Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrernog tumačenja procesnih normi

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i poništava rešenja privrednih sudova. Sudovi su odbili nastavak izvršnog postupka protiv kontrolnog člana brisanog dužnika, što je ocenjeno kao arbitrerno i restriktivno tumačenje zakona koje povređuje pravo na pravično suđenje i pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama „S.“ DOO Beograd (Zemun) , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. juna 2023 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „S.“ DOO Beograd (Zemun) i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Zrenjaninu Iv. 1186/2013 od 3. februara 2020. godine i Ipv ( Iv). 18/2020 od 4. marta 2020. godine povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Zrenjaninu Ipv ( Iv). 18/2020 od 4. marta 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Zrenjaninu Iv. 1186/2013 od 3. februara 2020. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba „S.“ DOO Beograd (Zemun) i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Beogradu Iv. 778/2015 od 3. januara 2020. godine i Ipv ( Iv). 131/2020 od 3. februara 2020. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Poništava se rešenje Privrednog suda u Beogradu Ipv ( Iv). 131/2020 od 3. februara 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu Iv. 778/2015 od 3. januara 2020. godine.

5. Odbacuju se zahtev i podnosi oca ustavne žalbe za naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. „S.“ DOO Beograd (Zemun) izjavilo je Ustavnom sudu, 7. maja 202 0. godine, preko punomoćnika J. M , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Zrenjaninu Iv. 1186/2013 od 3. februara 2020. godine i Ipv ( Iv). 18/2020 od 4. marta 2020. godine, zbog povrede prava iz člana 32 . stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe: da je u svojstvu izvršnog poverioca vodio izvršni postupak protiv privrednog društva „X.“ DOO Kikinda ; da je rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu taj postupak prekinut iz razloga što je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak prinudne likvidacije; da je izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata 2 8. avgusta 2019. godine, nakon čega je podnosilac tražio nastavak prekinutog postupka protiv kontrolnog člana brisanog društva; da je osporenim aktom pravnosnažno odbijen predlog podnosioca za nastavak postupka uz obrazloženje da on nije dokazao prelaz potraživanja sa brisanog društva na kontrolnog člana, u smislu odredbe člana 48. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da je stav Privrednog suda u Zrenjaninu u suprotnosti sa odredbama čl. 547. i 548. Zakona o privrednim društvima. U prilog različitog postupanja ukazuje na rešenja Privrednog suda u Novom Sadu, koji je našao da je osnovan predlog za nastavak izvršenja. Predložio je da Sud usvoji njegovu ustavnu žalbu, poništi osporeni drugostepeni akt, te dosudi troškove za zastupanje pred Ustavnim sudom.

Istoga dana, preko punomoćnika J. M, advokata iz Beograda, podnosilac je izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu Iv. 778/2015 od 3. januara 2020. godine i Ipv ( Iv). 131/2020 od 3. februara 2020. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ovoj ustavnoj žalb i ističe: da je u svojstvu izvršnog poverioca vodio izvršni postupak protiv privrednog društva „ G.“ DOO Beograd; da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu taj postupak prekinut iz razloga što je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak prinudne likvidacije; da je izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata 27. avgusta 2019. godine, nakon čega je podnosilac tražio nastavak prekinutog postupka protiv kontrolnog člana brisanog društva; da je osporenim aktom pravnosnažno odbijen predlog podnosioca za nastavak postupka uz obrazloženje da on nije dokazao prelaz potraživanja sa brisanog društva na kontrolnog člana, u smislu odredbe člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da je stav Privrednog suda u Beogradu u suprotnosti sa odredbama čl. 547. i 548. Zakona o privrednim društvima. Predložio je da Sud usvoji njegovu ustavnu žalbu , poništi osporeni drugostepeni akt , te dosudi troškove za zastupanje pred Ustavnim sudom.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Pred Privrednim sudom u Zrenjaninu u predmetu Iv. 1186/2013 vođen je izvršni postupak po predlogu ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu verodostojne isprave, a protiv izvršnog dužnika – privrednog društva „X.“ DOO Kikinda.

Rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu Iv. 1186/2013 od 12. jula 2019. godine utvrđen je prekid postupka sprovođenja izvršenja, zbog toga što je pokrenut postup ak prinudne likvidacije nad izvršnim dužnikom.

Rešenjem Agencije za privredne registre (u daljem tekstu: APR) BDSL 45133/2019 od 28. avgusta 2019. godine izvršni dužnik je brisan iz registra privrednih subjekata.

Izvršni poverilac je podneskom od 27. decembra 2019. godine tražio nastavak prekinutog postupka izvršenja u odnosu na kontrolnog člana brisanog društva (izvršnog dužnika) I.K. kao jedinog člana sa udelom od 100%, uz dostavljanje izvoda iz APR o strukturi kapitala izvršnog dužnika, odnosno o njegovim članovima.

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu Iv. 1186/2013 od 3. februara 2020. godine odbijen je predlog izvršnog poverioca za nastavak prekinutog izvršnog postupka.

Postupajući po prigovoru izvršnog poverioca , drugostepeno veće Privrednog sud a u Zrenjaninu je donelo osporeno rešenje Ipv ( Iv). 18/2020 od 4. marta 2020. godine kojim je odbilo prigovor izvršnog poverioca i potvrdilo rešenje tog suda Iv. 1186/2013 od 3. februara 2020. godine. U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog, navedeno je : da je prvostepeni sud pravilno odbio predlog za nastavak postupka, jer izvršni poverilac nije javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom, odnosno pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku dokazao prelaz obaveze brisanog društva na kontrolnog člana, u smislu odredbe člana 48. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine .

3.2. Pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 778/2015 vođen je izvršni postupak po predlogu ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu verodostojne isprave, a protiv izvršnog dužnika – privrednog društva „G.“ DOO Beograd.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu Iv. 778/2015 od 3. jula 2019. godine utvrđen je prekid postupka sprovođenja izvršenja, zbog toga što je pokrenut postupak prinudne likvidacije nad izvršnim dužnikom.

Rešenjem APR BDSL 27444/2019 od 27. avgusta 2019. godine izvršni dužnik je brisan iz registra privrednih subjekata.

Izvršni poverilac je podneskom od 26. decembra 2019. godine tražio nastavak prekinutog postupka izvršenja u odnosu na kontrolnog člana brisanog društva (izvršnog dužnika) V.J. kao jedinog člana sa udelom od 100%, uz dostavljanje izvoda iz APR o strukturi kapitala izvršnog dužnika, odnosno o njegovim članovima.

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu Iv. 778/2015 od 3. januara 2020. godine odbijen je kao neosnovan predlog izvršnog poverioca za nastavak prekinutog izvršnog postupka.

Postupajući po prigovoru izvršnog poverioca, drugostepeno veće Privrednog suda u Beogradu je donelo osporeno rešenje Ipv ( Iv). 131/2020 od 3. februara 2020. godine kojim je odbilo prigovor izvršnog poverioca i potvrdilo rešenje tog suda Iv. 778/2015 od 3. januara 2020. godine. U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog, navedeno je: da je prvostepeni sud pravilno odbio predlog za nastavak postupka, jer izvršni poverilac nije javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom, odnosno pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku dokazao prelaz obaveze brisanog društva na kontrolnog člana, u smislu odred aba člana 23 . Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu, pored ostalih, ukazuje ustavnom žalbom jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama 23. st. 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 - Odluka US) je propisano: da se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku; da se odredba stava 1. ovog člana shodno primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik.

Odredbama Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19) propisano je: da se od dana pokretanja postupka prinudne likvidacije svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji prekidaju, da se prekinuti postupci mogu nastaviti nakon brisanja društva iz registra, na zahtev članova, odnosno poverilaca brisanog društva u skladu sa članom 548. ovog zakona (član 547a st. 3. i 4.); da imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka, da nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti primljene imovine iz stava 1. ovog člana, da izuzetno od stava 2. ovog člana, kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra, da potraživanja poverilaca društva prema članovima društva iz stava 3. ovog člana zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra. (član 548.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da se pravom na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, jemče pre svega procesne garancije da će postupak u kome je odlučivano o bilo čijim pravima i obavezama biti sproveden na način da kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, svakom bude omogućeno pravično suđenje.

Ustavni sud dalje konstatuje da odluka suda o predlogu za nastavak postupka, u načelu, ne predstavlja akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama stranaka u postupku, već o postojanju uslova da se prekinuti postupak nastavi, pa ovim aktom, uglavnom, ne mogu biti povređena prava stranaka zajemčena Ustavom. Međutim, da li je ovakvim aktom u nekom sudskom postupku ipak povređeno neko ustavno pravo, Ustavni sud ocenjuje u zavisnosti od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i sadržine ustavnih prava označenih u ustavnoj žalbi.

Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnim žalb ama u konkretnom slučaju, Ustavni sud podseća da su osporenim akt ima pravnosnažno odbijen i predlo zi podnosioca za nastavak prekinut ih izvršn ih postup aka prema kontrolnim članovima prvobitno označen ih izvršn ih dužnika, koji su usled prinudne likvidacije brisan i iz registra privrednih subjekata.

Odbijanjem predloga za nastavak izvršnih postup aka prema kontrolnim članovima društ ava, u situaciji kada prvobitno označeni izvršni dužnici više ne postoj e, podnosilac ustavne žalbe je onemogućen da naplati svoja potraživanj a, zbog čega Ustavni sud ocenjuje da je osporenim rešenjima odlučivano o pravima podnosioca, te da ist i, u konkretnom slučaju, predstavljaju pojedinačn e akt e iz člana 170. Ustava.

Ocenjujući osnovanost navoda podnosioca o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, sa stanovišta odredaba Zakona o privrednim društvima, Ustavni sud najpre konstatuje da je stav izražen u osporenim rešenjima u suprotnosti sa pravnim stavom najviše sudske instance u Republici.

Naime, Ustavni sud ukazuje da je Vrhovni kasacioni sud u cilju ujednačavanja sudske prakse, polazeći od odredaba Zakona o privrednim društvima kojima se reguliše odgovornost članova – osnivača društva za obaveze društva i obim njihove odgovornosti, kao i Zakona o izvršenju i obezbeđenju, na sednici Građanskog odeljenja održanoj 16. marta 2021. godine prihvatio pravni stav da se postupak izvršenja koji je prekinut zbog brisanja društva dužnika usled prinudne likvidacije, može nastaviti protiv kontrolnog člana/akcionara brisanog društva, ako izvršni poverilac uz predlog za nastavak postupka dostavi dokaz iz registra APR ili Registra Hartija od vrednosti, da kontrolni član/akcionar samostalno poseduje više od 50% udela u osnovnom kapitalu društva ( DOO) odnosno više od 50% akcija sa pravom glasa u društvu (AD).

Vrhovni kasacioni sud u obrazloženju navedenog stava, pored ostalog, ističe da je kod prekida izvršnog postupka usled brisanja izvršnog dužnika zbog okončanja postupka prinudne likvidacije krajnje necelishodno da se izvršni poverilac upućuje na parnični postupak da bi izdejstvovao izvršnu ispravu u odnosu na kontrolnog člana i na taj način ispunio uslove iz člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (odnosno člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine), da produžava ostvarivanje prava izvršnog poverioca i stvara dodatne, a bespotrebne troškove. Odgovornost kontrolnog člana društva za obaveze brisanog društva je predviđena zakonom i on odgovara neograničeno za obaveze društva.

Imajući u vidu sadržinu obrazloženja pravnog stava Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 16. marta 2021. godine, Ustavni sud ukazuje da je sa stanovišta zaštite prava na pravično suđenje, u potpunosti prihvatljiv navedeni stav da se postupak izvršenja koji je prekinut zbog brisanja društva dužnika usled prinudne likvidacije, može nastaviti protiv kontrolnog člana/akcionara brisanog društva, uz dostavljanje izvoda iz registra APR. Ustavni sud ne nalazi potrebu za dodatnim obrazlaganjem, već ocenjuje da se obrazloženja privrednih sud ova dat a u osporen im aktima ne iskazuj u kao ustavnopravno prihvatljiv a, a posledica toga je da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava (videti Odluku Ustavnog suda Už-5648/2020 od 6. aprila 2023. godine).

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je, u tački 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je rešenjima Privrednog suda u Zrenjaninu Iv. 1186/2013 od 3. februara 2020. godine i Ipv ( Iv). 18/2020 od 4. marta 2020. godine povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava , a u tački 2. izreke je poništio rešenje Privrednog suda u Zrenjaninu Ipv ( Iv). 18/2020 od 4. marta 2020. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Zrenjaninu Iv. 1186/2013 od 3. februara 2020. godine.

Takođe, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je , u tački 3. izreke, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je rešenjima Privrednog suda u Beogradu Iv. 778/2015 od 3. januara 2020. godine i Ipv ( Iv). 131/2020 od 3. februara 2020. godine p ovređeno prav o podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a u tački 4. izreke poništio rešenje Privrednog suda u Beogradu Ipv ( Iv). 131/2020 od 3. februara 2020. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu Iv. 778/2015 od 3. januara 2020. godine.

7. S obzirom na to da su utvrđen e povred e prava na pravično suđenje i da je u tač. 2. i 4. izreke naloženo otklanjanje štetnih posledica utvrđenih povreda prava , Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknute povred e prava iz člana 36. Ustava.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u kao u tački 5. izreke.

9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrernog tumačenja procesnih normi

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti