Odluka Ustavnog suda o povredi prava na odlučivanje o žalbi na pritvor u roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu, maloletnom licu, povređeno pravo iz člana 30. stav 3. Ustava. Nadležni sud nije odlučio o njegovoj žalbi na rešenje o određivanju pritvora u ustavnom roku od 48 časova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4319/2017
13.02.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednica Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. M . iz Stare Pazove, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba A. M . i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kim. 26/17 od 12. maja 201 7. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. M . iz Stare Pazove, tada maloletno lice, čiji je zakonski zastupnik bio otac A. M . iz Stare Pazove, podneo je Ustavnom sudu, 22. maja 201 7. godine, preko punomoćnika D. S , advokata iz Stare Pazove, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K im. 26/17 od 12. maja 2017. godine, zbog povrede prava iz člana 27, člana 30. stav 3 . i čl. 31, 32, 33. i 34. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je, preko istog punomoćnika , 13. juna 2017. godine, dopunio ustavnu žalbu tako što je dodatno osporio rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kvm. 67/17 od 23. maja 2017. godine, ističući povredu prava iz čl. 27, 30, 31, 32, 33. i 34. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporavaju sudske odluke kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe određen pritvor zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje i krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari, zbog opasnosti da će boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je nave deno da je osporenim prvostepenim rešenjem prema podnosiocu ustavne žalbe određen pritvor, koji mu se računa od 12. maja 2017. godine, kada je lišen slobode; da je protiv tog rešenja branilac okrivljenog izjavio žalbu 15. maja 2017. godine, o kojoj nije odlučeno do podnošenja ustavne žalbe. Podnosilac je naveo i da mu prilikom lišenja slobode nije bio obezbeđen branilac, niti mu je bilo uručeno rešenje o zadržavanju, kako je propisano odredbom člana 71. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku. U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporeno prvostepeno rešenje nezakonito, jer nije doneto od strane sudije za maloletnike, već od strane J.B. koja nije sudija, te nije nadležna da odlučuje o pravima i slobodama građana; da je osporeno rešenje nezakonito i zbog toga što je u njemu pogrešno označeno vreme od kada mu se računa pritvor, s obzirom na to da on nije lišen slobode u 10.00 časova, kako je navedeno u rešenju, već je tada doveden pred sudiju za maloletnike, a slobode je lišen tri sata ranije.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, da poništi osporeno prvostepeno rešenje i naloži momentalno puštanje na slobodu podnosioca ustavne žalbe, kao i da naknadi troškove ustavnosudskog postupka.

U dopuni ustavne žalbe podnosilac je, ponavljajući sve navode iz obrazloženja ustavne žalbe i ističući identičan zahtev o kojem Ustavni sud treba da odluči, dodatno osporio drugostepeno rešenje, kojim je odbijena kao neosnovana žalba koju je izjavio protiv ovde osporenog rešenja o određivanju pritvora, navodeći da se drugostepeno veće nije osvrnulo na žalbene navode, već je samo paušalno odbilo podnetu žalbu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

U vreme podnošenja ustavne žalbe pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici protiv podnosioca je bio u toku pripremni postupak pred sudijom za maloletnike po zahtevu za pokretanje pripremnog postupka Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici Ktm. 61/17 od 12. maja 201 7. godine, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. Krivičnog zakonika.

Osporenim rešenjem sudije za maloletnike Višeg suda u Beogradu Kim. 26/17 od 12. maja 201 7. godine podnosiocu je određen pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, koji mu se ima računati od 12. maja 201 7. godine u 9.00 sati , kada je lišen slobode, a koji može trajati najduže mesec dana, odnosno do 12. juna 2017. godine u 9.00 sati .

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je navedeno da je sudija za maloletnike izvršila uvid u izvod iz kaznene evidencije i utvrdila da je „osumnjičenom“ A . M . rešenjem tog suda Km. 38/16, koje je postalo pravnosnažno 20. decembra 2016. godine, izrečena vaspitna mera „uključivanje u rad humanitarnih organizacija“ zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje i drugih dela , te imajući u vidu da mu se u predmetnom postupku stavlja na teret postojanje osnovane sumnje da je 8. maja 2017. godine izvršio krivično delo nasilničko ponašanje i krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari, ove okolnosti u međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi osumnjičeni boravkom na slobodi mogao u kratkom vremenskom periodu da ponovi krivično delo.

Branilac maloletnog osumnjičenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, je protiv rešenja o određivanju pritvora izjavio blagovremenu žalbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kvm. 67/17 od 23. maja 201 7. godine.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da veće tog suda prihvata razloge za određivanje pritvora maloletniku koje je izneo sudija za maloletnike u ožalbenom rešenju, jer postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni boravkom na budući da iz izvoda iz kaznene evidencije proizlazi da mu je rešenjem tog suda Km. 38/16 od 21. septembra 2016. godine, pravnosnažnim 20. decembra 2016. godine, izrečena vaspitna mera zbog izvršenja krivičnog dela nasilničkog ponašanja i drugih, a u predmetnom postupku postoji osnovana sumnja da je 8. maja 2017. godine izvršio krivično delo nasilničko ponašanje i krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari.

4. Članom 27. Ustava utvrđeno je, pored ostalog, da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (stav 1.) i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (stav 3.).

Članom 30. stav 3. Ustava utvrđeno je da se pritvorenom licu jemči pravo da će o njegovoj žalbi protiv odluke o određivanju pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova.

Odredbama člana 31. Ustava određeno je : da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvor, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, a ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 33. Ustava utvrđeno je : da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (stav 2.); da okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom (stav 3.); da svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani (stav 4.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (stav 5.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (stav 6.); da lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu (stav 7.); da sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo (stav 8.).

Odredbama člana 34. Ustava predviđeno je da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (stav 1.); da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca. Krivična dela i krivične sankcije određuju se zakonom (stav 2.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (stav 3.); da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo (stav 4.); da je izuzetno, ponavljanje postupka dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod (stav 5.); da krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva (stav 6.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da u veću od troje sudija sud odlučuje o žalbama protiv rešenja sudije za prethodni postupak i drugih rešenja u skladu sa ovim zakonikom, donosi odluke van glavnog pretresa i stavlja predloge u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu (član 21. stav 4.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Odredbama člana 67. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) propisano je : da izuzetno, sudija za maloletnike može odrediti da se maloletnik stavi u pritvor, kad za to postoje razlozi iz člana 142. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, ako se svrha, radi čijeg je ostvarenja pritvor određen, ne može postići merom privremenog smeštaja maloletnika iz člana 66. stav 1. ovog zakona (stav 1.); da vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lišenje slobode, uračunava se u trajanje izrečene vaspitne mere upućivanja u vaspitnu ustanovu, upućivanja u vaspitno-popravni dom i kaznu maloletničkog zatvora shodno članu 63. Krivičnog zakonika (stav 2.); da na osnovu rešenja o pritvoru koje je doneo sudija za maloletnike, pritvor u pripremnom postupku može trajati najduže mesec dana (stav 3.); da veće za maloletnike istog suda može, iz opravdanih razloga, produžiti pritvor najduže još za mesec dana (stav 4.); da posle završetka pripremnog postupka, od podnošenja predloga za izricanje krivične sankcije, pritvor prema starijem maloletniku može da traje najduže do šest meseci, a prema mlađem maloletniku najduže četiri meseca (stav 5.); da od izricanja vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom i od izricanja kazne maloletničkog zatvora pritvor prema maloletniku može trajati najduže šest meseci (stav 6.); da u slučajevima produžavanja pritvora po st. 5. i 6. ovog člana veće za maloletnike je dužno da svakih mesec dana ispita da li postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o ukidanju ili produžavanju pritvora (stav 7.); da u svemu ostalom u pogledu pritvora prema maloletnicima shodno se primenjuju odredbe člana 146. Zakonika o krivičnom postupku (stav 8.).

5. Ispitujući osnovanost navoda ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 27. i člana 30. stav 3. Ustava, koje podnosilac zasniva na tvrdnji da sud o njegovoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja o određivanju pritvora nije odlučio hitno, u skladu sa utvrđenim rokovima , Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi istaknutih ustavnih prava cenio u okviru prava iz člana 30. stav 3. Ustava.

Ustavni sud pre svega konstatuje da se ustavotvorac nije zadržao na garanciji da će sud hitno odlučiti o zakonitosti lišenja slobode određenog lica, zajemčenoj odredbom člana 27. stav 3. Ustava, već je odredbom člana 30. stav 3. Ustava zajemčio pritvorenom licu da će o njegovoj žalbi na određivanje pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova. Rokovi određeni na sate su uvek fiksni rokovi i ne mogu se produžavati, čak i kada ističu u vreme kada je za sud neradan dan.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je maloletnik, ovde podnosilac ustavne žalbe, žalbu na rešenje kojim mu je određen pritvor izjavio preko branioca blagovremeno, dakle u roku od tri dana od dana donošenja rešenja Kim. 26/17 od 12. maja 2015. godine, a prema navodima ustavne žalbe 15. maja 2017. godine, i da je drugostepeno vanraspravno veće 23. maja 201 7. godine o žalbi odlučilo, odbijajući izjavljenu žalbu i potvrđujući prvostepeno rešenje, koje je braniocu dostavljeno 25. maja 2017. godine. Dakle, postupak po žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K im. 26/17 od 12. maja 201 7. godine o određivanju pritvora trajao je osam dana, čime je prekoračen Ustavom zajemčen rok da će se o žal bi odlučiti u roku od 48 časova.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je drugostepeno rešenje o osnovanosti izjavljene žalbe dostavljeno braniocu posle deset dana od dana podnošenja žalbe, Ustavni sud je ocenio da su osnovani navodi ustavne žalbe da sud nije hitno odlučivao o zakonitosti lišenja slobode maloletnika, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe, u postupku po žalbi na rešenje Višeg suda u Beogradu Kim. 26/17 od 12. maja 201 7. godine, povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 30. stav 3. Ustava i ocenio da će se pravično zadovoljenje podnosiocu ostvariti samom konstatacijom o utvrđenju prava, s obzirom na to da podnosilac drugi vid satisfakcije nije ni tražio, te je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasni k RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u odnosu na istaknute povrede prava iz čl. 31, 33. i 34. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod koji bi se mogao dovesti u ustavnopravnu vezu sa sadržinom istaknutih prava. Polazeći od toga da formalno pozivanje na povredu Ustavom garantovanih prava , bez adekvatnog obrazloženja kojim bi istaknute povrede bile obrazložene, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom , Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu izreke

7. Što se tiče istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, koju podnosilac obrazlaže tvrdnjama da osporena rešenja nisu doneta u skladu sa zakonom propisanom procedurom, Ustavni sud najpre konstatuje da podnosilac nijednim dokazom nije učinio verovatnim svoje tvrdnje da je osporeno prvostepeno rešenje doneto od strane neovlašćenog lica i da je lišen slobode tri sata ranije od vremena koje je konstatovano u osporenom prvostepenom rešenju , te imajući u vidu konstataciju u uvodu osporenog rešenja da je „Viši sud u Sremskoj Mitrovici, po predsedniku suda V.S, kao sudiji za maloletnike, sa zapisničarem D.L.“ doneo osporeno rešenje Kim. 26/17 od 12. maja 2017. godine, te da je u izreci navedenog rešenja konstatovano da se pritvor „osumnjičenom“ računa od 12. maja 2017. godine u 9.00 sati, i da može trajati najduže do 12. juna 2017. godine u 9.00 sati , Ustavni sud nije dalje razmatrao ničim potkrepljene, te stoga ustavnopravno neprihvatljive navode, da je osporeno rešenje nezakonito jer ga nije doneo sudija za maloletnike , te da je u osporenom rešenju pogrešno uneto vreme njegovog lišenja slobode.

U vezi sa ostalim garancijama člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrdio da osporena rešenja sadrže dovoljno detaljna obrazloženja svih bitnih razloga zbog kojih je Viši sud u Sremskoj Mitrovici ocenio da se određivanje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe pokazuje kao nužna mera radi nesmetanog vođenja predmetnog sudskog postupka, s obzirom na to da postoji osnovana sumnj a da je u kratkom vremenskom periodu od nekoliko meseci, izvršio istovrsna krivična dela sa elementima nasilja, zbog kojih mu je u prethodnom sudskom postupku izrečena vaspitna mera, te stoga postoje osobite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti izvršenje krivičnog dela.

Imajući u vidu utvrđeno, Ustavni sud smatra da su i prvostepeno i osporeno drugostepeno rešenje zasnovan i na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su oba rešenja doneta u skladu sa Ustavom i odredbama ZKP, odnosno da su nadležni državni organi dali relevantne razloge za određivanje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe . Viši sud u Sremskoj Mitrovici je svoje odluke argumentovano obrazložio, navodeći, pored osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe učinio krivičn a del a koje mu se stavljaju na teret, sve okolnosti koje, u konkretnom slučaju, opravdavaju određivanje pritvora prema podnosiocu iz razloga predviđenog članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Stoga je Sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući takođe kao u drugom delu izreke.

8. U odnosu na istaknuti zahtev u ustavnoj žalbi da se naloži „momentalno“ puštanje na slobodu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da nakon i umesto nadležnih sudova, odnosno drugih državnih organa sprovodi postupak i rešava sporne odnose, već samo da ispituje da li su nadležni organi pojedinačnim aktima koje su doneli i radnjama koje su preduzeli, a koji se ustavnom žalbom osporavaju, podnosiocu ustavne žalbe povredili ili uskratili označeno ustavno pravo ili slobodu. Stoga je, Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu , ocenio da nije nadležan da postupa po ovom delu postavljenog zahteva , i rešio kao u drugom delu izreke.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na odlučivanje o žalbi na pritvor u roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti