Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji nije pravnosnažno okončan od 2007. godine. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja sudova u vezi sa mesnom nadležnošću.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4339/2011
08.05.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednik a Suda dr Goran Ilić, zamenik predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. M. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. M. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P. 1680/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 2689/07), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. M. iz B. podneo je 23. septembra 2011. godine, preko punomoćnika M . C, advokata iz B , Ustavnom sudu usta vnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 2689/07.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, nav eo: da je 20. septembra 2007. godine podneo tužbu Opštinskim sudom u Leskovcu protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, radi naknade nematerijalne štete; da se rešenjem P. 2689/07 od 13. decembra 2007. godine Opštinski sud u Leskovcu oglasio mesno nenadležnim i spise dostavio Opštinskom sudu u Nišu, ali da od tada nije održano nijedno ročište, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu P. 1680/14 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je, u svojstvu tužioca, 20. septembra 2007. godine, tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv Republike Srbije – Ministarstvo odbrane – Vojna pošta 7357 Leskovac, radi naknade nematerijalne štete.

Opštinski sud u Leskovcu se rešenjem P. 2689/07 od 13. decembra 2007. godine oglasio mesno nenadležnim i odredio da se spisi predmeta dostave Opštinskom sudu u Nišu kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Protiv navedenog rešenja tužilac je 12. maja 2008. godine izjavio žalbu.

Viši sud u Leskovcu je rešenjem Gž. 1266/10 od 14. oktobra 2010. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Leskovcu P. 2689/07 od 13. decembra 2007. godine. Spisi predmeta su 21. oktobra iste godine dostavljeni prvostepenom sudu.

Osnovni sud u Leskovcu se rešenjem P. 9494/10 od 7. oktobra 2011. godine oglasio mesno nenadležnim i odredio da se spisi predmeta dostave Osnovnom sudu u Nišu (u daljem tekstu: Osnovni sud), kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Protiv ovog rešenja tužilac je 18. oktobra iste godine izjavio žalbu.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 1804/11 od 12. februara 2013. godine potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Leskovcu P. 9494/10 od 7. oktobra 2011. godine.

Prvo ročište za glavnu raspravu u postupku pred Osnovnim sudom održano je 23. aprila 2013. godine. Pored toga, u postupku je održano još četiri ročišta i izvedeni dokazi medicinskim veštačenjem i saslušanjem tužioca kao parnične stranke.

Presudom Osnovnog suda P. 4459/13 od 21. novembra 2013. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati određeni novčani iznos.

Postupajući po žalbama parničnih stranaka, Apelacioni sud u Nišu je rešenjem Gž. 397/14 od 26. marta 2014. godine ukinuo presudu Osnovnog suda P. 4459/13 od 21. novembra 2013. godine i predmet vratio tom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je dobio broj P. 1680/14.

4. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da ovaj postupak, pokrenut 20. septembra 2007. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Leskovcu , još uvek nije pravnosnažno okončan.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe k ao stranke u postupku, postupanje nadležnih sud ova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca .

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu nisu bila su naročito složena i nisu zahtevala sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnosi oca ustavne žalbe, kao tuženog, jer se radilo o tužbenom zahtevu kojim je tražena naknada nematerijane štete. Ispitujući ponašanje podnosi oca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je on nije doprineo dužini trajanja postupka .

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nalazi da je nerazumno dugom trajanju postupka prevashodno doprinelo izuzetno nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Leskovcu, Osnovnog suda u Leskovcu i Višeg suda u Leskovcu. Naime, po žalbi tužioca protiv rešenja Opštinskog suda u Leskovcu P. 2689/07 od 13. decembra 2007. godine, kojim se taj sud oglasio mesno nenadležnim, drugostepeni sud je odlučio tek nakon dve godine i pet meseci, a Osnovni sud u Leskovcu je tek posle godinu dana doneo rešenje P. 9494/10 od 7. oktobra 2011. godine kojim se oglasio nenadležnim, dok je Viši sud u Leskovcu je u postupku po žalbi protiv navedenog rešenja Osnovnog suda u Leskovcu rešio nakon godinu dana i četiri meseca. Iz navedenog prozlazi da su sudovi pet godina odlučivali o procesnom pitanju mesne nadležnosti, a u periodu od četiri godine ( od 21. oktobra 2007. godine, kada su spisi vraćeni Opštinskom sudu u Leskovcu na ponovno odlučivanje, do 7. oktobra 2011. godine) Opštinski sud u Leskovcu, a potom i Osnovni sud u Leskovcu, bili su potpuno neaktivni, s obzirom na to da nije preduzeta ni jedna radnja u postupku.

Ustavni sud ukazuje da su, s druge strane, Osnovni sud u Nišu i Apelacioni sud u Nišu postupali efikasno, s obzirom na to da je Osnovni sud u Nišu za svega nekoliko meseci od nastavka postupka pred tim sudom kao stvarno i mesno nadležnim doneo presudu P. 4459/13 od 21. novembra 2013. godine, kao i da Apelacioni sud u Nišu odlučio o žalbama parničnih stranaka rešenjem Gž. 397/14 od 26. marta 2014. godine samo četiri meseca nakon donošenja prvostepene presude.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P. 1680/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 2689/07), pa je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 1. izreke, us vojio ustavnu žalbu, a u tački 3. izreke kao način otklanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede navedenog ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran Ilić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti