Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Postupak pred Okružnim sudom trajao je kraće od dve godine, a ukupan parnični postupak je okončan za dve godine i dva meseca, što je prihvatljivo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-432/2008
22.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radinke Radanov iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Radinke Radanov izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Novom Sadu u predmetu Gž. 3731/07.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Radinka Radanov iz Novog Sada je 5. marta 2008. godine, preko punomoćnika - advokata Milorada Marsenića iz Novog Sada, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupcima koji su se vodili pred Okružnim sudom u Novom Sadu u predmetima Gž. 5230/06, Gž. 7303/06, Gž. 3731/07 i Gž. 5913/07.

Na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojeni su postupci po ustavnoj žalbi Radinke Radanov zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenim postupcima Okružnog suda u Novom Sadu i formirani novi ustavnosudski predmeti, tako što je povodom ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Okružnog suda Gž. 7303/06 formiran predmet Už 431/2008, u predmetu Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 3731/07 predmet Už 432/2008, u predmetu Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5913/07 predmet Už 433/2008, dok je u predmetu Už 287/08 nastavljen postupak po ustavnoj žalbi povodom predmeta Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5230/06.

U ustavnoj žalbi u predmetu Už 432/2008 se navodi da je presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9260/06 od 5. marta 2007. godine odbijen tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe protiv tuženih B. B. i R. R. iz Novog Sada, da je podnositeljka 2. aprila 2007. godine izjavila žalbu protiv prvostepene presude, ali da Okružni sud u Novom Sadu nije u razumnom roku doneo odluku o žalbi.

2. U odgovoru na ustavnu žalbu koji je Ustavnom sudu dostavljen 15. maja 2008. godine, navedeno je da su spisi predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu po žalbi na presudu tog suda P. 9260/06 dostavljeni Okružnom sudu u Novom Sadu 25. juna 2007. godine i da je povodom nje formiran predmet Gž. 3731/07. Istaknuto je da se na rešavanje predmeta po žalbama čeka u proseku do godinu, godinu i po dana, da se predmeti rešavaju po redosledu prijema, osim u slučajevima kada je zakonom ili Sudskim poslovnikom određeno hitno postupanje ili je odobreno prekoredno rešavanje. Takođe je navedeno da je Okružni sud u Novom Sadu opterećen velikim brojem predmeta, kao i konstantno uvećanim prilivom predmeta, zbog čega je rad tog suda znatno usporen.

3. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akata ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je dopisom od 22. jula 2010. godine, saglasno odredbi člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda, od Osnovnog suda u Novom Sadu zahtevao da dostavi na uvid spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9260/06. Traženi predmet dostavljen je Ustavnom sudu 27. jula 2010. godine.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9260/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnositeljka ustavne žalbe je kao tužilja 19. decembra 2006. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu podnela tužbu radi neosnovanog obogaćenja protiv tuženih B. B. i R. R. iz Novog Sada. Tužbom je tražila da sud obaveže prvotuženu da joj na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 46.480,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, a drugotuženu da joj na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 50.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate.

Podneskom od 25. januara 2007. godine tužilja je precizirala tužbeni zahtev i predložila da sud obaveže drugotuženu da joj na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 73.446,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate.

Opštinski sud u Novom Sadu je već na prvom ročištu za glavnu raspravu održanom 5. marta 2007. godine doneo presudu P. 9260/06, kojom je u stavu prvom izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže prvotuženu da joj na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 46.480,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti pojedinačnih iznosa do isplate. Stavom drugim izreke presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže drugotuženu da joj na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 50.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke presude obavezana je tužilja da prvotuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 2.700,00 dinara, a drugotuženoj iznos od 4.500,00 dinara.

Kako je tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podneskom od 25. januara 2007. godine precizirala tužbeni zahtev prema drugotuženoj, a prvostepenom presudom sud nije odlučio o tužbenom zahtevu u celini, to je podneskom od 8. marta 2007. godine predložila donošenje dopunske presude. Opštinski sud u Novom Sadu je 8. marta 2007. godine doneo dopunsku presudu P. 9260/06 kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje da joj drugotužena isplati iznos od još 23.046,30 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate.

Podnositeljka ustavne žalbe je 2. aprila 2007. godine izjavila žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9260/06 od 5. marta 2007. godine i dopunske presude istog suda P. 9260/06 od 8. marta 2007. godine.

Okružni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 3731/07 od 12. februara 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9260/06 od 5. marta 2007. godine i dopunsku presudu toga suda P. 9260/06 od 8. marta 2007. godine. Pismeni otpravak drugostepene presude je uručen tužilji 14. aprila 2009. godine, pošto je utvrđeno da se nalazi na smeštaju u Gerontološkom centru Novi Sad.

5. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, od značaja su odredbe člana 32. stav 1. Ustava i člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2).

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je drugostepeni postupak koji se vodio pred Okružnim sudom u Novom Sadu u predmetu Gž. 3731/07 trajao kraće od dve godine. Navedeno trajanje drugostepenog parničnog postupka, po oceni Ustavnog suda, ispunjava zahtev suđenja u razumnom roku, naročito ako se ima u vidu ukupno trajanje predmetnog parničnog postupka, od podnošenja tužbe do njegovog pravnosnažnog okončanja. Naime, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe 19. decembra 2006. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu podnela tužbu, da je Opštinski sud u Novom Sadu već na prvom ročištu za glavnu raspravu 5. marta 2007. godine doneo presudu P. 9260/06, da je podnositeljka podneskom od 8. marta 2007. godine podnela predlog za donošenje dopunske presude, da je Opštinski sud u Novom Sadu 8. marta 2007. godine doneo dopunsku presudu P. 9260/06, da je podnositeljka 2. aprila 2007. godine izjavila žalbu protiv navedenih presuda, o kojoj je Okružni sud u Novom Sadu odlučio presudom Gž. 3731/07 od 12. februara 2009. godine, da je pismeni otpravak drugostepene presude podnositeljka primila 14. aprila 2009. godine, te da je predmetni parnični postupak koji je vođen u dva stepena, pravnosnažno okončan za dve godine i dva meseca.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, rukovodeći se svojom praksom, ali i praksom Evropskog suda za ljudska prava, ocenio da u osporenom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Novom Sadu u predmetu Gž. 3731/07 podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Už 5010/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje
• Už 431/2008: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 433/2008: Odbijena ustavna žalba zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 5317/2010: Ocena ustavnosti i zakonitosti Odluke Fonda PIO o utvrđivanju doprinosa
• Už 3762/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom 14 godina