Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu podnetu protiv odluka u prekršajnom postupku. Deo žalbe je odbačen jer se odnosi na rešenje kojim je pravilno odbačen nedozvoljen pravni lek, a deo koji se odnosi na meritorne odluke odbačen je kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Mišića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miroslava Mišića izjavljena protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Zaječaru Up. 03-49/08 od 1. aprila 2008. godine, rešenja Veća za prekršaje u Zaječaru Vp. 2073/08 od 17. novembra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Up. 729/08 od 7. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Mišić iz Zaječara podneo je Ustavnom sudu 20. marta 2009. godine ustavnu žalbu, dopunjenu 31. avgusta i 12. oktobra 2009. godine, protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Zaječaru Up. 03-49/08 od 1. aprila 2008. godine, rešenja Veća za prekršaje u Zaječaru Vp. 2073/08 od 17. novembra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Up. 729/08 od 7. maja 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i povrede prava na pravično suđenje iz člana 21. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju

ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna sadržini člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Zaječaru Up. 03-49/08 od 1. aprila 2008. godine okrivljeni Miroslav Mišić, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen odgovornim zbog učinjenog prekrašaja iz člana 35. st. 1. i 2. Zakona o oružju i municiji. Ovim rešenjem podnosilac ustavne žalbe je kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 7.000 dinara, izrečena mu je zaštitna mera oduzimanja predmeta izvršenja prekršaja i obavezan je da plati troškove postupka.

Osporenim rešenjem Veća za prekršaje u Zaječaru Vp. 2073/08 od 17. novembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana njegova žalba i potvrđeno je prvostepeno rešenje.

Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Up. 729/08 od 7. maja 2009. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev za vanredno preispitivanje rešenja Veća za prekršaje u Zaječaru Vp. 2073/08 od 17. novembra 2008. godine, koji je podneo okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe.

4. U prilog tvrdnji da mu je osporenim rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Zaječaru Up. 03-49/08 i rešenjem Veća za prekršaje u Zaječaru Vp. 2073/08 povređeno Ustavom zajemčeno načelo zabrane diskriminacije i pravo na pravično suđenje, podnosilac ustavne žalbe, pored ostalog, navodi „da je alat „gedora“ inkriminisan kao metalna palica na osnovu lažne i tendeciozne izjave polu-pismenog policajca kao svedoka i krivičnim delom sudija koji su izjavu policajca cenili kao da je on stručan za determinaciju stvari u smislu Zakona o oružju i municiji“, te da je alat morao biti veštačen. Takođe, podnosilac navodi da postupak nije sproveden po zakonu „radi političke diskriminacije podnosioca“.

U odnosu na osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Up. 729/08, podnosilac ustavne žalbe povrede označenog ustavnog načela i zajemčenog prava obrazlaže navodima da je "Vrhovni sud ignorisao nesporne činjenice na koje je jasno ukazao, i to: da mu je izrečena nezakonita mera zabrane inženjerske delatnosti indirektno; da je ta zabrana perfidno i zlonamerno izrečena bez korektne stručne pravne forme zbog političke diskriminacije...; da je zabrana izrečena preko nezakonitog i neosnovanog kažnjavanja zbog nošenja alata¸ da je alat proglašen oružjem bez veštačenja".

5. Zakonom o prekršajima ("Službeni glasnik SRS", broj 44/89 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/01 i 55/04), čije su odredbe primenjene u postupku donošenja osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije, bilo je propisano da se zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju može podneti kad je izrečena: kazna zatvora, zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti, zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti, zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove, zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon licu koje je po zanimanju vozač, novčana kazna preko 100.000 dinara fizičkom licu ili odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku, odnosno 300.000 dinara pravnom licu za carinske, spoljnotrgovinske, devizne i poreske prekršaje i zaštitna mera oduzimanja predmeta za carinske, spoljnotrgovinske i devizne prekršaje.

S obzirom na to da je u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe kažnjen novčanom kaznom, a ne kaznom zatvora, i to ne za carinski, spoljnotrgovinski, devizni ili poreski prekršaj, već za prekršaj propisan Zakonom o oružju i municiji, kao i da mu pravnosnažnim rešenjem opštinskog organa za prekršaje nije izrečena zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti, nego zaštitna mera oduzimanja predmeta izvršenja prekršaja, Ustavni sud je utvrdio da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi da podnosilac ustavne žalbe protiv drugostepenog rešenja Veća za prekršaje u Zaječaru izjavi zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju. Naime, korišćeno vanredno pravno sredstvo je u konkretnom slučaju bilo nedozvoljeno. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Up. 729/08 od 7. maja 2009. godine, kojim je odbačen zahtev podnosioca ustavne žalbe, zakonska posledica izjavljenog nedozvoljenog pravnog sredstva. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se navodi ustavne žalbe kojima se obrazlažu tvrdnje o tome da su osporenim rešenjem povređene odredbe čl. 21. i 32. Ustava, ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima, jer podnosilac ustavne žalbe nije ni imao zakonsku mogućnost da podnosi zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju, to se nadležni sud nije ni mogao upuštati u ocenu navoda iznetih u nedozvoljenom zahtevu.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na rešenje Vrhovnog suda Srbije Up. 729/08 od 7. maja 2009. godine odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. U odnosu na osporena rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Zaječaru Up. 03-49/08 od 1. aprila 2008. godine i Veća za prekršaje u Zaječaru Vp. 2073/08 od 17. novembra 2008. godine, Ustavni sud, kao prvo, konstatuje da, pošto je protiv prvostepenog rešenja organa za prekršaje bilo dozvoljeno samo izjavljivanje žalbe, to su pravna sredstva u konkretnom slučaju iscrpljena donošenjem odluke nadležnog veća za prekršaje po žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv prvostepenog rešenja o prekršaju. U tom smislu i rok za izjavljivanje ustavne žalbe, propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, počeo je teći od dana dostavljanja osporenog drugostepenog rešenja Veća za prekršaje u Zaječaru Vp. 2073/08 od 17. novembra 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe.

Uvidom u priloženu kopiju „zahteva za vanredno preispitivanje pravnosnažne presude“ koji je podnosilac ustavne žalbe uputio Vrhovnom sudu Srbije protiv navedenog rešenja Veća za prekršaje u Zaječaru, Ustavni sud je utvrdio da nisu tačni navodi podnosioca ustavne žalbe da je drugostepeno rešenje Veća za prekršaje primio 11. marta 2009. godine. Ovo stoga što kopija zahteva Vrhovnom sudu Srbije, koju je priložio sam podnosilac ustavne žalbe, sadrži kopiju potvrde o prijemu preporučene pošiljke iz koje se utvrđuje da je ovo vanredno pravno sredstvo podnosilac ustavne žalbe Vrhovnom sudu Srbije uputio 20. decembra 2008. godine. Kako je zahtev za vanredno preispitivanje podneo upravo protiv drugostepene prekršajne odluke, to je Ustavni sud nesporno utvrdio da je rešenje Veća za prekršaje u Zaječaru Vp. 2073/08 od 17. novembra 2008. godine podnosilac ustavne žalbe morao primiti najkasnije 20. decembra 2008. godine, kada ga je osporio pred Vrhovnim sudom Srbije.

Polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je našao da je ustavna žalba izjavljena 20. marta 2009. godine neblagovremena, jer je podneta posle isteka Zakonom propisanog roka, te je stoga i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu svega iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti