Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog dugotrajnog stečajnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu. Nemogućnost naplate priznatih potraživanja iz radnog odnosa u dugotrajnom stečajnom postupku protiv preduzeća sa društvenim/državnim kapitalom predstavlja povredu prava, te se dosuđuje materijalna šteta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4294/2015
13.04.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. K . iz Resavice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. aprila 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. K . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 41/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Kragujevcu St. 41/10, umanjenih za iznose koji su eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. K . iz Resavice podnela je Ustavnom sudu , 16. maja 2014. godine, preko punomoćnika S. H , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su vodili pred Opštinskim sudom u Despotovcu u predmetima I. 293/06, I. 725/07 i I. 864/06 , kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 41/10. Podnositeljka je istakala zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete. Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-4400/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 837/14 od 4. februara 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku M. K , ovde podnositeljki ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednog suda u Kragujevcu u predmetu St. 41/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4. St. 837 /14 od 25. juna 201 5. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnositeljke ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-4294/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je Opštinskom sudu u Despotovcu predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika preduzeća za proizvodnju i promet DP "R .", R, na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskim sudom u Despotovcu P1. 37 6/04 od 11. novembra 2005. godine, P1. 521/06 od 18. juna 2007. godine i P1. 187/06 od 8. juna 2006. godine , a kojima je obavezan tuženi DP "R.", R , da tužilji M. K . na ime potraživanja iz radnog odnosa isplati određene novčane iznose bliže opredeljen izrekama navedenih presuda, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Rešenjima Opštinskim sudom u Despotovcu I. 293/06 od 30. marta 2006. godine, I. 725/07 od 22. oktobra 2007. godine i I. 864/06 od 20. novembra 2006. godine usvojeni su predlozi za izvršenje.

Privredni sud u Kragujevcu je rešenjem St. 41/10 od 16. maja 2010. godine otvorio stečajni postupak nad privrednim društvom DP "Resavica" Resavica.

Podnositeljka ustavne žalbe prijavila je svoje potraživanje u stečajnom postupku, koje joj je priznato kao poveriocu, a stečajni postupak nad stečajnim dužnikom još uvek nije okončan.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 837/14 od 4. februara 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku M. K . u izvršn im postup cima koji su se pred Opštinskim sudom u Despotovcu vodi li u predmetu I. 293/06 i I. 864/07, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 41/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, dok je stavom drugom izreke rešenja odbijen kao neosnovan njen zahtev za povredu navedenog prava u izvršnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Despotovcu vodio u predmetu I. 725/07. Stavom trećim izreke rešenja naloženo je Privrednom sudu u Kragujevcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao. U stavu četvrtom izreke rešenja utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu, dok je u stavu petom izreke odbijen, kao neosnovan, zahtev predlagača u delu kojim je tražena naknada preko naknade dosuđene stavom trećim izreke, do iznosa od 2.400 evra u dinarskoj protivvrednosti. Stavom šestim izreke rešenja odbačen je zahtev predlagača kojim je traženo da se utvrdi pravo na materijalnu štetu u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinski m sudom u Despotovcu I. 294/06, I. 725/07 i I. 864/06 , a u stavu sedmom izreke odlučeno je da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda , Vrhovni kasacioni sud je doneo rešenje Rž gp. 80/15 od 26. marta 2015. godine kojim je odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje u stavu petom njegove izreke, dok je ukinuo šesti stav izreke ožalbenog rešenja i odlučio da ne dosuđuje troškove drugostepenog postupka, navodeći da prvostepeni sud nije mogao da odbaci zahtev predlagača za naknadu materijalne štete jer je Ustavni sud isključivo nadležan da odlučuje o povredi prava na imovinu i o zahtevu za naknadu materijalne štete.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupcima koji su vodili pred Opštinskim sudom u Despotovcu u predmetima I. 294/06, I. 725/07 i I. 864/07 , kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 41/10, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku podnositeljki ustavne žalbe, a protiv dužnika DP "R.", R , koji ima državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnositeljki (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Kragujevcu u predmetu St. 41/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnositeljki ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koju je podnositeljka pokušala na prinudan način da ostvari u predmetnom stečajnom postupku. Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog dugotrajnog stečajnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti