Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao 17 godina i osam meseci. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.700 evra zbog neefikasnosti sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4315/2015
12.10.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. T . iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. oktobra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. T . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Loznici - S udska jedinica u Krupnju u predmetu P. 958/10 (inicijalno predmet P. 348/98 Opštinskog sud a u Krupnju) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 1.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. T . iz Loznice je podneo Ustavnom sudu, 1. jula 201 5. godine, preko punomoćnika S. F , advokata iz Loznice, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen, najpre, pred Opštinskim sudom u Krupnju u predmetu P. 348/98, a kasnije pred Osnovnim sudom u Loznici - Sudska jedinica u Krupnju u predmetu P. 958/10.

Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozva o i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ustavni sud ukazuje da je sadržina prava garantovanog članom 6. Evropske konvencije zajemčena odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te se ocena postojanja povrede ili uskraćivanja ovog prava u postupku po ustavnoj žalbi vrši u odnosu na navedeni član Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe ukazuje da spor, vođen po tužbi radi ispunjenja ugovora i činidbe pred Opštinskim sudu u Krupnju, podnetoj još 3. decembra 1998. godine protiv podnosioca, kao i po njegovoj protivtužbi, ni posle 17 godina, još uvek nije pravnosnažno okončan. Naime, iako se nije radilo o složenom sporu, prvostepena presuda je doneta tek posle sedam godina od podnošenja tužbe , a ponovni postupak, posle delimičnog ukidanja te presude, još uvek, u vreme podnošenja ustavne žalbe traje, s tim da je u fazi žalbenog postupka pred Apelacionim sudom u Beogradu već tri godine. Podnosilac smatra da sama dužina trajanja ovog spora nedvosmi sleno ukazuje na to da je parnični postup ak trajao van granica razumnog roka, što je dovelo do povrede označenog ustavnog prava . Ovo sve , prevashodno, zbog postupanja nadležnih sudova obe sudske instance. P redlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku. Podnosilac zahteva naknadu nematerijalne štete zbog povrede ovog prava, kao i materijalne štete na ime troškova parničnog postupka punomoćnika, te naknadu troškova ustavnosudskog postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta P. 958/10 Osnovnog sud a u Loznici - Sudska jedinica u Krupnju , pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, tužilja M.V. iz Krupnja podnela je 3. decembra 1998. godine Opštinskom sudu u Krupnju (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu radi ispunjenja ugovora i činidbe, koja je tuženom, kao vlasniku Samostalne građevinsko - zanatske radnje "I." iz Loznice, ovde podnosiocu ustavne žalbe, zajedno sa pozivom, uručena 4. februara 1999. godine. Predmet je pred Opšti nskim sudom zaveden pod brojem P. 348/98, a podnosilac ustavne žalbe, kao tuženi, dao je 16. februara 1999. godine odgovor na tužbu, zajedno sa protivtužbom podnetom protiv tužilje i B.V. iz Krupnja, radi isplate.

Opštinski sud u Krupnju je presudom P. 348/98 od 29. decembra 2005. godine odlučio o tužbenom i protivtužbenom zahtevu stranaka, nakon 15 održanih ročišta za glavnu raspravu , od 22 zakazana.

Do donošenja prvostepene presude, na održanim ročištima saslušani su tužilja-protivtužena i tuženi po protivtuž bi, te tuženi-protivtužilac u svojstvu parnične stranke dva puta, kao i pet svedoka, veštačeno je preko dva određena sudska veštaka građevinske struke, saslušan je veštak i više puta su dostavljane dopune nalaza i izjašnjenja po primedbama stranaka na nalaze veštaka . Preostalih sedam ročišta nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije (dva puta), dva puta jer je tuženi tražio odlaganje ročišta, zbog izostanka veštaka sa ročišta, te jer su parnične stranke tražile odlaganje zbog eventualnog poravnanja ili dostavljale podneske neposredno na ročištu, što je zahtevalo ostavljanje roka za izjašnjenje suprotnoj strani.

Odlučujući o žalbi tuženog-protivtužioca, izjavljenoj 13. marta 2006. godine protiv prvostepene presude, Okružni sud u Šapcu je presudom Gž. 863/96 od 12. jula 2007. godine delimično usvojio žalbu, pa je predmet vratio na ponovno odlučivanje, osim u delu kojim je utvrđeno da je tužilja-protivtužena vlasnik novoizgrađene površine spornog stana, što je tuženi-protivtužilac dužan da joj prizna. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu 16. jula 2007 . godine, a naredba za dostavljenje drugostepene presud e data je istog dana.

U ponovnom prvostepenom postupku prvo ročište zakazano je za 8. jun 2010. godine, pred novonadležnim Osnovnim sud om u Loznici - Sudska jedinica u Krupnju nakon uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, i to u predmetu koji je dobio novi broj P. 958/10.

Nakon šest održanih ročišta za glavnu raspravu, od devet zakazanih ročišta , Osnovni sud u Loznici - Sudska jedinica u Krupnju je presudom P. 958/10 od 15. decembra 2011. god ine odbio tužbeni zahtev tužilje-protivtužene, a delimično usvojio protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca.

Na održanim ročištima salušane su parnične stranke i izveden dokaz njihovim suoč avanjem, te pročitani pisani dokazi – originali računa koje je dostavio tuženi -protivtužilac. Razlozi za neodržavanje tri ročišta za glavnu raspravu bili su: štrajk administrati vnog osoblja suda, loša prohodnost puta Loznica - Krupanj zbog vremenskih prilika i izostanak uredne dostave poziva za tužilju - protivtuženu.

Nezadovoljan navedenom presudom, tuženi-protivtužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, kao i tužilja-protivtužena i tuženi po protivtužbi su izjavili žalbe 2. februara 2012. godine. Naredba postupajućeg sudije za dostavu spisa drugost epenom sudu radi odlučivanja o žalbama data je 16. marta 2012. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 1818/12 od 17. februara 2016. godine odlučio o žalbama stranaka, tako što je ukinuo prv ostepenu presudu i delimično us vojio tužbeni i protivtužbeni zahtev stranaka, te odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove. Navedena presuda je uručena 10. avgusta 2016. godine punomoćniku tužen og-protivtužioca.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2358/16 od 15. marta 2017. godine je odbačena kao nedozvoljena revizija tuženog-protivtužioca iz javljena protiv navedene drugostepene presude.

4. Polazeći od prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su ispunjeni uslovi da se ceni osnovanost ustavne žalbe podnosioca u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku u navedenom parničnom postupku, koji je trajao 17 godina i osam meseci, računajući od 4. februara 1999. godine, kao dana uručenja tužbe podnosiocu ustavne žalbe , pa do 10. avgusta 2016. godine, kao dana uručenja pravnosnažne presude Apelacionog sud a u Beogradu Gž. 1818/12 od 17. februara 2016. godine.

Imajući u vidu da su nadležni sudovi više od 17 godina rešavali u parničnom postupku po tužbi tužilje M.V. iz Krupnja i protivtužbi podnosi oca, Ustavni sud nalazi da se trajanje ovog postupka ne može smatrati razumnim , bez obzira na relativnu složen ost spor a, u kome je odlučivano i o tužbi i o protivtužbi, te koji je zahtevao obimniji dokazni postupak zbog razrešenja spornih pitanja. Na strani podnosioca ustavne žalbe, za koga je rešavanje spor a bilo od značajne materijalne važnosti, u manjoj meri bilo je doprinosa da parnični postupak traje van granica razumnog roka za rešavanje u dve sudske instance, jer je nekoliko ročišta odloženo na predlog njegov og punomoćnika ili zato što su podnesci, pa i protivtužba predati neposredno na ročištu. Međutim, s obzirom na to da je spor trajao više od 17 godina, odlučujući razlog prekoračenja granica razumnog roka za rešavanje u dve instance bio je u postupanju nadležnih prvostepenih sudova, kao i Apelacionog suda u Beogradu. Naime, prva prvostepena presuda je doneta tek posle skoro sedam godina, ali je i ona delimično ukinuta, pa je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Prvostepeni sud ima o je i veliki period neaktivnosti u ovom sporu, jer je prvo ročište, po prijem u spisa iz drugost epenog suda, zakazao tek posle tri godine. Međutim, i druga prvostepena presuda je ukinuta, a drugostepeni sud je o tužbi i protivtužbi sam rešio. S obzirom na to da je presuda drugostepenog suda doneta posle skoro pune četiri godine od date naredbe da se spisi predmeta po žalbi dostave tome sudu, i na strani drugostep enog suda postoji značajan doprinos prekoračenju granica za rešavanje u razumnom roku u ovom postupku. Ustavni sud je stoga utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Loznici - Sudska jedinica u Krupnju u predmetu P. 958/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Na osnovu izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama član 1. Zakona o do punama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je , uz ocenu sv ih okolnosti od značaja u konkretnom slučaju , posebno ukupne dužine trajanja, pritom imajući u vidu sopstvenu praksu i praksu Evropskog suda za ljudska prava, uz ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, ocenio da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova.

U vezi zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije pružio dokaz da je pretrpeo pravno relevantnu materijalnu štetu u osporenom parničnom postupku da bi se ovaj zahtev mogao razmatrati.

6. Povodom zahteva podnosi oca za naknadu troškova ustavnosudskog postupka, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti