Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao pet i po godina. Sud je ocenio da postupak nije bio nerazumno dug. Deo žalbe protiv meritorne odluke je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. G. iz K, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. novembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. G. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 3182/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3344/06).

2. Odbacuje se ustavna žalba M. G. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1805/12 od 23. aprila 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. G. iz K. je 28. maja 2012. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1805/12 od 23. aprila 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 3182/10.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da su mu osporenom presudom povređena označena ustavna prava jer je neosnovano odbijen njegov tužbeni zahtev iz razloga zastarelosti potraživanja; da rok zastarelosti potraživanja naknade nematerijalne štete počinje teći od onog dana kad su pojedini vidovi štete dobili konačan oblik, tako da zastarelost naknade nematerijalne štete za fizičke bolove počinje teći od prestanka bolova, za strah od prestanka straha, a za duševne bolove zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti od završetka lečenja; da mu je u predmetnom postupku povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku s obzirom na to da je postupak trajao pet godina i šest meseci. Zahtevao je da Sud poništi osporenu presudu. Naknadu štete nije tražio.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P. 3182/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 24. oktobra 2006. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu protiv tužene Republike Srbije- MUP- PU Kragujevac, radi naknade štete.

Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3344/06 od 30. oktobra 2006. godine odbačena je njegova tužba iz razloga što je podneta od strane neovlašćenog lica, jer punomoćnik nije priložio punomoćje za zastupanje podnosioca kao tužioca. Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3344/06 od 22. maja 2007. godine usvojen je predlog za povraćaj u pređašnje stanje podnet 8. novembra 2006. godine od strane punomoćnika tužioca i ukinuto je rešenje o odbacivanju tužbe od 30. oktobra 2006. godine.

Pred Opštinskim sudom u Kragujevcu održano je pet ročišta, dok tri ročišta nije održano, i to: dva zbog procesnih nedostataka, bez navođenja razloga, a jedno zbog nedolaska veštaka. Na ročištima su izvedeni dokazi veštačenjem od strane veštaka medicinske struke ortopeda i neuropsihijatra, saslušanjem veštaka i saslušanjem parničnih stranaka.

Presudom Opštinskog suda u Kragujevcu P. 1602/07 od 18. decembra 2008. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 2.500.000,00 dinara, i to za pretrpljene fizičke bolove, 600.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, 1.000.000,00 dinara, za pretrpljeni strah, 500.000,00 dinara i za naruženost, 400.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom, u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, pored dosuđenog iznosa isplati još 200.000,00 dinara i na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah, pored dosuđenog iznosa, isplati još 100.000,00 dinara, a u stavu trećem izreke obavezana je tužena da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka.

Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 957/09 od 19. maja 2009. godine ukinuta je ožalbena presuda Opštinskog suda u Kragujevcu P. 1602/07 od 18. decembra 2008. godine u st. 1. i 2. izreke i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 2404/09 i održano je četiri ročišta, na kojima su pročitani celokupni spisi predmeta i izvršeno je dopunsko veštačenje od strane sudskog veštaka medicinske struke ortopeda i neuropsihijatra, dok deset ročišta nije održano, i to: jedno bez navođenja razloga, četiri jer neki od veštaka nije prisustvovao, četiri jer zastupnik tužene nije prisustvovao i jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P. 3182/10 od 26. septembra 2011. godine je: u stavu prvom izreke usvojen deo tužbenog zahteva pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 1.800.000,00 dinara, i to: za pretrpljene fizičke bolove, 600.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, 1.000.000,00 dinara i za naruženost, 200.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke odbijen kao neosnovan deo tužbenog zahteva od dosuđenog do traženog iznosa; u stavu trećem izreke obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 266.997,50 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1805/12 od 23. aprila 2012. godine usvojena je žalba tužene, pa je ožalbena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P. 3182/10 od 26. septembra 2011. godine preinačena tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove iznos od 600.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti iznos od 1.000.000,00 dinara i za naruženost iznos od 200.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom, te je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove.

U obrazloženju osporene presude je navedeno: da je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, tužilac 9. oktobra 1998. godine, kao pripadnik MUP- PU Kragujevac, obavljajući bezbednosne zadatke, dok se nalazio na stražarskom mestu u Glogovcu, zadobio povrede kada je otvorena vatra od strane šiptarskih terorista, te je pri zauzimanju zaklona pao sa metalne platforme na beton, usled čega je zadobio povrede zbog kojih je lečen u Prištini i Kragujevcu; da se u žalbi tužene ističe prigovor zastarelosti jer je tužilac podneo tužbu za naknadu štete 24. oktobra 2006. godine, a štetni događaj se desio 9. oktobra 1998. godine; da je, po nalaženju drugostepenog suda, taj prigovor osnovan; da prema odredbi člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a u svakom slučaju to potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala; da je, po nalaženju drugostepenog suda, tužilac saznao za povredu, odnosno visinu štete na dan 9. oktobra 1998. godine, pa rok iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima ističe najdalje 9. oktobra 2003. godine; da imajući u vidu činjenicu da je tužilac tužbu za naknadu štete podneo 24. oktobra 2006. godine, to jasno proizilazi da je tužba podneta posle isteka zakonskog roka iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

Zakonom o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) propisano je: da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija (član 172. stav 1.); da će sud za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu (član 200. stav 1.); da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, kao i da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala (član 376.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine trajanja sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da su nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku delotvorno i redovno postupali, kako bi se parnični postupak okončao u što kraćem roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja, te da je predmet u određenoj meri bio složen.

Naime, prvostepena presuda je doneta nakon dve godine od podnete tužbe i u tom periodu je bilo održano pet ročišta, dok je drugostepeni sud nakon šest meseci ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Nova prvostepena presuda je doneta posle godinu dana i četiri meseca i u tom periodu je bilo održano četiri ročišta, dok je drugostepeni sud odlučio nakon sedam meseci. Dakle, postupak je ukupno trajao pet godina i šest meseci.

Takođe, po oceni Suda podnosilac ustavne žalbe je u određenoj meri doprineo dužini trajanja postupka, imajući u vidu da je njegov punomoćnik podneo tužbu uz koju nije priložio punomoćje za zastupanje, te je iz tog razloga tužba bila prvo odbačena.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od velikog značaja za podnosioca, s obzirom da se radilo o zahtevu za isplatu visokih novčanih naknada, ali je imao u vidu i to da je parnica okončana odbijanjem njegovog zahteva usled zastarelosti potraživanja.

Imajući u vidu prethodno navedeno, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 3182/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3344/06), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1805/12 od 23. aprila 2012. godine, Ustavni sud nalazi da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede prava na pravično suđenje. Naime, polazeći od iznetih navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog postupka, formalno se pozivajući na povredu prava na pravično suđenje, od Ustavnog suda zapravo traži da postupa kao revizijski sud i da preispita i oceni zakonitost osporene presude. Podnosilac povredu prava na koje se u ustavnoj žalbi poziva, obrazlaže pre svega, nepravilnom primenom zakonskih odredaba o zastarelosti potraživanja naknade štete.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju, ne sadrži razloge koji su takve prirode da očigledno dovode u sumnju pravičnost sprovedenog postupka, niti su u ustavnoj žalbi navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom parničnom postupku došlo do proizvoljne primene materijalnog prava koje se odnosi na pravila o zastarelosti.

U konkretnoj situaciji, podnosilac je 9. oktobra 1998. godine prilikom pada u obavljanju bezbednosnih zadataka zadobio povrede te je taj štetni događaj izazvao određene posledice u pogledu njegove zdravstvene i radne sposobnosti. Po oceni Suda, drugostepeni sud je u osporenoj presudi na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da je potraživanje podnosioca zastarelo, bez obzira što posledice eventualno i dalje traju imajući u vidu da se subjektivni rok za naknadu štete može produžavati - ali samo u okviru objektivnog roka od pet godina od nastanka štete jer u tom roku potraživanja uvek zastarevaju. Dakle, Apelacioni sud u Kragujevcu je za svoju odluku dao jasne, logične i dovoljno argumentovane razloge, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim, već nalazi da su razlozi izneti u osporenoj presudi u svemu ustavnopravno prihvatljivi. Stoga je Ustavni sud ocenio da navodi ustavne žalbe ne daju dovoljno osnova za sumnju da je osporena presuda doneta proizvoljnom primenom materijalnog prava, te da je njome povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

U vezi sa navodima podnosioca o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud nalazi da podnosilac za povredu tog prava nije dao bilo kakve ustavnopravne razloge, te se Sud nije ni upuštao u ocenu povrede navedenog ustavnog prava.

Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1805/12 od 23. aprila 2012. godine odbacio u tački 2. izreke, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti