Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Sud je utvrdio da je ukupno trajanje parničnog postupka od dve godine i dva meseca, uključujući i drugostepeni postupak, u okviru razumnog roka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-431/2008
22.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radinke Radanov iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. jula 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Radinke Radanov izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Novom Sadu u predmetu Gž. 7303/06.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radinka Radanov iz Novog Sada je 5. marta 2008. godine, preko punomoćnika, advokata Milorada B. Marsenića iz Novog Sada, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupcima koji su se vodili pred Okružnim sudom u Novom Sadu u predmetima Gž. 5230/06, Gž. 7303/06, Gž. 3731/07 i Gž. 5913/07.

Na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), razdvojeni su postupci po ustavnoj žalbi Radinke Radanov zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenim postupcima Okružnog suda u Novom Sadu i formirani novi ustavnosudski predmeti, tako što je povodom ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Okružnog suda Gž. 7303/06 formiran predmet Už-431/2008, u predmetu Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 3731/07 formiran predmet Už-432/2008, u predmetu Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5913/07 formiran predmet Už-433/2008, dok je u predmetu Už-287/2008 nastavljen postupak po ustavnoj žalbi povodom predmeta Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5230/06.

U ustavnoj žalbi u predmetu Už-431/2008 se navodi da je presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6355/06 od 6. novembra 2006. godine odbijen tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe protiv tuženih M. O. i D. U, da je podnositeljka 27. novembra 2006. godine izjavila žalbu protiv prvostepene presude, ali da Okružni sud u Novom Sadu nije u razumnom roku doneo odluku o žalbi.

2. U odgovoru na ustavnu žalbu, koji je Ustavnom sudu dostavljen 15. maja 2008. godine, navedeno je da su spisi predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu po žalbi protiv presude tog suda P. 6355/06 dostavljeni Okružnom sudu u Novom Sadu 22. decembra 2006. godine i da je povodom nje formiran predmet Gž. 7303/06. Istaknuto je da se na rešavanje predmeta po žalbama čeka u proseku do godinu, godinu i po dana, da se predmeti rešavaju po redosledu prijema, osim u slučajevima kada je zakonom ili Sudskim poslovnikom određeno hitno postupanje ili je odobreno prekoredno rešavanje. Takođe je navedeno da je Okružni sud u Novom Sadu opterećen velikim brojem predmeta, kao i konstantno povećanim prilivom predmeta, zbog čega je rad tog suda znatno usporen.

3. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je dopisom od 21. maja 2010. godine, saglasno odredbi člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda, od Osnovnog suda u Novom Sadu zahtevao da dostavi na uvid spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6355/06. Traženi spisi dostavljeni su Ustavnom sudu 3. juna 2010. godine.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6355/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, kao tužilja, 4. septembra 2006. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu podnela tužbu radi utvrđenja protiv tuženih D. U, advokata iz Novog Sada i M. O, advokata iz Novog Sada. Tužbom je opredelila osnovni i eventualni tužbeni zahtev.

Osnovnim tužbenim zahtevom je tražila da sud utvrdi da je ništavo rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu K. 1243/99 od 19. novembra 2003. godine u delu kojim je privatna tužilja Radinka Radanov obavezana da naknadi troškove krivičnog postupka advokatu D. U. u iznosu od 42.000,00 dinara, koji se odnose na troškove odbrane okrivljene R. R, kao i advokatu M. O. u iznosu od 42.000,00 dinara, koji se odnose na troškove odbrane B. B.

Eventualnim tužbenim zahtevom tužilja je tražila: da sud utvrdi da rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu K. 1243/99 od 19. novembra 2003. godine nikada nije bilo izvršno; da se potvrda izvršnosti tog rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu od 18. decembra 2003. godine ukine; da se utvrdi da ne postoji pravo tuženih D. U. i M. O. da im tužilja na ime nagrade za odbranu R. R. i B. B, okrivljenih u krivičnom postupku Opštinskog suda u Novom Sadu K. 1243/99, isplati iznos od po 42.000,00 dinara utvrđen rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu K. 1243/99 od 19. novembra 2003. godine; da se to rešenje izmeni tako što će se ukinuti u tom delu, uz obavezivanje tuženih da tužilji solidarno nadoknade troškove postupka u roku od 15 dana.

Tužilja je uz tužbu priložila rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu K. 1243/99 od 19. novembra 2003. godine, presudu Opštinskog suda u Novom Sadu K. 1243/99 od 4. novembra 2003. godine i presudu Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 1034/03 od 22. januara 2004. godine.

Tužba je sa pozivom za glavnu raspravu dostavljena tuženima na odgovor. Glavna rasprava je održana 6. novembra 2006. godine. Punomoćnik tužilje je ostao pri navodima iz tužbe, a punomoćnici tuženih su izneli razloge zbog kojih smatraju da tužba nije osnovana i istakli zahtev da im sud nadoknadi troškove postupka.

Opštinski sud u Novom Sadu je već na prvom ročištu za glavnu raspravu, održanom 6. novembra 2006. godine, doneo presudu P. 6355/2006 kojom je u stavu I izreke odbijen osnovni tužbeni zahtev, u stavu II izreke odbijen eventualni tužbeni zahtev, u stavu III izreke odbijen zahtev tuženih za nadoknadu troškova postupka, a u stavu IV izreke usvojen zahtev tužilje za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili tužilja i tuženi. Okružni sud u Novom Sadu je 15. oktobra 2008. godine doneo presudu Gž. 7303/2006 kojom je u stavu I izreke odbio žalbu tužilje, u stavu II izreke usvojio žalbu tuženih i presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6355/2006 od 6. novembra 2006. godine preinačio u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što je usvojio zahtev tuženih za naknadu troškova prvostepenog postupka, pa je obavezao tužilju da tuženima isplati iznos od po 8.760,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja, u stavu III izreke je obavezao tužilju da tuženima naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 5.400,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja, a u stavu IV izreke je odbio zahtev tuženog D. U. za naknadu troškova drugostepenog postupka u iznosu od 600,00 dinara.

Pismeni otpravak drugostepene presude je uručen tužilji 8. decembra 2008. godine, pošto je utvrđeno da se nalazi na smeštaju u Gerontološkom centru Novi Sad, Fruškogorska broj 32.

Punomoćnik tuženog D. U. je podneskom od 2. decembra 2008. godine predložio okružnom sudu da izmeni i dopuni presudu Gž. 7303/06 od 15. oktobra 2008. godine, tako što će odrediti koji se troškovi dosuđuju svakom od tuženih.

Okružni sud u Novom Sadu je 4. marta 2009. godine doneo rešenje Gž. 7303/2007 kojim se ispravlja presuda Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 7303/2006 od 15. oktobra 2008. godine. Tužilja je 7. aprila 2009. godine primila navedeno rešenje.

5. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, od značaja su odredbe člana 32. stav 1. Ustava i člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.).

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je drugostepeni postupak koji se vodio pred Okružnim sudom u Novom Sadu u predmetu Gž. 7303/06 trajao kraće od dve godine. Navedeno trajanje drugostepenog parničnog postupka, po oceni Ustavnog suda, ispunjava zahtev suđenja u razumnom roku, naročito ako se ima u vidu ukupno trajanje predmetnog parničnog postupka od podnošenja tužbe do njegovog pravnosnažnog okončanja. Naime, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe 4. septembra 2006. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu podnela tužbu, da je Opštinski sud u Novom Sadu već na prvom ročištu za glavnu raspravu od 6. novembra 2006. godine doneo presudu P. 6355/2006, da je podnositeljka 27. novembra 2006. godine izjavila žalbu protiv navedene presude, o kojoj je Okružni sud u Novom Sadu odlučio presudom Gž. 7303/06 od 15. oktobra 2008. godine, da je pismeni otpravak presude podnositeljka primila 8. novembra 2008. godine, te da je predmetni parnični postupak koji je vođen u dva stepena pravnosnažno okončan za dve godine i dva meseca.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, rukovodeći se svojom praksom, ali i praksom Evropskog suda za ljudska prava, ocenio da u osporenom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Novom Sadu u predmetu Gž. 7303/06 podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti