Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Propust države da namiri potraživanja podnosilaca, utvrđena u dugotrajnom stečajnom postupku protiv društvenog preduzeća, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zbog čega im je dosuđena naknada štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Trajka Stojkovića iz Belog Potoka kod Leskovca, Nade Todorović iz Vučja kod Leskovca, Snežane Antanasović iz Vučja kod Leskovca i Tomislava Đorđevića iz Todorovca kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. oktobra 2017. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba Trajka Stojkovića, Nade Todorović, Snežane Antanasović i Tomislava Đorđevića i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Trajko Stojković iz Belog Potoka kod Leskovca, Nada Todorović iz Vučja kod Leskovca, Snežana Antanasović iz Vučja kod Leskovca i Tomislav Đorđević iz Todorovca kod Leskovca podneli su Ustavnom sudu, 25. aprila 2014. godine, preko zajedničkog punomoćnika Tamare Stojiljković, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09). Ustavna žalba bila je zavedena pod brojem Už-2506/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu. Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 105/15 od 11. marta 2015. godine, koje je potvrđeno rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž Gp. 97/15 od 2. aprila 2015. godine, odlučeno je o zahtevima podnosilaca ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i o pravu na naknadu nematerijalne štete zbog učinjene povrede Ustavom zajemčenog prava.

Nakon pravnosnažnosti navedenih rešenja, Privredni apelacioni sud je 25. juna 2015. godine Ustavnom sudu vratio ustavnu žalbu radi donošenja odluke o istaknutoj povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Po ovom predmetu formirana je nova ustavna žalba pod novim brojem Už-4291/2015.

Podneskom od 4. jula 2015. godine podnosioci ustavne žalbe su osporili rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 105/15 od 11. marta 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž Gp. 97/15 od 2. aprila 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, u delu kojim je odlučeno o naknadi nematerijalne štete, kao vidu pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 105/15 od 11. marta 2015. godine je : u stavu prvom izreke usvojen zahtev predlagača Trajka Stojkovića, Nade Todorović, Snežane Antanasović i Tomislava Đorđevića, ovde podnosilaca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagačima u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao; u stavu trećem izreke utvrđeno pravo predlagača Nade Todorović, Snežane Antanasović i Tomislava Đorđevića na primerenu naknadu zbog dugog trajanja postupka u iznosu od po 300 evra; u stavu četvrtom izreke utvrđeno pravo predlagača Trajka Stojkovića na primerenu naknadu zbog dugog trajanja postupka u iznosu od 200 evra; u stavu petom izreke odbijeni zahtevi predlagača Nade Todorović, Snežane Antanasović i Tomislava Đorđevića za primerenu naknadu u iznosu preko dosuđenog pa do traženog iznosa od po 2.700 evra; u stavu šestom izreke odbijen zahtev predlagača Trajka Stojkovića za primerenu naknadu u iznosu preko dosuđenog pa do traženih 2.800 evra; u stavu sedmom izreke utvrđeno pravo predlagača na naknadu troškova postupka u iznosu od po 6.000 dinara.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž Gp. 97/15 od 2. aprila 2015. godine odbio žalbu predlagača i ožalbeno rešenje R4 St. 105/15 od 11. marta 2015. godine potvrdio u st avovima petom, šestom i sedmom njegove izreke, te je odlučio da se spisi predmeta dostave Ustavnom sudu radi donošenja odluke o istaknutoj povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. U pogledu navoda ustavne žalbe o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je ocenio da propust suda da namiri potraživanje podnosilaca ustavne žalbe, koje je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika DP TI „Vučje“ iz Vučja, u stečaju, koje ima status društvenog preduzeća, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosioci ustavne žalbe imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji im nisu isplaćeni (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Ocenjujući istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosioci svojim navodima izražavaju nezadovoljstvo iznosima koji su im osporenim rešenjima dosuđeni na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnosilaca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naložili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosudili im naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednosti iznosa od po 300 evra i 200 evra nisu nerazumne, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić