Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko devet i po godina. Utvrđena je značajna neaktivnost prvostepenog suda, koji tokom perioda od tri i po godine nije zakazao nijedno ročište.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-433/2014
07.12.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i d r Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N . Dž . iz Stare Pazove , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. decembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. Dž . i utvrđuje da je povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P . 308/10 ( inicijalno predmet Opštinskog suda u Staroj Pazovi P . 175 /06), a nakon toga pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 348/15.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. Dž . iz Stare Pazove podnela je Ustavnom sudu, 13. januara 2014. godine, preko punomoćnika D . V , advokata iz Stare Pazove , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Staroj Pozovi u predmetu P . 308/10 (inicijalno predmet Opštinsko g suda u Staroj Pazovi P. 175 /06).

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je podnositeljka ustavne žalbe 29. marta 2006. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Staroj Pazovi i da u vreme podnošenja ustavne žalbe postupak nije bio okončan .

Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu njenog prava na suđenje u razumnom roku, pravo na naknadu nematerijalne štete, kao i troškove na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predm eta Osnovnog suda u Staroj Pazovi P. 308/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 175 /06) i Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P. 348/15, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 23 . septembra 2006. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Staroj Pazovi protiv tuženog – građevinskog preduzeća „S .“ AD iz Stare Pazove, radi ispunjenja ugovora o kupovini stana ili sniženja kupoprodajne cene. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 175/06. Do donošenja presude zakazano je 17 ročišta za glavnu raspravu, od kojih četiri ročišta nije održano, i to: jedno zbog nedostatka procesnih pretpostavki, odnosno neuredne dostave poziva tuženom, jedno zbog sprečenosti punomoćnika tužioca, jedno zbog sprečenosti punomoćnika tuženog i jedno zbog proglašene elementarne nepogode na ter itoriji Republike Srbije. U periodu od tri i po godine, nakon što je rešenjem od 7. septembra 2006. godine odredio veštačenje, sud nije zakazao nijedno ročište, iako je određeni sudski veštak dostavio nalaz sa mišljenjem u maju 2007. godine. Zbog proteka vremena bilo je pot rebno da se odredi i obavi dodatno veštačenje. U sprovedenom dokaznom postupku obavljena su veštačenja od strane dva ve štaka građevinske struke, usaglašavanje njihovih nalaza, pribavljen stručni nalaz o izvršenom pregledu i merenju električnih instalacija, saslušana tužilja u svojstvu parnične stranke i predloženi svedoci.

Nakon 1. januara 2010. godine i reforme u pravosuđu postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi, kasnije Osnovnim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 308/10.

Presudom navedenog suda P. 308/10 od 10. septembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da sud delimično raskine ugovor o kupovini stambenog prostora, tako što će se smanjiti ugovorena cena predmetnog stana. U stavu drugom izreke presude određen je prekid postupka u delu koji se odnosi na naknadu štete za otklanjanje materijalnih nedostataka na predmetnom stanu i za eventualni tužbeni zahtev, dok je u sta vovima trećem i četvrtom izreke određeno da će postupak biti nastavljen po pravnosnažnom okončanju postupka koji se vodi kod toga suda u predmetu P. 331/10 (po tužbi za ra skid ugovora), a na predlog parničnih stranaka, i da će odluka o troškovima postupka biti doneta po okončanju postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4085/14 od 18. marta 2015. godine žalba tužilje j e delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P. 308/10 od 10. septembra 2014. godine, ispravljena rešenjem istoga suda P. 308/10 od 8. oktobra 2014. godine u delu kojim je odbijen (primarni) tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila delimiča n raskid ugovora o kupovini stambenog prostora, dok je prvostepena presuda ukinuta i predmet vrać en prvostepenom sudu na dalje postupanje u delu kojim je određen prekid postupka po tužbi tužilje za naknadu štete za otklanjanje materijalnih nedostataka na predmetnom stanu i za eventualni tužbeni zahtev, te određeno da će postupak biti nastavljen po pravnosnažnom okončanju postupka koji se vodi kod prvostepenog suda u predmetu P. 331/10 i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka.

Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi P. 332/15 od 27. aprila 2015. g odine određen je prekid u ovoj pravnoj stvari, sa obrazloženjem da je rešenjem Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici St. 13/14 od 13. novembra 2014. godine otvoren prethodni stečajni postupak u odnosu na tuženog.

Pismeni otpravak rešenja je 29. aprila 2015. godine uručen punomoćniku tužilje.

Tužilja je 8. jula 2015. godine tražila nastavak postupka.

Osnovni sud u Staroj Pazovi s e rešenjem P. 694/15 od 13. jula 2015. godine oglasio stvarno nenadležnim za rešavanje u ovoj pravnoj stvari i odredio da će po pravnosnažnosti rešenja spis dostaviti na d alji postupak Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici kao stvarno i mesno nadležnom sudu za raspravljanje u ovoj pravnoj stvari.

Spisi predmeta su 23. septembra 2015. godine dostavljeni Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici i predmet je zaveden pod brojem P. 348/15. Do donošenja presude, zakazano je pet ročišta za glavnu raspravu, od kojih dva ročišta nisu održana, jer su stranke pokušavale da se na miran način dogovore oko re šenja predmeta spora. Na održanim ročištima saslušana je tužilja u svojstvu parnične stranke i sva tri veštaka koji su veštačili u predmetu.

Presudom Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P. 348/15 od 3. februara 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je predlog tužilje za prekid postupka do donošenja odluke stečajnog upravnika po izlučnom zahtevu. U stavu drugom izreke presude delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je osnovano potraživanje tužilje kao stečajnog poverioca prema stečajnom dužniku „S.“ AD, u stečaju , iz Stare Pazove , u ukupnom iznosu od 279.002,19 dinara, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen, a tužba odbačena u odnosu na tužbeni zahtev kojim je tražen iznos od 436.460,31 dinara i obavezan tuženi da tužilji naknadi parnične troškove.

Rešenjem Privrednog sud a u Sremskoj Mitrovici P. 348/15 od 26 . aprila 2016. godine odbačena je tužiljina žalba protiv presude Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P. 348/15 od 3. februara 2016. godine.

Pismeni otpravak rešenja je 4. maja 2016. godine dostavljen punomoćniku tužilje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak započeo 23. septembra 2006. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Staroj Pazovi i da je okonča n rešenjem Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P. 348/15 od 26. aprila 2016. godine, iz čega proizlazi da je postupak ukupno trajao više od devet i po godina.

Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljki ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak bio u izvesnom smislu činjenično i pravno složen, imajući u vidu da je sprovedeno građevinsko veštačenje od strane dva veštaka i usaglašavanje njihovih nalaza, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da postupanje prvostepenog suda nije bilo efikasno i delotvorno. Naime, u periodu od tri i po godine sud nije zakazao nijedno ročište, nakon što je rešenjem od 7. septembra 2006. godine odredio veštačenje, iako je veštak dostavio nalaz sa mišljenjem u maju 2007. godine, pa je zbog proteka vremena bilo potrebno da se odredi i obavi novo veštačenje. Prvu presudu sud je doneo nakon osam godina od podnošenja tužbe. Pri tome, presudom je odlučeno samo o delu tužbenog zahteva, dok je u preostalom delu postupak prekinut. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4085/14 od 18. marta 2015. godine žalba t užilje je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na dalje postupanje u delu kojim je određen pre kid postupka. U međuvremenu je nad tuženim otvoren prethodni stečajni postupak, pa se prvostepeni sud oglasio nenadležnim i spise predmeta prosledio Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici kao stvarno nadležnom sudu, pred kojim je postupak i okončan.

Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilja , imala legitiman interes da se predmetna parnica, koju je vodila radi ispunjenja ugovora o kupovini stana, okonča u što kraćem roku, kao i da svojim ponašanjem nije doprinela dužini trajanja postupka.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj st vari, dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju postupak neopravdano dugo trajao i da nije zadov oljio pravni standard suđenja u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 308/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 175/06), a nakon toga pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 348/15, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava ostvari dosuđivanjem naknade n ematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno ukupnu dužinu trajanja osporenog postupka, postupanje nadležnih sudova, kao i određenu složenost predmeta spora. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnositeljki za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim i neefikasnim postupanjem nadležnog prvostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo , pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti