Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog propusta suda da obezbedi namirenje potraživanja iz radnog odnosa. Podnositeljki je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini njenog potraživanja u stečajnom postupku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-431/2017
14.11.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. C . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 20 19. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. C . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 11 53/11 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 26/17, a na osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1153/11 od 28. juna 2011. godine, umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R . C . iz Čačka podnela je Ustavnom sudu, 13. januara 2017. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 (P). 44/15 od 20. maja 2016. godine, dopunskog rešenja istog suda R4(P). 44/15 od 7. septembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 1103/16 od 19. oktobra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1153/11.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela: da u izvršnom postupku nije namirila svoje potraživanje iz radnog odnosa pre izvršnom dužniku AD „Sloboda aparati“ iz Čačka; da dosuđen im iznosom pravične naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku „nije postignuta sveobuhvatna naknada“ i da je taj iznos niži od onog koji bi dosudio Evropski sud za ljudska prava ili Ustavni sud. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, na osnovu navoda ustavne žalbe, priložene dokumentacije i dopisa Privrednog suda u Čačku St. 26/17 od 18. oktobra 2018. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, u svojstv u izvršnog poverioca, podnela 24. juna 2011. godine Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „S.“ iz Čačka. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 358/08 od 28. oktobra 2008. godine, kojom je obavezan tuženi AD „S.“ iz Čačka da tužilji R. C . na ime naknade neisplaćene zarade isplati određene novčane iznose.

Osnovni sud u Čačku je usvojio predloženo izvršenje rešenjem I. 1153/11 od 28. juna 2011. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4(P). 44/15 od 20. maja 2016 . godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeno je da joj je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1153/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni p ostupak okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pr avičnu naknadu zbog povrede prava u iznosu od 15.000,00 dinara; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da joj se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 2 .000 evra, u dinarskoj protivrednosti , odbijen je kao neosnovan ; u stavu petom izreke predlagaču je na ime troškova postupka dosuđen iznos od 6. 780,00 dinara. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da sud smatra da dosuđeni iznos primerene naknade predstavlja pravičnu i adekvatnu satisfakciju za predlagača, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, samu suštinu naknade i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji i činjenicu da je dosuđivanje naknade mogućnost, a ne obaveza suda.

Osporenim dopunskim rešenjem Višeg suda u Čačku R4(P). 44/15 od 7. septembra 2016. godine odbijen je zahtev predlagača da joj se dosudi naknada materijalne štete u visini opredeljenoj pravnosnažnom presudom i rešenjem o izvršenju.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 1103/16 od 19. oktobra 2016. godine potvrdio žalbom pobijano rešenje Višeg suda u Čačku R4(P). 44/15 od 20. maja 2016. godine, sa dopunsk im rešenje m istog suda R4(P). 44/15 od 7. septembra 2016. godine. U obrazloženju ovog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da se dosuđivanjem naknade zbog utvrđene povrede prava postiže adekvatno i pravično zadovoljenje predlagača i da ista ne predstavlja materijalnu ili nematerijalnu štetu.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 26/17 od 26. januara 2018. godine nad AD „S.“ iz Čačka pokrenut je stečajni postupak. R. C . prijavila je svoje potraživanje u stečajnom postupku na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 358/08 od 28. oktobra 2008. godine (broj prijave 11). Podnositeljka ni delimično nije namirila svoje potraživanje u postupku stečaja.

4. Razmatrajući ustavnu žalbu podnositeljke, Ustavni sud nalazi da propust nadležnog suda suda da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke ustavne žalbe koje je utvrđeno pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika AD „S.“ iz Čačka, koji je u vreme kada je potraživanje utvrđeno imao pretežan društveni kapital , u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 26/17, a na osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1153/11 od 28. juna 2011. godine, umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem su osporeni rešenje Višeg suda u Čačku R4(P). 44/15 od 20. maja 2016. godine, dopunsko rešenje istog suda R4(P). 44/15 od 7. septembra 2016. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 1103/16 od 19. oktobra 2016. godine sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđao i mogućnost dosuđivanja/isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste bio njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnositeljke u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnositeljku. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnositeljki dosudili primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku , te ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnositeljki dosudio materijal nu štetu čime je suštinski dobila potpuno obeštećenje.

S obzirom na to da je podnositeljka u postupku po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku iskoristila pravo na žalbu protiv prvostepenog rešenja, a o kojoj je nadležni viši sud odlučio meritorno osporenim drugostepenim rešenjem, stoga nema ni povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava .

Ustavni sud nije cenio istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1153/11, jer su o povredi tog prava podnositeljke odlučivali nadležni redovni sudovi upravo osporenim rešenjima.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke .

6. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da , u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti