Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o odbijanju saglasnosti za taksi prevoz i zaključka o odbacivanju žalbe. Prvostepeno rešenje doneto je pre stupanja Ustava na snagu, a drugostepeni zaključak je procesne prirode i ne rešava meritorno o pravu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4293/2010
12.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slaviše Stojanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. maja 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Slaviše Stojanovića izjavljena protiv rešenja Sekretarijata za privredu Gradske uprave grada Beograda VIII-05 broj 344.1-1293/04 od 16. februara 2006. godine i zaključka Gradskog veća grada Beograda broj 344-686/09-GV od 24. septembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Slaviša Stojanović iz Beograda je 4. oktobra 2010. godine, preko punomoćnika Zvonka Radovanovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na rad iz člana 60. Ustava Republike Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Saglasno odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, odnosno nakon 8. novembra 2006. godine.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Sekretarijata za privredu Gradske uprave grada Beograda VIII-05 broj 344.1-1293/04 od 16. februara 2006. godine utvrđeno da Slaviša Stojanović, ovde podnosilac ustavne žalbe, ne ispunjava uslove propisane Odlukom o auto-taksi prevozu ("Službeni list grada Beograda", broj 29/05), zbog čega podnosiocu nije data saglasnost za obavljanje delatnosti auto-taksi prevoza putnika na teritoriji grada Beograda.

Osporenim zaključkom Gradskog veća grada Beograda broj 344-686/09-GV od 24. septembra 2009. godine odbačena je kao neblagovremena žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Upravni sud je presudom U. 17257/10 (2009) od 22. jula 2010. godine odbio kao neosnovanu tužbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podnetu protiv drugostepenog zaključka.

4. Po oceni Ustavnog suda, osporeni zaključak Gradskog veća grada Beograda broj 344-686/09-GV od 24. septembra 2009. godine ne predstavlja nastavak meritornog rešavanja o spornom pravnom pitanju koje je bilo predmet prvostepenog upravnog postupka, već predstavlja procesni akt kojim je utvrđivana ispunjenost Zakonom o opštem upravnom postupku propisane procesne pretpostavke u pogledu blagovremenosti žalbe podnete protiv prvostepenog rešenja. S obzirom na to da je drugostepeni organ ispitujući blagovremenost izjavljene žalbe konstatovao formalni nedostatak, odnosno njenu neblagovremenost, što je kao pravilan zaključak prihvatio i sud u upravnom sporu, u konkretnom slučaju nije bilo mesta ni osnova za upuštanje drugostepenog organa i Upravnog suda u meritorno raspravljanje o ispunjenosti od starne podnosioca ustavne žalbe propisanih uslova za obavljanje delatnosti auto-taksi prevoza putnika. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da se dopuštenost ustavne žalbe mora utvrditi posebno u odnosu na svaki od osporenih akata.

5. Ustavni sud konstatuje da je, u situaciji kada je žalba u upravnom postupku neblagovremeno izjavljena, prvostepeni upravni akt istovremeno, istekom zakonom propisanog roka za žalbu, postao i konačan i pravnosnažan. Stoga se zakonitost osporenog rešenja prvostepenog upravnog organa, koje je u konkretnom slučaju postalo konačno i pravnosnažno, nije više mogla ispitivati u postupku po žalbi u upravnom postupku i tužbi u upravnom sporu. Činjenica da je Upravni sud rešavao o tužbi podnetoj protiv zaključka drugostepenog organa, ne ukazuje na to da su, kako smatra podnosilac ustavne žalbe, u postupku rešavanja o njegovom zahtevu za obavljanje delatnosti auto-taksi prevoza putnika, pravna sredstva iscrpljena donošenjem presude u upravnom sporu. Naime, predmet upravnog spora u kome je doneta presuda Upravnog suda U. 17257/10 (2009) od 22. jula 2010. godine, nije bio formiran u postupku pred prvostepenim organom u kome se rešavalo o pravu podnosioca ustavne žalbe, već isključivo u postupku po neblagovremenoj žalbi pred drugostepenim organom. Pod iscrpljivanjem pravnih sredstava u upravnom postupku pre podnošenja ustavne žalbe, podrazumeva se donošenje odluke o tužbi protiv konačnog upravnog akta, pod uslovom da su sva redovna pravna sredstva u upravnom postupku i upravnom sporu iskorišćena na način i pod uslovima propisanim odgovarajućim procesnim zakonima, što ovde nije bio slučaj.

Kako je osporeno rešenje Sekretarijata za privredu Gradske uprave grada Beograda VIII-05 broj 344.1-1293/04 doneto 16. februara 2006. godine, dakle pre stupanja na snagu Ustava, to je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u delu u kome se osporava zaključak Gradskog veća grada Beograda broj 344-686/09-GV od 24. septembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži bilo kakav razloge kojima se osporava ocena drugostepenog organa i Upravnog suda o neblagovremenosti žalbe izjavljene protiv konačnog i pravnosnažnog rešenja prvostepenog organa, niti se istaknuta povreda prava na rad zajemčenog članom 60. Ustava može dovesti u pravnu i logičnu vezu sa sadržinom osporenog zaključka koji je, kako je navedeno, isključivo procesnog karaktera i kojim nije rešavano o pravima podnosioca ustavne žalbe, već je samo ocenjivana ispunjenost procesnopravnih pretpostavki za meritorno rešavanje o izjavljenoj žalbi. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

7. Na osnovu navedenog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 5326/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u upravnom postupku
• Už 2647/2011: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku o auto-taksi dozvoli
• Už 334/2011: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedostatka razloga
• Už 4025/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
• Už 3883/2010: Odluka o odbijanju žalbe zbog podnošenja neblagovremenog i pogrešnog pravnog leka
• Už 280/2011: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda
• Už 3437/2010: Odbacivanje ustavne žalbe povodom neisplaćenog kosovskog dodatka zaposlenom u MUP-u