Rešenje Ustavnog suda o obavezi plaćanja doprinosa za penzijsko osiguranje

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu podnositeljke, korisnice starosne penzije koja je nastavila da obavlja samostalnu delatnost. Sud je potvrdio stav Upravnog suda da je ona obveznik doprinosa, jer zakon to predviđa i omogućava ponovno određivanje penzije po prestanku delatnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4286/2010
26.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mirjane Jovanović Tomić iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mirjane Jovanović Tomić izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Beogradu 4U. 10014/10 (2009) od 19. avgusta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirjana Jovanović Tomić iz Novog Sada podnela je Ustavnom sudu 1. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenja u Beogradu 4U. 10014/10 (2009) od 19. avgusta 2010. godine, zbog povrede prava na slobodan izbor rada iz člana 60. stav 2. Ustava Republike Srbije i prava na penzijsko osiguranje iz člana 70. Ustava.

Podnositeljka je navela da: ona nema status osiguranika u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09 i 101/10), jer je to svojstvo izgubila podnošenjem zahteva za sticanje prava na starosnu penziju; da je zbog toga što ona nema status osiguranika „utvrđivanje obaveze po osnovu doprinosa za penzijsko osiguranje bnjz osnova i nezakonito“; da je ona na osnovu svog rada obezbedila sebi prava za slučaj starosti i da za nju „nastavljanje obavljanja samostalne delatnosti ne može... predstavljati osnov za... obavezivanje plaćanja doprinosa“; da je ona osporenom presudom stavljena u neravnopravan položaj u odnosu na lica koja nisu stekla pravo na starosnu penziju i sa „licima koja su to pravo stekla, a ne rade“.

Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud poništi osporeni pojedinačni akt ili da utvrdi da su tim aktom podnositeljki povređena označena ustavna prava i da naloži otklanjanje štetnih posledica.

2. Prema odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da je podnositeljka ustavne žalbe nakon ostvarivanja prava na starosnu penziju nastavila da se bavi advokaturom, odnosno da obavlja samostalnu delatnost.

Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Novi Sad broj 431-3/A0770165 od 27. decembra 2007. godine podnositeljki ustavne žalbe je utvrđena mesečna akontaciona obaveza doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. To rešenje je, u delu u kom je utvrđena akontaciona obaveza doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, u postupku po žalbi koju je podnositeljka izjavila, potvrđeno rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad broj 431-1/8/2008 od 25. marta 2009. godine, dok je u upravnom sporu, koji je podnositeljka u svojstvu tužioca, pokrenula protiv ovde navedenog drugostepenog rešenja, doneta osporena presuda Upravnog suda - Odeljenje u Beogradu 4U. 10014/10 (2009) od 19. avgusta 2010. godine. Tom presudom tužba je odbijena.

Upravni sud je prilikom donošenja osporene presude ocenio da podnositeljka ustavne žalbe jeste obveznik doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iako je korisnik prava na starosnu penziju, zbog toga što obavlja samostalnu delatnost.

4. Odredbom člana 70. Ustava utvrđeno je da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom i da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera.

Odredbom člana 60. stav 2. Ustava jemči se pravo na slobodan izbor rada.

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 63/06, 5/09, 107/09 i 101/10) propisano je: da su osiguranici samostalnih delatnosti lica koja, u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja (član 12. stav 1. tačka 1)); da se svojstvo osiguranika stiče danom početka, a prestaje danom prestanka zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti (član 14. stav 1.); da se lica koja nisu obavezno osigurana u smislu tog zakona, odnosno nisu korisnici prava na penziju, mogu uključiti u obavezno osiguranje i obezbediti prava iz ovog osiguranja pod uslovima, u obimu i na način predviđen tim zakonom (član 15. stav 1.); da se podnošenje zahteva za sticanje prava na penziju smatra zahtevom za prestanak svojstva osiguranika iz stava 1. člana 15. tog zakona (član 15. stav 4.); da korisnik starosne penzije, koji obavlja samostalnu delatnost po osnovu koje je obavezno osiguran, ima pravo na ponovno određivanje penzije po prestanku obavljanja samostalne delatnosti. (član 121. stav 1.).

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 7/08, 5/09, 7/09 i 3/10) propisano je: da su obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, i to (između ostalog) i preduzetnici (član 7. stav 1. tačka 6)); da obveznici doprinosa ne mogu biti oslobođeni obaveze obračunavanja i plaćanja doprinosa (član 64.).

5. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava. Naime, podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita pravilnost primene odredaba Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje od strane Upravnog suda.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite po ustavnoj žalbi Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom državnog organa povređeno ili uskraćeno neko od ustavnih prava. S tim u vezi, Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ispitivati pravilnost primene materijalnog prava u upravnom sporu, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje Upravnog suda bilo očigledno proizvoljno i da je zbog takvog postupanja u konkretnom slučaju moglo doći do povrede nekog ustavnog prava.

Ustavni sud smatra da stav Upravnog suda sadržana u obrazloženju obe osporene presude, bliže naveden u tački 3. ovog rešenja, ne izaziva sumnju u proizvoljno postupanje i arbitrerno odlučivanje. Stanovište Upravnog suda zauzeto u osporenim pojedinačnim aktima zasnovano je na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavne odredbe člana 12. stav 1. tačka 4) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Takođe, to pravno stanovište Upravnog suda, po kome je korisnik starosne penzije koji obavlja samostalnu delatnost obveznik uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, pokrepljeno je i odredbom člana 121. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Naime, ta odredba predviđa da lice koje je steklo svojstvo korisnika starosne penzije, koje obavlja samostalnu delatnost, ima pravo da mu se po prestanku te samostalne delatnosti, na osnovu doprinosa uplaćenih dok je istovremeno bilo i starosni penzioner i lice koje obavlja samostalnu delatnost, u većoj visini, ponovno odredi penzija.

Navod ustavne žalbe po kome je podnositeljki, na osnovu odredbe člana 15. stav 4. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, podnošenjem zahteva za sticanje prava na starosnu penziju prestalo svojstvo osiguranika, ne može izazvati sumnju u proizvoljno postupanje suda koji je i pored toga ocenio da je podnositeljka obveznik uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Naime, podnošenje zahteva za sticanje prava na penziju smatra se zahtevom za prestanak svojstva osiguranika iz stava 1. člana 15. predmetnog zakona, tj. zahtevom za prestanak svojstva osiguranika koji se uključio u obavezno osiguranje iako nije obavezno osiguran u smislu tog zakona, a ne zahtevom za prestanak svojstva obavezno osiguranog lica kako to podnositeljka pogrešno smatra.

S obzirom da se u upravnom sporu i upravnim postupcima koji su prethodili izjavljivanju ustavne žalbe odlučivalo o obavezi plaćanja javne dažbine na prihod ostvaren obavljanjem samostalne delatnosti, osporenim aktima podnositeljki nije moglo biti povređeno pravo na slobodan izbor rada. Navodi podnositeljke da joj je povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 62. stav 2. Ustava, ratione materiae, se ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporenih presuda.

Ustavni sud je ocenio da navodi podnositeljke da je stavljena u neravnopravan položaj u odnosu na treća lica nisu potkrepljeni dokazima da je ona zbog nekog svog ličnog svojstva diskriminisana, ili da Upravni sud njoj nije pružio pravnu zaštitu na jednak način kao i trećim licima u istoj situaciji, a što je neophodna pretpostavka da bi se ispitala povreda zabrane diskriminacije i povreda prava na jednaku zaštitu prava.

Kako podnositeljka ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da joj je osporenim presudama povređeno neko od Ustavom zajemčenih prava, već traži da Ustavni sud, kao instanciono-viši prepispita pravilnost primene materijalnog prava od strane Upravnog suda, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

Sudija

dr Agneš Kartag Odri

Rešenje Ustavnog suda o obavezi plaćanja doprinosa za penzijsko osiguranje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti