Odluka Ustavnog suda o poništaju rešenja Vrhovnog kasacionog suda

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje o reviziji. Utvrđeno je da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo, uskrativši podnosiocu pravo na pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tam ás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . K . iz Prokuplja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. K . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 186/20 od 6. februara 20 20. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 186/20 od 6. februara 2020. godine i određuje da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji podnosi oca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 1835/19 od 2. oktobra 20 19. godine.

3. Odb ija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. K . iz Prokuplja je izjavio Ustavnom sudu, 7. maja 20 20. godine, preko punomoćnika A. K, advok ata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 186/20 od 6. februara 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 3 2. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe, između ostalog, osporava pravnu ocenu Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije. Ističe da je odbacivanjem revizije kao nedozvoljene došlo do očigledno proizvoljne primene Zakona o parničnom postupku, čime mu je učinjena povreda prava na pravično suđenje. Podnosilac je ukazao da su sudovi u sličnim činjeničnim situacijama donosili različite odluke od osporene , te da mu je osporenim rešenjem, u suštini, povređeno i pravo na pravnu sigurnost , ali i pravo na pristup sudu, što su elementi prava na pravično suđenje.

Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavn ih prava i poništi osporeno revizijsko rešenje. Ističe i zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 50.000,00 dinara, kao i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1. 163/18 od 20. februara 201 9. godine usvojen je tužbeni zahtev t užioca, ovde podnosioca ustavne žalbe , te je poništen kao nezakonit Aneks broj 3 Ugovora o radu broj 01-546 od 5. maja 201 7. godine i tu ženi obavezan da tužioca rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima , te ob avezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Apelacioni sud u Nišu, odlučujući o žalbi tuženog, je doneo presudu Gž1. 1835/19 od 2. oktobra 2019. godine, kojom je preinačena prvostepena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P1. 163/18 od 2 0. februara 2019. godine, tako da glasi: „Odbijaju se tužbeni zahtevi tužioca kojim je tražio da sud poništi kao nezakonit Aneks broj 3 Ugovora o radu broj 01-546 od 5. maja 2017. godine, zaključen između tužioca i tuženog i da se obaveže tuženi da tužioca rasporedi na radno mesto koj e odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka, kao neosnovan. Obavez uje se tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 172.500,00 dinara“.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 186/20 od 6. februara 20 20. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 1835/19 od 2. oktobra 2019. godine. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja, pored ostalog, je navedeno: da je odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe; da je odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, a da predmetni spor nije spor iz navedene zakonske odredbe, jer predmet tražene zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev ne odnosi na novčano potraživanje, a u kome je vrednost premeta spora određena u skladu sa članom 28. Zakona o sudskim taksama, u visini od 15.000,00 dinara, što pre dstavlja dinarsku protivvrednost koja ne prelazi 40.0000 evra; da iako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku i da se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vredn osti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora je ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je poseb nom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da rev izija u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US , 74/13 – Odluka US, 55/14 , 87/18 i 18/20) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.); da je revizija uvek dozvoljena ako je - 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka , 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2.), da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

Drugim relevantnim odredbama ZPP propisano je: da se revizija, između ostalog, može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava (član 407. stav 1. tačka 4)); da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona (član 407. stav 2.); da je revizija nedozvoljena, između ostalog, ako izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona (član 410. stav 2. tačka 5)); da Vrhovni kasacioni sud odlučuje o reviziji bez rasprave (član 412.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud (član 413.); da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena (član 452. stav 5.); da se ne smatraju sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine (član 469.); da presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku o sporovima male vrednosti može da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava, kao i da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija (član 479. st. 1. i 6.).

Dvadeset deveta glava ZPP uređuje postupak u parnicama iz radnih odnosa, pa je tako odredbom člana 436. propisano da a ko u toj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona, dok je poslednjom odredbom ove glave člana 441. propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da podnosilac svoje navode o povredi ozna čenog prava zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio merodavno procesno pravo, jer nije meritorno odlučio o izjavljenoj reviziji, iako je ona bila dozvoljena.

S tim u vezi, Ustavni sud, najpre, ukazuje da se pravom na pravično suđenje jemči, između ostalog, da će postupak odlučivanja o nečijim pravima i obavezama biti sproveden uz primenu i poštovanje propisanih pravila postupka. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti presudu u predmetu Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke , od 16. novembra 2000. godine, broj predstavke 39442/98). Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primeniti.

Ispitujući da li je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnosioca, Ustavni sud je , najpre, konstatovao da je osporenim rešenjem odbačena njegova revizija u radnom sporu, jer je revizijski sud, pozivajući se na odredbu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, ocenio da je nedozvoljena, a s tim u vezi da je navedenom odredbom propisano da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. Istovremeno, revizijski sud je istakao da je, saglasno odredbi člana 441. ZPP, revizija dozvoljena samo u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, što nije predmet konkretne parnice. Što se tiče parnica iz radnog odnosa (kako su oni označeni u ZPP), Ustavni sud ukazuje da se njima odlučuje o pravu, obavezi ili odgovornosti koja za zaposlenog nastaje u tom odnosu.

Ustavni sud dalje ukazuje da je dozvoljenost revizije regulisana odredbama ZPP, odnosno zakona kojim su uređena pravila postupka za pružanje sudske zaštite, po kojima se postupa i odlučuje. Dakle, revizija je ograničen pravni lek, budući da može da se izjavi samo protiv zakonom propisanih odluka i samo iz smanjenog broja razloga u odnosu na one koji su predviđeni za redovni pravni lek. Opšte je pravilo da revizija može da se izjavi ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi propisani revizijski cenzus. Ostali slučajevi dozvoljenosti revizije menjali su se promenama zakona koji su regulisali pravila parničnog postupka. Izmenama ZPP, koje su stupi le na snagu 31. maja 2014. godine, dakle pre podnošenja tužbe, dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je uvedena mogućnost izjavljivanja revizije i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Od ovog pravila postoji izuzetak. Naime, odredba člana 479. stav 6. ZPP ne dozvoljava revizij u u postupku u sporovima male vrednosti , te isključuje primenu opšte odredbe iz noveliranog člana 403. stav 2. tačka 2) ZPP o pravu na reviziju, prema kojoj je revizija uvek dozvoljena, ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka . Ustavni sud je takvo stanovište izrazio u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 2018. godine. Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, a imajući u vidu da se prema odredbi člana 46 9. ZPP, sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, kao i da nijednom odredbom zakona mogućnost izjavljivanja revizije u ovoj vrsti sporova (osim opšte suspenzije u pogledu revizijskog cenzusa) nije izričito isključena, Ustavni sud smatra da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena nižestepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev podnos ioca u sporu iz radnog odnosa, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u Odluci Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Odluci Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 186/20 od 6. februara 2020. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23 ), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određivanjem da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 . 1835/19 od 2. oktobra 2019. godine, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Budući da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio način otklanjanja štetnih posledica povrede prava , Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknute povred e prava na pravnu sigurnost i prava na pristup sudu, kao elemenata prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama člana 3 2. stav 1. Ustava.

6. Odlučujući o istaknutom zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog akta. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama član 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev kao neosnovan, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o poništaju rešenja Vrhovnog kasacionog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti