Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv krivične presude, nalazeći da podnosilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza. Sud naglašava da nije nadležan da preispituje činjenična pitanja i pravilnost zaključaka redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Vujoševića iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nikole Vujoševića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 1304/10 od 6. jula 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nikola Vujošević iz Kraljeva, preko punomoćnika Nenada D. Rankovića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 4. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 1304/10 od 6. jula 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama čl. 32. i 33. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe prvostepenom presudom Opštinskog suda u Kraljevu K. 271/08 oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i izrečena mu je mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom B kategorije u trajanju od 6 meseci; da je prvostepeni sud svoju odluku doneo zasnivajući je na pretpostavkama, a da prethodno nije utvrdio najbitniju činjenicu, odnosno da nije utvrdio ko je upravljao motornim vozilom neporedno pre nezgode; da je prvostepeni sud svoju odluku obrazložio tako što je verovao iskazima svedoka koji nisu bili sigurni u položaj tela okrivljenog i oštećene, a da nije verovao svedoku koji je izjavio da je okrivljeni sedeo na mestu suvozača; da je prvostepeni sud svoj zaključak izveo iz krajnje posrednih dokaza, stavova i pretpostavki, da je odbio predloge branioca za veštačenje bioloških tragova, da je propustio da utvrdi doprinos oštećene nastanku štete, kao i da nije izveo dokaz veštačenjem na okolnost da li je okrivljeni u momentu nastanka saobraćajne nezgode bio psihički sposoban da shvati značaj dela koje mu se stavlja na teret niti je sud izveštačio okolnost da li je okrivljeni bio u stanju da prati suđenje imajući u vidu težinu telesnih povreda koje je on pretrpeo; da je drugostepeni sud takođe propustio da utvrdi sve odlučne činjenice za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, čime su mu povređena označena ustavna prava; da je povreda prava na pravično suđenje učinjena time što je Apelacioni sud u Kragujevcu potvrdio nejasnu presudu Opštinskog suda u Kraljevu, na štetu podnosioca ustavne žalbe i što nije primenio odredbu člana 18. stav 3. ZKP da se prema okrivljenom, u slučaju promene zakona, primenjuje odredba koja je za njega blaža; da su posebna prava okrivljenog podnosiocu ustavne žalbe povređena time što mu nije omogućeno iznošenje dokaza koji mu idu u prilog. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji njegovu ustavnu žalbu, poništi osporenu presudu i naloži Apelacionom sudu u Kragujevcu da ponovo razmotri žalbu protiv prvostepene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je prvostepenom presudom Opštinskog suda u Kraljevu K. 271/08 od 3. juna 2009. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i izrečena mu je mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom B kategorije u trajanju od šest meseci od pravnosnažnosti presude; da je osporenom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 1304/10 od 6. jula 2010. godine delimičnim uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog preinačena prvostepena presuda samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud okrivljenog za navedeno krivično delo za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci, a odbijene su kao neosnovane žalbe Opštinskog javnog tužioca i branioca okrivljenog izjavljene protiv iste presude, koja je u nepreinačenom delu i potvrđena; da je u obrazloženju osporene presude, pored ostalog, navedeno i da je „prvostepeni sud u pobijanoj presudi naveo razloge zbog čega nije izveo dokaz pregledom vozila i eventualno pronađene biološke tragove koji bi poticali od okrivljenog i saputnika u vozilu, dostavio na DNK veštačenje, koje razloge kao pravilne prihvata i Apelacioni sud, zbog toga što su prilikom nezgode, a i izvlačenja tela ovih lica iz vozila na vrata vozača i što je okrivljeni bio pao na deo vozila za suvozača, stvorene mogućnosti da se biološki tragovi koji potiču od suvozača i vozača nađu na delu vozila gde isti nisu bili u momentu kad se dogodila saobraćajna nezgoda, a postoje drugi pouzdani dokazi na osnovu kojih se izvlači pouzdan zaključak da je okrivljeni u vreme saobraćajne nezgode, upravljao predmetnim motornim vozilom, pa su neosnovani navodi žalbe branioca okrivljeno, da neizvođenjem ovog dokaza činjenično stanje od strane prvostepenog suda nije dovoljno i pravilno utvrđeno.“.

4. Odredbama člana 18. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je da izvedene dokaze koji su od značaja za donošenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju i da presudu ili rešenje koje odgovara presudi sud može zasnovati samo na činjenicama u čiju je izvesnost potpuno uveren (stav 1.), kao i da će, kada postoji sumnja u pogledu odlučnih činjenica koje čine obeležje krivičnog dela ili od kojih zavisi primena neke druge odredbe Krivičnog zakonika, sud u presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti u korist okrivljenog (stav 3.).

5. Ustavni sud je ocenio da se podnosilac ustavne žalbe ovom sudu obraća nezadovoljan drugostepenom presudom, kojom je žalba njegovog branioca izjavljena protiv prvostepene presude delimično uvažena. Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe, tvrdnjama koje se odnose na osporenu presudu, u suštini, isključivo osporava činjenično stanje utvrđeno u predmetnom krivičnom postupku i postupak izvođenja i ocene dokaza sproveden od strane krivičnih sudova. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje na odredbu člana 18. ZKP kojom je propisano da izvedene dokaze koji su od značaja za donošenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju, što je u konkretnom slučaju Apelacioni sud u Kragujevcu učinio i osporenu presudu detaljno i na ustavnopravno prihvatljiv način i obrazložio.

Tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da mu je Apelacioni sud u Kragujevcu povredio pravo na pravično suđenje tako što „nije primenio odredbu člana 18. stav 3. ZKP“ je protivrečna obrazloženju osporene presude i posledica je njegovog subjektivnog i nepravilnog tumačenja odredaba ZKP. Naime, Ustavni sud ukazuje na to da je odredbom člana 18. stav 3. ZKP propisano da će sud u presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti u korist okrivljenog, samo kada postoji sumnja u pogledu odlučnih činjenica koje čine obeležje krivičnog dela ili od kojih zavisi primena neke druge odredbe Krivičnog zakonika. Iz obrazloženja osporene presude nesumnjivo proizlazi da ovakvu sumnju postupajući sud nije imao, jer je Apelacioni sud u Kragujevcu naveo da „se izvlači pouzdan zaključak da je okrivljeni u vreme saobraćajne nezgode, upravljao predmetnim motornim vozilom, pa su neosnovani navodi žalbe branioca okrivljenog, da neizvođenjem ovog dokaza činjenično stanje od strane prvostepenog suda nije dovoljno i pravilno utvrđeno“.

Polazeći od odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i krećući se u okviru zahteva i tvrdnji sadržanih u ustavnoj žalbi, Ustavni sud i u ovom konkretnom slučaju ističe da nije nadležan da, nakon i umesto redovnih sudova, ocenjuje dokaze predložene ili izvedene u sudskom postupku, niti da preispituje pravilnost zaključaka tih sudova o pojedinim izvedenim dokazima, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je dokazni postupak sproveden, odnosno da su dokazi cenjeni na očiglednu štetu neke od stranaka u postupku, što u konkretnom predmetu nije slučaj. Podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi se odnosili na osporenu presudu, a navedeni razlozi, prema oceni Ustavnog suda, ne ukazuju da su mu osporenom presudom i krivičnim postupkom u kome je ona doneta, povređena označena ustavna prava.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti