Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko pet godina. Odbačen je deo žalbe protiv zaključka o okončanju postupka, jer podnosilac nije iskoristio pravni lek – prigovor.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4322/2015
20.09.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. p. „Ć.“ d.o.o. Mionica, iz Mionice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. s eptembra 2017. godine, doneo j e

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. p . „Ć .“ d.o.o. Mionica i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Ubu u predmetu Iv. 13084/10 (ranije predmet Osnovnog suda u Valjevu- Sudska jedinica Ub I v. 13084/10) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zakonski zastupnik P. p . „Ć .“ d.o.o Mionica, iz Mionice, podneo je Ustavnom sudu, 1. jula 2015. godine, preko punomoćnika S. Ć, advokata iz Mionice, ustavnu žalbu protiv zaključka Osnovnog suda u Ubu Iv. 13084/10 od 27. maja 201 5. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32, 36. i 58. U stava Republike Srbije, kao i povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođ en pred Osnovnim sudom u Ubu u predmetu Iv. 13084/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Valjevu – Sudska jedinica Ub I v. 13084/10).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac u svojstvu izvršnog poverioca vodio predmetni izvršni postupak, koji je okončan donošenjem osporenog akta, nakon više od pet godina od njegovog pokretanja , zato što izvršni sud nije preduzimao radnje u kontinuitetu i u skladu sa važećim zakonom, iako podnosilac nije naplatio troškove izvršnog postupka, a nije imao mogućnost da protiv zaključka o okončanju izvršnog postupka izjavi pravno sredstvo – prigovor, budući da je u istom navedeno da „protiv zaključka nije dozvoljen prigovor“.

Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu navednih prava, pravo na naknadu štete koju trpi preduzeće u iznosu od 70.000,00 dinara , kao i iznos od 90.000,00 dinara za sastavljanje ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Ubu I v. 13084/10 (ranije predmet Osnovnog suda u Valjevu – Sudska jedinica Ub Iv. 13084/10 ), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je, 31. decembra 2009. godine, Opštinskom sudu u Ubu podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – računa broj 244/08 od 12. jula 2008. godine, protiv izvršnog dužnika D. I. iz Banjana, radi namirenja novčanog potraživanja u ukupnom iznosu od 7.505,00 dinara, i to popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, te namirenjem poverioca iz iznosa dobijenog prodajom.

Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu – Sudska jedinica Ub I v. 13084/10 od 27. januara 2010. godine određeno je predloženo izvršenje.

Nakon što je izvršni poverilac, po nalogu suda, uplatio takse na predlog i odluku za određivanje izvršenja, te naknadio troškove na ime predujma za sprovođenje potrebnih radnji u cilju sprovođenja određenog izvršenja, službeno lice suda je 19. avgusta 2010. godine izvršilo popis određenih pokre tnih stvari izvršnog dužnika, nakon čega su stranke o istom obaveštene zaključkom suda Iv. 13084/10 od 3. novembra 2010. godine.

Izvršni poverilac je 2. decembra 2010. godine dostavio sudu dokaz o uplati troškova na ime sprovođenja prodaje popisanih i procenjenih pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Zaključkom Iv. 13084/10 od 27. decembra 2010. godine stranke su obaveštene da prodaja putem javnog nadmetanja od 22. decembra 2010. godine, nije uspela jer se niko od zainteresovanih kupaca nije pojavio.

Izvršni poverilac je podneskom od 18. januara 2011. godine, tražio da sud zakaže novo javno nadmetanje radi prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Zaključkom suda Iv. 13084/10 od 29. juna 2011. godine obaveštene su stranke da nije uspela druga javna prodaja od 29. juna 2011. godine, jer se niko od zainteresovanih kupaca nije pojavio.

Podneskom od 11. juna 2011. godine izvršni poverilac je ponovo tražio da sud zakaže novo javno nadmetanje radi prodaje popisanih i procenjenih pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Zaključkom od 2. novembra 2011. godine sud je naložio izvršnom poveriocu da se u roku od pet radnih dana od dana prijema tog zaključka , izjasni u smislu člana 97. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odnosno da li predlaže prodaju neposrednom pogodom ili namirenje dosuđenjem stvari izvršnom poveriocu u skladu sa članom 102. tog zakona.

U ostavljenom roku izvršni poverilac se pismeno izjasnio da predlaže da se postupak nastavi prodajom, i to neposrednom pogodb om.

Nakon toga, u periodu od dve godine i deset meseci, do donošenja zaključka od 22. septembra 2014. godine, kojim je određena prodaja neposrednom pogodbom popisanih pokretnih stvari izvršnog dužnika, sud nije preduzimao radnje u postupku.

Podneskom od 28. oktobra 2014. godine izvršni poverilac je predložio promenu sredstva izvršenja, tako što što će se naplata vršiti plenidbom 2/3 penzije izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Ubu, na koji je, u međuvremenu, nakon reorganizacije sudova, prešla nadležnost za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, doneo je 18. novembra 2014. godine zaključak Iv. 13084/10 kojim je određena predložena promena sredstva izvršenja plenidbom 2/3 penzije izvršnog dužnika, radi namirenja određenih novčanih iznosa na ime glavnog duga , sa zakonskom zateznom kamatom i troškova izvršenja, i isplatom naplaćenih iznosa na račun izvršnog poverioca.

Pismeni otpravak zaključka je 20. februara 2015. godine dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca.

Osporenim zaključkom Osnovnog suda u Ubu Iv. 13084/10 od 27. maja 2015. godine zaključeno je izvršenje određeno rešenjem Osnovnog suda u Valjevu – Sudska jedinica Ub Iv. 13084/10 od 27. oktobra 2010. godine dostavljanjem rešenja o izvršenju i zaključka Iv. 13084/10 od 18. novembra 2014. godine RFPIO – Filijala Valjevo, radi plenidbe 2/3 penzije izvršnog dužnika i određeno da protiv tog zaključka prigovor nije dozvoljen.

Pismeni otpravak navedenog zaključka je 2. juna 2015. godine dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, dok se odredbom člana 58. Ustava jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 – dr. zakon, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, bilo je propisano : da se odluke u izvršnom postupku donose u obliku rešenja ili zaključka, da se rešenjem o izvršenju dozvoljava izvršenje na imovini izvršnog dužnika, pod uslovima i obimu određenim ovim zakonom, a da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36. st. 1-3.); da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku prigovor, da se pro tiv rešenja suda prigovo rmože izjaviti, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen, da se prigovor može izjaviti u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja , da je sud dužan da o prigovoru odluči u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora, ako ovim zako nom nije drugačije određeno i da p rotiv zaključka nije dozvoljen pravni lek, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 39, st. 1, 2, 3, 4. i 7 .); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.) i da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluk a o zaključenju izvršnog postupka (član 77.) .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak započeo 31. decembra 2009. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskpm sudu u Ubu, a da je okončan donošenjem zaključka o zaključenju Iv. 13084/10 od 27. maja 2015. godine, iz čega proizlazi da je izvršni postupak trajao pet godina i pet meseci .

Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, posebno ako se ima u vidu da je izvršni postupak hitan.

Ustavni sud je i ovom prilikom imao u vidu da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Polazeći od činjenica i okolnosti utvrđenih u tački 3, Ustavni sud konstatuje da predmetni izvršni postupak nije bio naročito činjenično i pravno složen, budući da je izvršenje prvo određeno na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, što je podrazumevalo preduzimanje određenih radnji kao što su popis, procena i prodaja pokretnih stvari , za šta je svakako potrebno određeno vreme, te da je izvršni poverilac nakon neuspele prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika, predložio promenu sredstva izvršenja, tako što će se izvršenje sprovesti plenidbom 2/3 penzije izvršnog dužnika.

Ustavni sud je ocenio da je izvršni poverilac imao legitiman interes da naplati svoje potraživanje u izvršnom postupku, kao i da je njegovo učešće u postupku bilo aktivno, imajući u vidu da je uredno izvršavao naloge suda i podnescima inicirao da sud preduzima potrebne radnje u cilju sprovođenja određenog izvršenja.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda, Ustavni sud je ocenio da izvršni sud nije postupao efikasno. Naime, u dužim vremenskim intervalima sud nije preduzimao potrebne radnje kako bi izvršenje bilo sprovedeno i izvršni poverilac naplatio svoje potraživanje. Tako, sud je popis pokretnih stvari obavio nakon osam meseci posle donošenja rešenja o izvršenju, a u periodu od dve godine i deset meseci, od 2. novembra 2011. do 22. septembra 2014. godine, nije preduzeo nijednu radnju.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove. Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan da hitno preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Ubu u pred metu Iv. 13084/10 ( ranije predmet Osnovnog suda u Valjevu – Sudska jedinica Ub Iv. 13084/10 ).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva, a budući da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, našao da je, u smislu odredbe člana 89. Zakona o Ustavnom sudu, donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku dovoljna mera da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosioca ustavne žalbe u tom delu .

6. Ispitujući navode ustavne žalbe u odnosu na osporeni zaključak Osnovnog suda u Ubu Iv. 13084/10 od 27. maja 2015. godine, Ustav ni sud konstatuje da je osporeni zaključak donet u izvrš nom postupku u kome je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo izvršnog poverioca. Ovom odlukom je , u suštini , konačno odlučen o o imovinskim pravima podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, pri čemu je prvostepeni sud u pouci o pravnom leku naveo da protiv navedenog zaključka "nije dozvoljen prigovor".

Ustavni sud konstatuje da u postupku izvršenja sud donosi odluke u formi rešenja ili zaključaka, s tim što se zaključkom sprovode pojedine radnje i upravlja postupkom.

Ustavni sud ističe da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koji se primenjivao na predmetni izvršni postupak u kome je donet osporeni zaključak, poznavao dve vrste odluka na osnovu kojih je mogao da se okonča postupak prinudnog izvršenja, a to su odluka o zaključenju postupka, koja se donosila u slučaju potpunog namirenja potraživanja izvršnog poverioca, kao i odluka o obustavljanju postupka, koja se donosila u slučaju postojanja bilo kog razloga koji sprečava prinudno izvršenje (ukidanje, preinačenje, poništenje ili stavljanje van snage izvršne isprave na osnovu koje je pokrenut izvršni postupak, smrt stranke koja nema naslednika, propast predmeta izvršenja, nepostojanje imovine na kojoj se može sprovesti izvršenje itd.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju nije predvideo formu akta kojim se postupak obustavlja ili zaključuje . Zakon je propisao da protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Osporenim zaključkom zaključeno je sprovođenja izvršenja određenog rešenjem o izvršenju, te je kona čno odlučeno o pravu podnosioca ustavne žalbe da svoje novčano potraživanje namiri dostavljanjem rešenja o izvršenju i zaključka o promeni sredstva izvršenja Iv. 13084/10 od 18. novembra 2014. godine RFPIO – Filijala Valjevo, radi plenidbe 2/3 penzije izvršnog dužnika. Kod okončanja postupka zaključenjem prigovor nije naveden kao dozvoljen pravni lek, a nije ni mogao biti naveden, jer nije navedeno kojom se vrstom odluke odlučuje.

Stoga, s obzirom na pravo stranke koje se jemči članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud smatra da kada se zaključkom ili rešenjem u izvršnom postupku konačno odl učuje o pravima i obavezama stranaka, one imaju pravo na pravni lek, odnosno pravo na prigovor, u skladu sa članom 39. Zakona o izvrše nju i obezbeđenju, te je i podnosiocu ustavne žalbe kao izvršnom poveriocu pripadalo pravo da protiv zaključka kojim je izvršni postupak zaključen zbog namirenja, kao u konkretnom slučaju, izjavi prigovor veću prvostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao pravo da prigovorom pobija osporeni zaključak Osnovno g suda u Ubu Iv. 13084/10 od 27. maja 201 5. godine, iako je o tome bio pogrešno poučen od strane donosioca tog zaključka .

Ustavni sud je, imajući u vidu da podnosilac nije iskoristio pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, a da se ustavna žalba može izjaviti samo pod uslovom da su iscrpljena druga pravna sredstva, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporeni zaključak , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izneo u Rešenju Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine (videti na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Kako je nesporno da je podnos ilac pogrešno poučen o (ne)mogućnosti izjavljivanja pravnog leka, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ne sme snositi štetne posledice pogrešne pouke o pravnom leku u osporenom aktu, te da, saglasno članu 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u roku od pet radnih dana od prijema ove odluke može izjaviti prigovor protiv zaključka Osnovnog suda u Ubu Iv. 13084/10 od 18. novembra 2014. godine.

Kada je reč o odredbi člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koja se primenjuje na osnovu člana 10. ZIO, Ustavni sud ukazuje da u konkretnom slučaju, navedena odredba predstavlja samo odgovarajući procesni instrument za ostvarivanje suštine i cilja odredbe člana 36. stav 2. Ustava, kada je u pitanju odluka suda (rešenje ili zaključak) kojim se konačno odlučuje o pravima i obavezama u izvršnom postupku.

7. Konačno, s obzirom na to da podnosilac nije iscrpeo pravna sredstva za ostvarenje svog prava, Ustavni sud nije ispitivao navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na naknadu štete u visini nenaplaćenih potraživanja i troškova postupka sa zakonskom zateznom kamatom, imajući u vidu da će podnosilac imati mogućnost izjavljivanja prigovora, odnosno da su upravo navedena potraživanja predmet izvršnog postupka u kome će konačno biti odlučeno nakon iscrpljivanja dozvoljenog pravnog sredstva – izjavljivanj a prigovora u ostavlje nom roku protiv osporenog zaključka Osnovnog suda u Ubu Iv. 13084/10 od 27. maja 2015. godine.

Naime, zahtev podnosioca usta vne žalbe kojim je tražio da mu Ustavni sud dosudi materijalnu štetu, za sada je preuranjen. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu o dbacio, rešavajući kao u tački 2. izreke.

U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo u Odluci Už–633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti