Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene materijalnog prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio drugostepenu presudu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Sudovi su proizvoljno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev za naknadu štete zbog faktičke eksproprijacije, usmeravajući tužioca na postupak koji on ne može pokrenuti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4343/2010
06.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Živorada Markovića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Živorada Markovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3058/10 od 27. jula 2010. godine i presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 5211/10 od 12. maja 2010. godine i utvrđuje povreda prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3058/10 od 27. jula 2010. godine i nalaže da Apelacioni sud u Kragujevcu ponovo odluči o žalbi Živorada Markovića podnetoj protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 5211/10 od 12. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Živorad Marković iz Kragujevca je 7. oktobra 2010. godine, preko punomoćnika Dragoljuba Joksimovića, advokata iz Kragujevca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3058/10 od 27. jula 2010. godine i presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 5211/10 od 12. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih čl. 32. i 58. Ustava Republike Srbije,

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da osporenim presudama sudovi nisu rešili postavljeni tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da se tužbeni zahtev odnosio na naknadu štete zbog nemogućnosti korišćenja svoje parcele, a ne na isplatu tržišne vrednosti oduzete parcele; da su neosnovani navodi u obrazloženju osporenih presuda da podnosilac nema pravo da potražuje naknadu štete iz razloga što je tuženi postavio dalekovode po odobrenju nadležnog organa, jer sporna parcela podnosioca ustavne žalbe nikada nije eksproprisana, niti oduzeta, već je i dalje u formalnom i stvarnom vlasništvu podnosioca. Predlaže se da Ustavni sud poništi osporene presude i utvrdi pravo predlagača na naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u dostavljene dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P. 5211/10 od 12. maja 2010. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da sud obaveže tuženog, "Centar" d.o.o. Kragujevac - ED "Elektrošumadija" Kragujevac, da mu na ime naknade štete zbog nekorišćenja parcele k.p. br. 255/1 KO Male Pčelice, sada k.p. br. 6267, k.p. br. 6269. i k.p. br. 6270, sve u KO Kragujevac 3 - naselje "Šumarice", u periodu od 23. decembra 1995. godine do 23. decembra 2005. godine, isplati iznos od 884.258,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23. decembra 2005. godine do isplate.

U obrazloženju prvostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je tužilac korisnik kp. 255/1 - njiva površine 0.45,51 ha, kao i da je tužilac ugovorom o poklonu od 15. septembra 1989. godine poklonio tuženom deo te katastarske parcele u površini od 0.00,42 ha radi izgradnje trafo-stanice kao objekta za šire društvene potrebe; da poklonjeni deo k.p. br. 255/1 sada nosi oznaku k.p. br. 255/5; da je rešenjem Skupštine Opštine Kragujevac od 31. marta 1976. godine konstatovano da je izgradnja dalekovoda od 110 KV, "Kragujevac 2 - Kragujevac 3" od opšteg interesa, te da se može pristupiti ustanovljavanju službenosti; da je rešenjem Opštinskog sekretarijata za upravno-pravne poslove Kragujevac broj 05-3510-284/75 od 18. jula 1977. godine usvojen zahtev tuženog i odobrena upotreba dalekovoda od 110 KV, "Kragujevac 2 - Kragujevac 3", čija je izgradnja odobrena rešenjem Opštinskog sekretarijata za upravnopravne poslove br. 05.3510-284 od 3. jula 1975. godine; da je iz nalaza i mišljenja veštaka geometra utvrđeno da se na spornoj parceli nalazi stub metalne konstrukcije visokog napona od 110 KV, čiji kablovi prolaze sredinom parcele, dok je iz nalaza i mišljenja veštaka poljoprivredne struke utvrđeno da navedeni dalekovod onemogućava tužioca da obrađuje svoju parcelu, jednim delom fizički, a drugim delom zračenjem. U obrazloženju presude je, takođe, navedeno: da tužilac nema pravo da od tuženog u konkretnom slučaju potražuje naknadu štete po osnovu Zakona o obligacionim odnosima, pošto, iako postoji uzročno-posledična veza između štete koju je tužilac pretrpeo nekorišćenjem sporne parcele i radnje tuženog, nema protivpravnosti ove radnje, jer je tuženi podigao dalekovod po dozvoli nadležnog organa; da tužilac ima pravo na odgovarajuću naknadu od tuženog, ali ne po osnovu naknade štete, već prema pravilima Zakona o eksproprijaciji; da je u ovoj pravnoj stvari bilo neophodno utvrditi da li postoji odluka o nepotpunoj eksproprijaciji pošto je po nalaženju suda na parceli tužioca došlo do ustanovljavanja službenosti u smislu odredbe člana 5. stav 1. Zakona o eksproprijaciji, kao i da li je po istoj tužiocu isplaćena naknada; da u postupku nisu pruženi dokazi, niti su stranke ukazivale da je u vezi sa predmetnom parcelom doneto rešenje o eksproprijaciji, usled čega sporni odnos treba rešavati po pravilima o faktičkoj, nepotpunoj eksproprijaciji; da na osnovu izvedenih dokaza sud nije mogao da utvrdi visinu naknade na koju tužilac ima pravo po osnovu faktičke nepotpune eksproprijacije; da pošto je na tužiocu teret dokazivanja visine naknade koju ima pravo da potražuje po osnovu odredbi Zakona o eksproprijaciji, a tužilac nije predložio izvođenje dokaza na tu okolnost, niti je sud imao zakonskih mogućnosti da te dokaze izvede po službenoj dužnosti, sud je primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3058/10 od 27. jula 2010. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena ožalbena prvostepena presuda. U obrazloženju drugostepene presude se, pored ostalog, navodi: da je prvostepeni sud dao dovoljno jasne i ubedljive razloge; da se ne mogu prihvatiti navodi žalbe tužioca da nije bilo mesta utvrđivanju činjeničnog stanja u skladu sa odredbama Zakona o eksproprijaciji jer sporna nepokretnost nikada nije eksproprisana ni u celini ni delimično, te u tom smislu ne postoji ni jedna odluka nadležnog organa, pa tužilac nije tražio naknadu tržišne vrednosti za svoju parcelu, već samo naknadu štete, pošto upravo u situaciji kada nema rešenja o eksproprijaciji u celini ili delimično i kod tuženika ne postoji protivpravnost radnje, kako je to pravilno utvrdio prvostepeni sud i kako sud nije vezan pravnim osnovom, saglasno članu 187. stav 4. Zakona o parničnom postupku, već činjeničnim osnovnom, a činjenični osnov u konkretnom slučaju zahteva primenu Zakona o eksproprijaciji, a ne Zakona o obligacionim odnosima.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. st. 1. do 3. Ustava je utvrđeno da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona; da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne; da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine.

Važećim Zakonom o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95 i 20/09 i „Službeni list SRJ“ broj 16/01 – Odluka SUS) je propisano: da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 1.), da se d anom pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji menja sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti ( potpuna eksproprijacija) (član 4.); da se e ksproprijacijom može da ustanovi i službenost na nepokretnosti ili zakup na zemljištu na određeno vreme ( nepotpuna eksproprijacija) (član 5. stav 1.); da p redlog za eksproprijaciju može podneti korisnik eksproprijacije tek pošto je u skladu sa ovim zakonom utvrđen javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti i da se p redlog za eksproprijaciju podnosi opštinskoj upravi opštine na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost predložena za eksproprijaciju, u roku od jedne godine od dana utvrđivanja javnog interesa za eksproprijaciju (član 25. st. 1. i 4.); da je p osle pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji opštinska uprava dužna da odmah bez odlaganja zakaže i održi raspravu za sporazumno određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, a da je korisnik eksproprijacije dužan da organu iz stava 1. ovog člana podnese pismenu ponudu o obliku i visini naknade u roku koji ne može biti duži od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji (član 56. st. 1. i 2.); da a ko se sporazum o naknadi u celini ne postigne u roku od dva meseca od dana pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, opštinska uprava dostaviće pravosnažno rešenje o eksproprijaciji sa svim spisima nadležnom opštinskom sudu radi određivanja naknade i da a ko opštinska uprava ne postupi po odredbi stava 1. ovog člana, raniji sopstvenik i korisnik eksproprijacije mogu se neposredno obratiti sudu radi određivanja naknade (član 61. st. 1. i 2.), da se u slučaju ustanovljenja službenosti naknada određuje u iznosu za koji je, usled ustanovljenja službenosti, smanjena tržišna vrednost zemljišta ili zgrada i da se n aknada iz stava 1. ovog člana određuje po postupku za određivanje naknade propisanom ovim zakonom (član 53. st. 1. i 2.), a u osnovi ista rešenja su imali i prethodni zakoni o eksproprijaciji, koji su bili na snazi u vreme donošenja odluke Skupštine opštine Kragujevac i podizanja dalekovoda na baštenskoj parceli tužioca. U pogledu prava korisnika eksproprijacije na stupanje u državinu eksproprisane nepokretnosti, važeći Zakon, u članu 34, propisuje da k orisnik eksproprijacije stiče pravo da stupi u posed eksproprisane nepokretnosti danom pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno danom zaključenja sporazuma o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, dok su ranije važeći zakoni propisivali da se korisniku eksproprijacije, na njegov zahtev, eksproprisana nepokretnost predaje posle pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, s tim da ako se nepokretnost ekspropriše radi izgradnje objekta za proizvodnju, prenos ili distribuciju električne energije, na zahtev korisnika eksproprijacije izvršiće se predaja te nepokretnosti radi privođenja nameni na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Članom 154. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) je propisano da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (stav 1.), da se z a štetu od stvari ili delatnosti, od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu, odgovara bez obzira na krivicu (stav 2.), da se z a štetu bez obzira na krivicu odgovara i u drugim slučajevima predviđenim zakonom (stav 3.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se tvrdnja o povredi ovog prava zasniva u osnovi na navodima o nepravilnoj primeni materijalnog prava u donošenju osporenih presuda.

Ustavni sud i ovom prilikom najpre konstatuje da je pravilnu primenu materijalnog prava, pre svega, nadležan da ceni viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Međutim, Ustavni sud nalazi da proizvoljna i arbitrerna primena materijalnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, te da u određenim situacijima, koje prvenstveno zavise od okolnosti konkretnog slučaja i od ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, ima osnova da sud u postupku po ustavnoj žalbi povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava ceni i sa stanovišta primene materijalnog prava.

Uvidom u osporene presude, Ustavni sud je konstatovao da je u sudskom postupku utvrđeno da je tuženi, nakon donošenja odluke Skupštine opštine Kragujevac od 31. marta 1976. godine kojom je konstatovano da je izgradnja dalekovoda od 110 KV, "Kragujevac 2 - Kragujevac 3" od opšteg interesa, te da se može pristupiti ustanovljavanju službenosti, postavio dalekovod na predmetnoj parceli tuženog, a da postupak nepotpune eksproprijacije nije prethodno, a ni naknadno sproveden, niti je podnosiocu isplaćena naknada prema Zakonu o eksproprijaciji. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da su nadležni sudovi osporene presude zasnovali na stavu da u ovakvoj radnji tuženog nema protivpravnosti, te da tužiocu ne pripada pravo na naknadu štete u vidu izmakle koristi zbog nemogućnosti da dalje obrađuje ovu parcelu radi obavljanja poljoprivredne proizvodnje, u smislu Zakona o obligacionim odnosima, već isključivo na naknadu u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji. Po nalaženju Ustavnog suda, ovakav pravni stav ne predstavlja ustavnopravno prihvatljivu primenu i tumačenje materijalnog prava. Naime, kao što proizlazi iz odredaba Zakona o eksproprijaciji, predlog za donošenje rešenja o eksproprijaciji može podneti isključivo korisnik eksproprijacije, nakon utvrđivanja opšteg interesa za eksproprijaciju, a postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost može se voditi posle pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji. Pri tome, korisnik eksproprijacije nije ovlašćen da stupi u državinu nepokretnosti za koju ima interesa da bude eksproprisana, ukoliko nije doneto rešenje o eksproprijaciji. Prema tome, pravni stav da ponašanje tuženog u konkretnom slučaju nema karakter protivpravnosti se, po shvatanju Ustavnog suda, ne bi mogao prihvatiti. Naime, stoji činjenica da podnosilac ustavne žalbe, kao vlasnik parcele, nije bio aktivno legitimisan za pokretanje postupka pred nadležnim organima za provođenje propisanog postupka eksproprijacije, bez koga se nije mogao pokrenuti ni propisani postupak za utvrđivanje naknade za nepotpuno eksproprisanu nepokretnost, te da u proteklom vremenskom periodu nije mogao da ostvari svoje pravo na naknadu za faktički uspostavljenu službenost, čime mu je nesumnjivo naneta šteta. Ta šteta se, prema utvrđenju parničnih sudova, ogleda u nemogućnosti tužioca da obrađuje zemljište i vrši poljoprivrednu proizvodnju, što je pre postavljanja dalekovoda činio , i da time stiče imovinsku korist – zaradu. Takođe, nesporno je utvrđeno da postoji neposredna uzročno-posledična veza između delatnosti tuženog (zračenja koje nastaje usled prenosa električne energije) i štete koju tužilac trpi, a veštačenjem je utvrđena i konkretna visina te štete. Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da pravno stanovište nadležnih sudova da tužilac nema pravo na naknadu utvrđene štete usled nemogućnosti obavljanja poljoprivredne proizvodnje na predmetnoj parceli i sticanja prihoda, koja je prouzrokovana postavljanjem dalekovoda na navedenoj parceli od strane tuženog pre sprovođenja nepotpune eksproprijacije i konstituisanja prava službenosti uz obavezu plaćanja utvrđene naknade vlasniku zemljišta, te da takva (prevremena) radnja tuženog nema karater protivpravnosti, predstavlja očigledno proizvoljnu, nepravičnu i time ustavnopravno neprihvatljivu primenu materijalnog prava. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenim presudama povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od napred iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) , u tom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede ustavnog prava mogu ukloniti poništajem osporene drugostepene presude, kako bi u ponovnom postupku Apelacioni sud u Kragujevcu odlučio o izjavljenoj žalbi podnosioca kao tužioca, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na činjenicu da je zbog utvrđene povrede prava na pravično suđenje Ustavni sud poništio osporenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3058/10 od 27. jula 2010. godine i naložio ponovno odlučivanje o izjavljenoj žalbi podnosioca, to je, po oceni Ustavnog suda, zahtev podnosioca ustavne žalbe da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava za sada preuranjen, zbog čega je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene materijalnog prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti