Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro sedam godina. Neefikasno postupanje izvršnog suda, uključujući dugotrajne periode neaktivnosti i neosnovan prekid, dovelo je do povrede prava podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zaviše Milosavljevića iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zaviše Milosavljevića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu I. 268/04 (kasnije predmet Osnovnog suda u Boru I. 1111/10). povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčen o članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zaviša Milosavljević iz Bora podneo je Ustavnom sudu 4. januara 2010. godine, preko punomoćnika Zajedničke advokatske kancelarije advokata Dragane Videnović i Mileta Petkovića, iz Bora, ustavnu žalbu zbog povrede prava na sudsku zaštitu, na suđenje u razumnom roku, na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih čl. 22, 32. i 36. Ustava, kao i čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u izvršnom postupku koji se u tom momentu vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu I. 268/04.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je Opštinski sud u Boru doneo rešenje o izvršenju 17. maja 2004. godine, da izvršni dužnik ima nepokretnu imovinu koja se može prodati u izvršnom postupku, ali da do podnošenja ustavne žalbe izvršenje još nije sprovedeno. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava, kao i da „naredi“ Opštinskom sudu u Boru da u predmetnom izvršnom postupku sprovede izvršenje prodajom nepokretnosti dužnika i isplatom potraživanja podnosioca, kao poverioca, u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja. U ustavnoj žalbi nije postaviljen zahtev za naknadu nematerijalne štete, ali su traženi troškovi za sastav ustavne žalbe u iznosu od 25.000 dinara.

2. U odgovoru na ustavnu žalbu, koji je Osnovni sud u Boru dostavio Ustavnom sudu 19. aprila 2012. godine, navedeno je: da je predmetni izvršni postupak, nakon donošenja rešenja o izvršenju od 17. maja 2004. godine, spojen sa postupkom koji se pred istim sudom vodio u predmetu I. 372/00; da su spisi tog predmeta združeni spisima predmeta istog suda P. 52/06, koji su se od 20. novembra 2006. godine do jula 2008. godine nalazili u Vrhovnom sudu Srbije; da je predmetni izvršni postupak prekinut rešenjem od 21. jula 2008. godine, do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 1327/07; da je predmetni izvršni postupak spojen sa postupkom I. 430/07, a da je poverilac podneskom od 16. februara 2010. godine promenio predmet izvršenja, označivši drugu nepokretnost kao predmet izvršenja; da je predmetna nepokretnost prodata u izvršnom postupku, te da je aktima suda od 28. decembra 2010. godine i 31. januara 2011. godine naložena isplata podnosiocu navedenih novčanih iznosa, čime je celokupno njegova potraživanje iz rešenja o izvršenju namireno.

3. Saglasno član u 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Boru I. 1111/10, kao i u drugu dostavljenu dokumentaciju, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosilac ustavne žalbe je 17. maja 200 4. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo Opštinskom sudu u Boru predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Fudbalskog kluba „Bor" iz Bora, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Boru P 1. 813/01 od 2 5. oktobra 2001. godine, kojom je izvršni dužnik obavezan da podnosiocu ustavne žalbe na ime duga, isplati navedeni novčani iznos, sa pripadajućom kamatom, kao i troškove tog parničnog postupka. Predloženo je da se izvršenje sprovede prodajom zgrade koja se nalazi na gradskom stadionu u Boru, u ulici Nikole Pašića 15. Opštinski sud u Boru je istog dana doneo rešenje I. 268/04, kojim je odredio predloženo izvršenje, kao i troškove izvršnog postupka. Narednog dana predmetni postupak je spojen sa postupkom koji se, takođe, vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu I. 372/00, po predlogu drugog lica.

Izvršni poverilac je podneskom od 21. septembra 2006. godine tražio promenu sredstva izvršenja, tako da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima dužnika, „plenidbom“ istih sa navedenog računa. Izvršni poverilac se podneskom od 19. aprila 2007. godine obratio Opštinskom sudu u Boru sa zahtevom da postupi po predlogu za promenu sredstva izvršenja. U odgovoru na ovaj podnesak, Opštinski sud u Boru je obavestio poverioca da su spisi predmeta izvršnog postupka združeni spisima parničnog predmeta tog suda P. 52/06, a koji se, počev od 20. novembra 2006. godine nalaze u Vrhovnom sudu Srbije.

Podneskom od 26. juna 2007. godine izvršni poverilac je „precizirao“ nepokretnost, čija je prodaja radi namirenja određena rešenjem o izvršenju od 17. maja 2004. godine, navodeći katastarsku parcelu na kojoj se ta nepokretnost nalazi, kao i njenu površinu. Uz podnesak je priložen prepis posedovnog lista iz koga se vidi da je izvršni dužnik korisnik zgrade koja se nalazi na parceli u gradskom građevinskom području.

Naredbom postupajućeg sudije od 17. jula 2008. godine, razdvojeni su postupci I. 372/00 i I. 268/04. Predmet I. 268/04 je dobio novi broj I. 593/08. Rešenjem Opštinskog suda u Boru I. 593/08 od 21. jula 2008. godine prekinut je postupak izvršenja u tom predmetu, do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka koji se vodi pred istim sudom u predmetu P. 1327/07. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da Opštinski sud u Boru, postupajući u označenom parničnom postupku, došao do saznanja da se taj postupak vodi radi utvrđenja prava svojine na zgradi koja je predmet izvršenja u ovom izvršnom postupku, te kako je pitanje prava svojine na zgradi prethodno pitanje koje treba razrešiti pre zakazivanja javne prodaje iste zgrade radi namirenja novčanog potraživanja poverioca, to je izvršni sud ocenio da je valjalo prekinuti predmetni izvršni postupak do pravnosnažnog okončanja označenog parničnog postupka. Protiv ovog rešenja izvršni poverilac je 5. septembra 2007. godine izjavio prigovor. Rešenjem Opštinskog suda u Boru Ipv. 22/08 od 31. marta 2009. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca.

Izvršni poverilac se podneskom od 16. februara 2010. godine obratio izvršnom sudu sa zahtevom za spajanje predmetnog izvršnog postupka sa izvršnim postupkom koji se pred istim sudom vodi u predmetu I. 430/07, kao i da izvršni sud promeni predmet izvršenja, tako što će, umesto na ranije određenoj nepokretnosti, izvršenje sprovesti na drugoj – opisanom lokalu u ulici Moše Pijade 53.

Osnovni sud u Boru, pred kojim je, nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, nastavljeno vo đenje predmetn og izvršn og postupk a, je 17. februara 2010. godine doneo rešenje I2. 77/10, kojim je nastavljen postupak izvršenja prekinut rešenjem Opštinskog suda u Boru I. 593/08 od 21. jula 2008. godine (stav prvi izreke), a rešenje o izvršenju I. 268/04 je izmenjeno u pogledu označenog predmeta izvršenja, u skladu sa zahtevom izvršnog poverioca (stav drugi izreke).

U nastavku postupka predmetna nepokretnost je prodata na trećem ročištu za prodaju, održanom 5. jula 2010. godine. Nalozima izvršnog sudije od 28. decembra 2010. godine i od 31. januara 2011. godine vodiocu depozita suda naloženo je da izvršnom poveriocu isplati navedene novčane iznose, u cilju namirenja potraživanja.

5. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na sudsku zaštitu, na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prav i na pravno sredstvo, iz čl. 22, 32. i 36. Ustava Republike Srbije, kao i člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda predviđeno je, između ostalog, da s vako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Članom 13. navedene evropske konvencije uređeno je da s vako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu.

S obzirom na to da je ustavna žalba podneta zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji se sadržinski ne razlikuju, kao i zbog povrede člana 13. Evropske konvencije, koji po svojoj sadržini odgovara članu 36. stav 2. i članu 22. stav 1. Ustava, to je Ustavni sud ocenu postojanja istaknutih povreda vršio u odnosu na navedene odredbe Ustava.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, a postupanje protivno ovoj odredbi smatra se nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. st. 1. i 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje, a ako je predloženo više sredstava ili više predmeta izvršenja odnosno obezbeđenja, sud može, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, ograničiti izvršenje odnosno obezbeđenje, samo na neke od tih sredstava, odnosno predmeta, ako su dovoljni za namirenje ili obezbeđenje potraživanja; da sud može, na predlog izvršnog poverioca odnosno izvršnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom, odrediti drugo sredstvo izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onoga koje je predloženo (član 8. st. 1, 2. i 4.); da lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, može sve do okončanja izvršnog postupka izjaviti prigovor prvostepenom sudu, kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim, da će sud ovaj prigovor dostaviti poveriocu i pozvati ga da se u roku od tri dana od dana dostavljanja izjasni, da će sud rešenjem odbaciti prigovor ako treće lice ne učini verovatnim da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, da sud može tokom celog postupka treće lice, čije pravo oceni verovatnim, a koje je izvršni poverilac osporio ili se o njemu nije izjasnio, rešenjem uputiti da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja protiv izvršnog poverioca pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopustivo, kao i da podnošenje ovog prigovora ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja (član 23. st. 1, 2, 3, 4. i 7.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasni RS“, br. 125/04 i 111/09), na čiju primenu je, u konkretnom slučaju, upućivao Zakon o izvršnom postupku, bilo je propisano: da k ad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), sud može sam rešiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugačije određeno, s tim da odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje rešeno (član 12.); da prekid postupka sud može odrediti i ako je odlučio da sam ne rešava o prethondnom pitanju (član 215. tačka 1)).

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta sadržine prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je, pre svega , konstatovao da je predmetni izvršni postupak, od podnošenja predloga za izvršenje 17. maja 2004. godine do podnošenja ustavne žalbe 4. januara 2010. godine trajao pet godina i sedam meseci, a da je postupak okončan naplatom potraživanja 31. januara 2011. godine, odnosno nakon šest godina i osam meseci.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem predloga za izvršenje, a završava sprovođenjem izvršenja, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja izvršnog postupka .

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je, rukovodeći se svojom praksom, ali i praksom Evropskog suda za ljudska prava, konstatovao da navedena dužina trajanja izvršnog postupka nesumnjivo ukazuje da taj postupak nije okončan u okviru granica razumne dužine. Stoga je Ustavni sud ocenio da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja raspravljanog prava za podnosioca, trajanje izvršnog postupka od šest godine i osam meseci ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Pri ovoj oceni, Ustavni sud je imao u vidu da u predmetnom postupku, Opštinski sud u Boru skoro šest godina nije ni pokušao da sprovede izvršenje, od čega dve godine dok su spisi izvršnog predmeta bili združeni spisima parničnog predmeta, a naredne dve godine jer je postupak bio u prekidu, iako nije postojao ni zahtev trećeg lica za prekid, niti je u javnim knjigama bila upisana zabrana otuđenja na predmetnoj nepokretnosti.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe , pre svega izuzetno neefikasnim postupanjem Opštinskog suda u Boru, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke

S obzirom na to da u ustavnoj žalbi nije istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete, krećući se u granicama zahteva i u skladu sa usvojenim stavom o načinu otklanjanja štetnih posledica povrede prava zajemčenog Ustavom, Ustavni sud je u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava , u konkretnom slučaju , ostvari objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije" .

7. U vezi sa istaknutom povredom prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije pruži o dokaze da su sudovi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji različito postupali, što je neophodna pretpostavka za utvrđivanje povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava. Takođe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije nave o ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava iz člana 22. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove .

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti