Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za povredu prava
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova u parničnom postupku radi sticanja bez osnova. Sud je utvrdio da navodi žalbe ne predstavljaju ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje ili jednaku zaštitu prava.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miodrag Nikolić iz Jagodine na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. maja 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Miodraga Nikolića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Jagodini P. 1045/08 od 31. jula 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1402/10 od 18. juna 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Miodrag Nikolić iz Jagodine, 4. oktobra 2010. godine, preko punomoćnika, advokata Miladina Gagovića iz Ćuprije, je podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Jagodini P. 1045/08 od 31. jula 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1402/10 od 18. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
Podnosilac navodi da „ni prvostepeni ni drugostepeni sud ne mogu da utvrđuju pravni osnov po kome postoji potraživanje“ i da takvo činjenje sudova predstavlja kršenje njegovog prava na pravično suđenje. Po mišljenju podnosioca, „utvrđeni troškovi parničnog postupka koje tuženi (ovde podnosilac ustavne žalbe) treba da plati, predstavljaju kršenje prava na pravično suđenje iz čl. 32 st. 1 i prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo iz čl. 36 st. 1 Ustava RS“, te on i te navode ističe u prilog tvrdnji o navodnoj povredi prava na pravično suđenje.
Podnosilac ustavne žalbe traži da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u osporene akte, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Jagodini P. 1045/08 od 31. jula 2009. godine usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 3.394.236,00 dinara, sa zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 15. jula 2003. godine, pa do konačne isplate, kao i da mu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 662.105,00 dinara.
Tuženi je protiv navedene prvostepene presude izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima parničnog postupka.
Apelacioni sud u Kragujevcu, je osporenom presudom Gž. 1402/10 od 18. juna 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i navedenu prvostepenu presudu potvrdio u delu izreke gde je tuženi obavezan da tužiocu plati iznos od 3.394.236,00 dinara, kao i u delu koji se odnosi na troškove postupka. Prvostepena presuda je preinačena u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu, i to tako što je tuženi obavezan da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na navedeni iznos, počev od 21. marta 2007. godine.
4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Podnosilac ističe i povredu prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, kojim je utvrđeno da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Međutim, u ustavnoj žalbi podnosilac ne navodi razloge na kojima zasniva tvrdnju o povredi navedenog prava.
U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što je sud „utvrdio“, tj. promenio pravni osnov potraživanja, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi na to ukazivali, jer je odredbom člana 187. stav 4. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano da će sud postupati po tužbi i kada tužilac nije naveo pravni osnov tužbenog zahteva, a ako je tužilac naveo pravni osnov, sud nije vezan za njega, te je stoga, u skladu sa načelom iura novit curia, dužnost suda da utvrdi pravni osnov.
U odnosu na navode o povredi prava podnosioca ustavne žalbe odlukom o troškovima postupka, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su navedenim osporenim presudama povređena ustavna prava podnosioca ustavne žalbe koja su u žalbi označena, već punomoćnik podnosioca ponavlja navode i razloge iznete u žalbi podnetoj Apelacionom sudu u Kragujevcu. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da ispita zakonitost osporenih presuda.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenim presudama podnosiocu ustavne žalbe uskraćena označena ustavna prava – pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava i pravo na jendaku zaštitu prava i pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost navedenih osporenih presuda, jer su troškovi parničnog postupka utvrđeni u skladu sa čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku, pošto je tužilac uspeo u sporu, pa mu je sud dosudio nužne i opravdane troškove za vođenje spora. Podnosilac nije naveo razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa njegovom tvrdnjom da su mu odlukom o troškovima postupka u osporenim presudama povređena prava zajemčena članom 32. stav 1. Ustava i članom 36. stav 1. Ustava.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da navodi ustavne žalbe ne predstavljaju ustavnopravne razloge na kojima se mogu zasnivati tvrdnje o povredi ustavnih prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević