Ustavni sud o procesnim pretpostavkama za podnošenje ustavne žalbe
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu privrednog društva. Žalba protiv akta javnog tužioca nije dozvoljena jer to nije pojedinačni akt. Žalba protiv sudskih rešenja i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku je odbačena kao neblagovremena.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi „ZVEZDE TRGOVINA“ iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba „ZVEZDE TRGOVINA“ izjavljena protiv rešenja Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 423/09 od 1. juna 2009. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 4010/10 (2009) od 29. aprila 2010. godine i akta Republičkog javnog tužioca Gt-I-535/10 od 21. septembra 2010. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku za povraćaj u pređašnje stanje koji se vodio u predmetu Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 423/09.
O b r a z l o ž e nj e
1. „ZVEZDA TRGOVINA“ iz Novog Sada, preko punomoćnika Zijaha Zagorčića, advokata iz Novog Sada, podneo je Ustavnom sudu 6. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 423/09 od 1. juna 2009. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 4010/10 od 29. aprila 2010. godine i akta Republičkog javnog tužioca Gt-I-535/10 od 21. septembra 2010. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku za povraćaj u pređašnje stanje koji se vodio u predmetu Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 423/09.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je u stavu 2. navedenog člana Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima odlučivano o predlogu podnosioca ustavne žalbe za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog ročišta za glavnu raspravu.
Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 4010/10 (2009) od 29. aprila 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno osporeno rešenje Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 423/09 od 1. juna 2009. godine, kojim je odbijen kao neosnovan predlog za povraćaj u pređašnje stanje.
Protiv navedenog prvostepenog i drugostepenog rešenja, podnosilac ustavne žalbe je 25. juna 2010. godine podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, koji ga je osporenim aktom – dopisom Gt-I-535/10 od 21. septembra 2010. godine obavestio da nema osnova za podizanje zahteva, uz upućivanje da je, saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku, ovlašćen da sam podnese ovaj vanredni pravni lek.
4. Jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe jeste da je podneta protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravima ili obavezama fizičkih, odnosno pravnih lica. S obzirom na to da osporeni akt Republičkog javnog tužioca po svojoj prirodi i sadržini ne predstavlja pojedinačni akt kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. Prema stavu Ustavnog suda, ako je stranka izjavila ustavnu žalbu posle prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, a sama ne izjavi ovaj vanredni pravni lek, blagovremenost ustavne žalbe će se ceniti u osnosu na dan dostavljanja odluke suda po poslednjem iskorišćenom pravnom sredstvu.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja osporenog rešenja Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 4010/10 (2009) od 29. aprila 2010. godine punomoćniku podnosioca ustavne žalbe. S obzirom na to da je punomoćnik podnosioca osporeno drugostepeno rešenje primio pre 25. juna 2010. godine kada je podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, a da je ustavna žalba izjavljena 7. oktobra 2010. godine, dakle po isteku roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.
Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom poziva i na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Naime, Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, tada se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta kojim se iscrpljuju pravna sredstva za zaštitu povređenih prava, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava. Stoga je ustavna žalba odbačena kao neblagovremena, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, i u delu kojim je traženo da se utvrdi da je u parničnom postupku u kojem je odlučivano o predlogu podnosioca ustavne žalbe za povrađaj u pređašnje stanje povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević