelacioni sud u Kragujevcu pogrešno ocenili da podnositeljka nije stekla pravo svojine na nepokretnosti.

Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud utvrdi da su podnositeljki povređena označena ustavna prava.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je po tužbi podnositeljke ustavne žalbe pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 33/08 vođen parnični postupak radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti protiv više tuženih, pravnih sledbenika pok. M.F; da je M.F. upisan u registar nepokretnosti kao vlasnik sporne nepokretnosti; da je osporenom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru odbijen tužbeni zahtev, a da je osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu odbijena žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv predmetne prvostepene presude.

Redovni sudovi su ocenili da pravo svojine na spornoj nepokretnosti nije putem više pravnih poslova preneto sa upisanog vlasnika M.F. na podnositeljku ustavne žalbe, odnosno njenog pravnog prethodnika. Opštinski sud u Novom Pazaru i Apelacioni sud u Kragujevcu su takođe ocenili da pravni prethodnik podnositeljke prilikom kupovine sporne nepokretnosti nije bio savestan, jer je proverom u katastru mogao utvrditi da lice koje mu nepokretnost prodaje nije njen vlasnik, te da zato ne postoje uslovi za sticanje prava svojine originarnim putem - održajem.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da o njegovim pravima i obavezama, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči, nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, dok se odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ" broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/05) propisano je: da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (član 20. stav 1.); da je jedan od načina sticanja prava svojine originarnim putem, tj. po samom zakonu, održaj (član 21.); da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na kojoj drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar (redovnim) održajem protekom 10 godina (član 28. stav 2.); da savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar (vanrednim) održajem protekom roka od 20 godina (član 28. stav 4.).

5. Ustavni sud smatra da podnositeljka u ustavnoj žalbi nije iznela ustavnopravne razloge koji bi mogli da ukazuju na povrede označenih ustavnih prava, već da se paušalno poziva na navedene odredbe Ustava. Podnositeljka izražava svoje subjektivno nezadovoljstvo zbog toga što redovni sudovi nisu utvrdili da je ona stekla pravo svojine na spornoj nepokretnosti i osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane Opštinskog suda u Novom Pazaru i Apelacionog suda u Kragujevcu.

Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ispitivati pravilnost primene materijalnog prava u parničnom postupku, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje redovnih sudova u osporenim presudama bilo očigledno proizvoljno i da je zbog takvog postupanja u konkretnom slučaju moglo doći do povrede nekog od Ustavom zajemčenih prava.

Po oceni Ustavnog suda zaključak Opštinskog suda u Novom Pazaru, kao i Apelacionog suda u Kragujevcu, da podnositeljka nije stekla pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti zbog toga što pravo svojine nije preneto punovažnim pravnim poslovima od uknjiženog vlasnika sve do nje, i zaključak da podnositeljka nije mogla steći pravo svojine putem održaja zbog toga što je ona, odnosno njen pravni prethodnik, u trenutku kupovine te nepokretnosti znao, odnosno mogao znati, da lice koje mu nepokretnost prodaje nije vlasnik, ne izaziva sumnju u proizvoljno postupanje i arbitrerno odlučivanje. Uslov bez koga se, prema članu 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pravo svojine ne može steći održajem jeste savesnost sticaoca, dok je conditio sine qua non za svako derivativno sticanje subjektivnog prava postojanje tog prava na strani prethodnika.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje imovinskih sporova pred sudovima u parničnom postupku nužno ima za posledicu donošenje nepovoljene odluke za jednu od stranaka u sporu. Međutim, činjenica da je jedna od parničnih stranaka u takvoj situaciji nije uspela, sama po sebi nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. U svim imovinskim sporovima, između pojedinaca, kao što je to slučaj u parničnom postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, povreda imovinskih prava prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi podnositeljke o tome da joj je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje, ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je podnositeljki povređeno pravo na imovinu.

Kako podnositeljka ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da su joj osporenim presudama povređena označena prava zajemčena Ustavom, već traži da Ustavni sud, kao instanciono-viši, preispita pravilnost primene materijalnog prava od strane Opštinskog suda u Novom Pazaru i Apelacionog suda u Kragujevcu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe u sporu za utvrđenje prava svojine održajem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti