Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu podnosiocu. Razlog je propust izvršnog suda da namiri njegovo potraživanje iz pravnosnažne presude protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom, čime mu je uskraćeno mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4338/2016
28.06.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. R . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. R . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2166/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 433/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 433/09 od 24. marta 2009. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. R . iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 1. juna 2016. godine, preko punomoćnika R . G, advokat a iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4(I). 247/14 od 27. novembra 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 158/16 od 16. marta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1292/03 i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2166/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 433/09).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da sudovi u osporenim rešenjima nisu uzeli u obzir i dugo trajanje parničnog postupka, a što bi bilo od uticaja na visinu dosuđene pravične naknade zbog utvrđene povrede prava; da dosuđena naknada ne predstavlja pravičnu naknadu za neažurno i nedelotvorno postupanje suda. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete, materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 433/09 od 24. marta 2009. godine, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podne o je 24. marta 2009. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „F.“ iz Čačka i povezanih preduzeća. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 1292/03 od 18. novembra 2008. godine, kojom je obavezan tuženi AD „F.“ iz Čačka da tužiocu R. R . na ime razlike između pripadajuće i isplaćene zarade isplate određeni novčani iznos.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 433/09 od 24. marta 2009. godine usvojio predlog za izvršenje.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4(I). 247/14 od 27. novembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno da mu je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2166/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 433/09), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđe nje u razumnom roku u iznosu od 25.000,00 dinara; u stavu četrvtom izreke zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko d osuđenog do traženog iznosa od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti je odbijen, kao neosnovan ; u stavu petom izreke odbačen je zahtev predlagača da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1292/03; u stavu šestom izreke predlagaču su dosuđeni troškovi postupka. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je parnični postupak koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1292/03 pravnosnažno okončan, te je taj zahtev predlagača odbačen kao nedozvoljen; da sud smatra da dosuđeni iznos pravične naknade predstavlja dovoljnu satisfakciju za podnosioca, s obzirom na sve okolnosti slučaja.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 158/16 od 25.16. marta 2016. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio ožalbeno rešenje Višeg suda u Čačku R4(I). 247/14 od 27. novembra 2015. godine.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da namiri potraživanje podnosi oca ustavne žalbe utvrđeno pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika AD „F.“ iz Čačka i drugih povezanih preduzeća, koji ima ju pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , preds tavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Razmatrajući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 433/09 od 24. marta 2009. godine, Ustavni sud smatra da podnosi lac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog pravnosnažnom presudom (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 433/09 od 24. marta 2009. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu podnosioca u delu u kojem su osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4(I). 247/14 od 27. novembra 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 158/16 od 16. marta 2016. godine, Ustavni sud, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova(„Službeni glasnik RS“, broj 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost dosuđivanja/isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosi oca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosi oca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnosi ocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už- 4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocu dosudio materijalnu štetu čime je suštinski dobi o potpuno obeštećenje.

Što se tiče istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije dostavio dokaze za različito postupanje najvišeg suda u istim činjeničnim i pravnim situacijama.

U odnosu na navode ustavne žalbe da osporenim rešenjima nadležni sudovi nisu cenili i trajanje parničnog postupka u kome je doneta presuda na osnovu koje je podnosilac potom pokrenuo izvršni postupak, Ustavni sud najpre konstatuje da se u praksi ovog suda prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku parnični postupak i izvršni postupak pokrenut radi izvršenja parnične presude posmatraju kao jedinstvena celina. U konkretnom slučaju, zahtev podnosioca da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1292/03 odbačen rešenjem Višeg suda u Čačku R4(I). 247/14 od 27. novembra 2015. godine, zbog toga što je parnični postupak pravnosnažno okončan. U vezi sa tim, Ustavni sud nalazi da propust Višeg suda u Čačku da ceni i trajanje parničnog postupka k oji je vo đen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1292/03, u konkretnom slučaju , nije doveo do povrede ustavnih prava podnosioca, imajući u vidu napred navedeno o svrsi zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te činjenice da je navedenim rešenjem Višeg suda u Čačku naloženo nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporene izvršni postupak okonča u najkraćem roku.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda ustavnih prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita osporene odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao drugom delu tačke 1 . izreke.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti