Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni kasacioni sud je proizvoljno odbacio reviziju u radnom sporu zbog zlostavljanja na radu, iako je zakon propisivao da je revizija uvek dozvoljena protiv preinačujuće drugostepene presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 20 20. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P . i utvrđuje da je stavom drugim izreke rešenj a Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 337/16 od 22. septembra 201 6. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , iz član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 337/16 od 22. septembra 2016. godine, u stavu drugom izreke i određuje da isti sud ponovo odluči o reviziji podnosi oca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1946/15 od 19. oktobra 201 5. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P . iz Novog Sada je , 13. januara 201 7. godine, preko punomoćnika I. J , advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 337/16 od 22. septembra 2016. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1946/15 od 19. oktobra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana člana 32. stav 1 . Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored detaljne argumentacije kojom osporava stav Apelacionog suda u Novom Sadu o neosnovanosti tužbenog zahteva za utvrđenje zlostavljanja na radu, nav odi da je Vrhovni kasacioni sud , u konkretnom slučaju, odbacio kao nedozvoljenu reviziju izjavljenu protiv preinačujuće drugostepene presude kojom je odlučeno o nj egovom prav u iz radnog odnosa, iako je Zakonom parničnom postupku propisa no da je u takvim situacijama revizija uvek dozvoljena.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene akte i podnosiocu ustavne žalbe prizna pravo na naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede ustavnog prava u iznosu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju koja je priložen a uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 11. juna 2012. godine, u svojstvu tužioca, podneo Višem sudu u Novom Sadu tužbu protiv tuženog JKP „ …“, sa sedištem u Novom Sadu, radi utvrđenja da je u periodu od 5. marta do 16. septembra 2012. godine trpeo zlostavljanje na radu aktivnim ponašanjem odgovornih zaposlenih kod tuženog i naknade nematerijalne štete.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P1. 30/14 od 9. juna 201 5. godine usvojen je u celini tužbeni zahtev za utvrđenje zlostavljanja na radu, pa je tuženom izrečena zabrana daljeg vršenja zlostavljanja nad tužiocem, dok je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete delimično usvojen .

Protiv navedene presude žalbe su izjavile obe parnične stranke, s tim da je tuženi istu osporio u celini, a tužilac samo u delu odluke o troškovima parničnog postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1946/15 od 19. oktobra 2015. godine preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu P1. 30/14 od 9. juna 2015. godine u usvajajućem delu, tako što su u celini odbijen i kao neosnovani tužbeni zahtev i tužioca za utvrđenje zlostavljanja na radu i naknadu nematerijalne štete .

Stavom prvim izreke osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 337/16 od 22. septembra 2016. godine nije dozvoljeno odlučivanje o reviziji tužioca kao posebnoj, dok je u stavu drugom izreke odbačena kao nedozvoljena revizija tuži oca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1946/15 od 19. oktobra 2015. godine.

U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je , pored ostalog, navedeno: da je protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac izjavio reviziju na osnovu odredaba člana 403. stav 2. tačka 2) i člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava; da je, prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa; da je utvrđenje zlostavljanja na radu parnica iz radnog odnosa, ali takva parnica ne predstavlja spor o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa; da je stoga revizija protiv odluke o ovom tužbenom zahtevu nedozvoljena; da je, prema član u 403. stav 3. Z akona o parničnom postupku, revizija nedozvoljena u imovinskopravnim sporovima ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe; da je prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku, revizija uvek dozvoljena ako je – 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka i 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka; da imajući u vidu da poseban zakon – Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu nije propisao reviziju kao vanredan pravni lek u postupku radi utvrđenja zlostavljanja na radu, ne može se primeniti ni odredba člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku , na koju tužilac u reviziji ukazuje .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US i 74/13 - Odluka US i 55/14) (u daljem tekstu: ZPP), koji se u konkretnom slučaju primenjivao, propisano je : da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.); da je revizija uvek dozvoljena ako je - 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka , 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2.), da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

Drugim relevantnim odredbama ZPP propisano je: da se revizija, između ostalog, može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava (član 407. stav 1. tačka 4)); da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona (član 407. stav 2.); da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena (član 452. stav 5.); da se ne smatraju sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine (član 469.); da presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku o sporovima male vrednosti može da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava, kao i da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija (član 479. st. 1. i 6.).

ZPP u Glavi XXIX uređuje postupak u parnicama iz radnih odnosa, pa je tako odredbom člana 436. propisano da a ko u toj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona, dok je odredbom člana 441. propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Odredbama člana 29. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/10) (u daljem tekstu: ZSZR) , koje su sistematizovan e u glavi pod nazivom „sudska zaštita“ – odeljak „pokretanje postupka“, propisano je: da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona (stav 1.); da pravo da podnese tužbu protiv poslodavca zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom ima i zaposleni koji nije zadovoljan ishodom postupka zaštite od zlostavljanja kod poslodavca, u roku od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja, odnosno odluke iz člana 20. st. 2. i 3. i člana 23. ovog zakona (stav 2.); da se tužbom iz st. 1. i 2. ovog člana ne može pobijati zakonitost pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog iz radnog odnosa, da protiv tog akta zaposleni ima pravo na sudsku zaštitu - u skladu sa posebnim zakonom kojim je propisana sudska zaštita (stav 3.); da spor iz st. 1. i 2. ovog člana jeste radni spor (stav 4.); da ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 5.). Ostali odeljci pomenute glave ZSZR nose nazive: sadržin a tužbe, teret dokazivanja, hitnost postupka i privremene mere.

Odredbom člana 46. stav 2. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa („Službeni glasnik RS“, broj 21/10) određeno je da ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis upotrebom analogije, propisom se može predvideti shodna primena drugog propisa.

5. Razmatrajući navode o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe svoje navode o povredi prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo, jer nije meritorno odlučio o izjavljenoj reviziji, iako je ona bila dozvoljena.

S tim u vezi, Ustavni sud, najpre, ukazuje da se pravom na pravično suđenje jemči, između ostalog, da će postupak odlučivanja o nečijim pravima i obavezama biti sproveden uz primenu i poštovanje propisanih pravila postupka. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti presudu u predmetu Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, od 16. novembra 2000. godine, broj predstavke 39442/98). Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primen iti.

Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud, bez obzira na činjenicu da je u pitanju preinačujuća drugostepen a presud a, isključio primenu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2) ZPP, sa obrazloženjem da ZSZR, kao poseban zakon, n ije propisao reviziju kao vanredni pravn i lek u sporu za zaštitu od zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom .

Ustavni sud polazi od toga da ZSZR, kada je u pitanju sudska zaštita od zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, sadrži pet odeljaka čiji su nazivi: pokretanje postupka, sadržina tužbe, teret dokazivanja, hitnost postupka i privremene mere. Jedna od odredbi sadržanih u odeljku „pokretanje postupka“ propisuje shodnu prime nu odred aba zakona kojim se uređuje parnični postupak , ako u ZSZR nisu predviđena posebna pravila u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavlja nja na radu ili u vezi sa radom.

Shodna primena, saglasno članu 46. stav 2. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, podrazumeva primenu drugog zakona upotrebom analogije. Po shvatanju Ustavnog suda, kada je reč o procesn im zakonima, shodno se mogu primeniti samo one odredbe drugog zakona koje odgovaraju pravnoj prirodi postupka koji je uređen osnovnim zakonom. Ustavni sud konstatuje da ZSZR uopšte ne sadrži odredbe o pravnim lekovima. Dakle, pored vanrednih, koje u obrazloženju osporenog rešenja pominje Vrhovni kasacioni sud, ZSZR ne propisuje ni koj i je to redov an pravni lek koj i stranka u sporu za zaštitu od zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom može izjaviti . S tim u vezi, Ustavni sud je mišljenja da u ovoj vrsti spora ne sme izostati shodn a primen a odredaba ZPP kojima su propisani pravni lekovi. U protivnom, lica koja traže sudsku zaštitu od zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom bila bi lišena prava na pravno sredstvo, što je u suprotnosti sa članom 36. stav 2. Ustava. Prema tome, Ustavni sud smatra očiglednim da je zakonodavac, kada su u pitanju pravni lekovi u sporu za zaštitu od zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, imao u vidu shodnu primenu odgovarajućih odredaba ZPP.

U vezi sa napred iznetim, Ustavni sud podseća da je opšte pravilo u ZPP da se revizija može izjavi ti ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi propisani revizijski cenzus. Ostali slučajevi dozvoljenosti revizije menjali su se sa promenama zakona koji su regulisali pravila parničnog postupka. Izmenama ZPP, koje su stupi le na snagu 31. maja 2014. godine, dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je uvedena mogućnost izjavljivanja revizije i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada usvoji žalbu, ukine presud u i odluči o zahtevima stranaka. Od ovog pravila postoji izuzetak. Naime, odredba člana 479. stav 6. ZPP ne dozvoljava revizij u u postupku u sporovima male vrednosti , te isključuje primenu opšte odredbe iz noveliranog člana 403. stav 2. tačka 2) ZPP o pravu na reviziju, prema kojoj je revizija uvek dozvoljena, ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Ustavni sud je takvo stanovište izrazio u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 2018. godine . Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, a imajući u vidu da se prema odredbi člana 46 9. ZPP, sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, kao i to da nijednom odredbom ZPP mogućnost izjavljivanja revizije u ovoj vrsti sporova nije izričito isključena, Ustavni sud smatra da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev podnosi oca ustavne žalbe u radnom sporu (sporu iz radnog odnosa) , nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je iskazao u svoj im odlukama Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine .

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnosi ocu ustavne žalbe stavom drugim izreke osporen og rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 337/16 od 22. septembra 2016. godine povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja u označenom delu i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud ponovo odluči o reviziji podnosi oca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1946/15 od 19. oktobra 2015. godine, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljna mera da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporen og revizijskog rešenja. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosi oca o povredi prava na pravično suđenje u vezi sa osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, imajući u vidu da će Vrhovni kasacioni sud ponovo odlučivati o reviziji izjavljenoj protiv te presude.

8. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti