Odluka Ustavnog suda o nedozvoljenoj retroaktivnoj primeni procesnog zakona

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda kojim je revizija odbačena. Sud je retroaktivno primenio novi zakon o višem imovinskom cenzusu za reviziju, iako je podnosilac pravo na reviziju stekao pre stupanja zakona na snagu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Marka Tadića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. maja 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Marka Tadića i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1467/10 od 15. juna 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 3 2. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1467/10 od 15. juna 2010. godine i nalaže da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Beogradu GžI 5030/09 od 11. novembra 2009. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Marko Tadić iz Beograda je 5. oktobra 2010. godine, preko punomoćnika Dragana Blagojevića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1467/10 od 15. juna 2010. godine, presude Okružnog suda u Beogradu GžI 5030/09 od 11. novembra 2009. godine i presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 556/07 od 21. januara 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na rad iz člana 60. stav 4. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj ža lbi navodi: da je osporenom prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan njegov tužbeni zahtev kojim je tražio da mu tužena Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova isplati neisplaćenu naknadu za topli obrok i regres, kao i dodatke na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada u dane državnih i verskih praznika za period od 1. maja 2004. godine do 1. marta 2008. godine; da je osporenom drugostepenom presudom odbijena njegova žalba i potvrđena prvostepena presuda; da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda odbačena kao nedozvoljena njegova revizija, zbog vrednosti predmeta spora, a saglasno odredbi noveliranog člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku; da je u prvostepenom postupku utvrđena vrednost predmeta spora u iznosu od 510.000,00 dinara; da je zbog neažurnog postupanja sudova punomoćnik podnosioca osporenu drugostepenu presudu primio četiri meseca nakon njenog donošenja, zbog čega je reviziju izjavio nakon stupanja na snagu novelirane odredbe člana 394. Zakona o parničnom postupku; da se zakonski propisi ne smeju retroaktivno primenjivati, jer se time narušava načelo pravne sigurnosti.

Ustavna žalba sadrži i navode o proizvoljnoj primeni materijalnog prava od starne prvostepenog i drugostepenog suda. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih Ustavom zajemčenih prava i načela i poništi osporene sudske odluke.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili ukraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 556/07 od 26. januara 200 9. godine odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužioca Marka Tadića, ovde podnosioca ustavne žalbe, za isplatu naknade za ishranu u toku rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane državnih i verskih praznika za period od 1. maja 2004. godine do 1. marta 2008. godine, u iznosima bliže označenim u izreci presude, sa zateznom kamatom počev od dana njihove dospelosti, do konačne isplate.

Rešavajući o žalbi podnosioca, Okružni sud u Beogradu je doneo osporenu presudu GžI 5030/09 od 11. novembra 2009. godine kojom je odbio žalbu i potvrdio presudu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 556/07 od 26. januara 2009. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1467/10 od 1 5. juna 2010. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž I 5030/09 od 11. novembra 2009. godine. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je tužilac 2 3. novembra 2006. godine podneo tužbu protiv tužene, radi isplate naknade i dodataka iz radnog odnosa; da je nižestepenim presudama tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan; da je revizija protiv drugostepene presude izjavljena 22. marta 2010. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), kojim je u članu 55. propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona, a da će se izuzetno o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona (29. decembar 2009. godine); da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra, zbog čega je revizija tužioca odbačena kao nedozvoljena.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta ( član 21. st. 2. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega ( član 32. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći i da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom ( član 60. stav 4.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, te da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (član 29. st. 1. i 2.); da r evizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi 500.000 dinara na dan podnošenja tužbe (član 394. stav 2 .); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozovljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja, nije učinio prvostepeni sud (član 404.).

Članom 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), koji je stupio na snagu 29. decembra 2009. godine, izmenjen je član 394. i od dana stupanja na snagu je propisivao : da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (stav 1.); da r evizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 2.); da je r evizija uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom određeno (stav 3.). Članom 55. istog zakona propisano je: da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona (stav 1.); da će i zuzetno od stava 1. ovog člana, o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivati Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.) .

Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja je i Odluka IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine u kojoj je Ustavni sud ocenjivao ustavnost odredaba čl. 38, 51. i 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku . U navedenoj Odluci, Sud je, pored ostalog, u tački 1. izreke utvrdio da odredba člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, u delu koji glasi: "izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona", u vreme važenja , nije bila u saglasnosti sa Ustavom i sa potvrđenim međunarodnim ugovorom. Ustavni sud je u navedenoj odluci izrazio stanovište da se pravo na podnošenje revizije ne stiče trenutkom podnošenja tužbe, već momentom donošenja pravnosnažne drugostepene presude. Prema oceni Ustavnog suda, odredba člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku nije imala povratno dejstvo jer je tom odredbom, kao prelaznom, bilo propisano postupanje po novom zakonu u postupcima koji su u toku, iz kog razloga nisu povređene odredbe člana 197. Ustava. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da primena novog zakona na postupke koji su u toku predstavlja trenutno dejstvo zakona, dok bi povratno dejstvo i retroaktivnost zakona značile primenu nove pravne norme na okončane pravne situacije.

5. Razmatrajući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1467/10 od 15. juna 2010. godine, Ustavni sud najpre konstatuje da je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan donošenjem presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 5030/09 od 11. novembra 2009. godine.

Polazeći od stava zauzetog u Odluci IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, Ustavni sud dalje nalazi da je podnosilac pravo na izjavljivanje revizije stekao 11. novembra 2009. godine, pre stupanja na snagu odredaba čl. 38. i 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, ustavnopravno neprihvatljivo stanovište Vrhovnog kasacionog suda, da je na osnovu člana 55. pomenutog zakona revizija podnosioca nedozvoljena, s obzirom na to da je, u konkretnom slučaju, dozvoljenost revizije cenjena prema odredbama zakona koji još uvek nije važio u momentu sticanja prava na izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je reč o primeni nove pravne norme na okončanu pravnu situaciju, čime se krši načelo zabrane povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, utvrđeno odredbom člana 197. stav 1. Ustava.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1467/10 od 15. juna 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odre dbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1467/10 od 15. juna 2010. godine i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud, primenom zakona koji je važio u momentu sticanja prava podnosioca na izjavljivanje revizije, donese novu odluku o ovom vanrednom pravnom sredstvu izjavljenom protiv presude Okružnog suda u Beogradu GžI 5030/09 od 11. novembra 2009. godine, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Imajući u vidu da će Vrhovni kasacioni sud , kao sud najviše instance, iznova odlučivati o dozvoljenosti revizije podnosioca, Ustavni sud smatra da je zahtev za utvrđivanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na rad iz člana 60. stav 4. Ustava, u odnosu na osporene nižestepene presude, za sada preuranjen. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o nedozvoljenoj retroaktivnoj primeni procesnog zakona

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti