Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog retroaktivne primene procesnog zakona

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni kasacioni sud je pogrešno odbacio reviziju primenom novog, višeg imovinskog cenzusa na postupak gde je pravo na reviziju stečeno pre stupanja na snagu izmena zakona.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Branislava Egića iz Bačke Palanke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Branislava Egića i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2856/10 od 30. juna 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2856/10 od 30. juna 2010. godine i nalaže da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Subotici Gž. 287/08 od 7. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Branislav Egić iz Bačke Topole je 7. oktobra 2010. godine , preko punomoćnika Ljiljane Petrić, advokata iz Bačke Topole, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2856/10 od 30. juna 2010. godine, zbog povrede prava na „na fer i pravično suđenje i na suđenje u kratkom roku“, kao i članova 196. i 197. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda odbačena kao nedozvoljena revizija podnosioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Subotici Gž. 287/08 od 7. oktobra 2009. godine, na osnovu člana 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), kojim je izmenjen član 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku; da je tužba u predm etnoj parnici, koja je trajala više od 15 godina, podneta 15. februara 1996. godine, te da se vrednost predmeta spora u toku trajanja parnice više puta menjala, ali da je uvek prevazilazila revizijski os nov, sve do donošenja navedenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, kada je revizijski osnov postavljen na 100.000 evra; da predmetne izmene zakona nisu mogle retroaktivno biti primenjene u konkretnom slučaju, jer je tužbeni zahtev poslednji put preciziran 11. septembra 2007. godine, na iznos od 2.704.473,71 dinara, iz čega proizlazi da je Vrhovni kasacioni sud o reviziji morao da odluči u meritumu; da je osporenim revizijskim rešenjem p rekršena i zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata; da je, pored napred navedenog, usled dugog trajanja predmetne parnice, povređeno i pravo podnosioca na suđenje u "kratkom roku" . Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno revizijsko rešenje.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili ukraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Opštinskog sud a u Bačkoj Topoli P. 96/07 od 5. novembra 2007. godine, u stavu prvom i drugom izreke , usvoj en je tužbeni zahtev tužioca Branislava Egića, ovde podnosioca ustavne žalbe , pa je tužena Kompanija "Dunav osiguranje" ADO Beograd obavezana da tužiocu na ime ukupne novčane rente isplati iznos od 2.704.473,71 dinara, te da mu ubuduće, na ime rente , svako g meseca isplaćuje novčani iznos, bli že označen u stavu prvom izreke, stavom trećim izreke tužena je obavezana da tužiocu isplati određene novčane iznose na ime izdat aka za lečenje i za ugradnju totalne proteze kuka, a stav om četvrt im izreke tužena je obavezana da tužiocu nadoknadi sve troškove parničnog postupka.

Okružni sud u Subotici je, postupajući po žalbi tužene, presudom Gž. 287/08 od 7. oktobra 2009. godine, u stavu prvom izreke preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je odlučeno o isplati razlike zarade i isplati novčane rente, pa je tužen u obavezao da tužiocu na ime izgubljene zarade isplati označeni novčani iznos, te da mu na ime novčane rente ubuduće isplaćuje svakog meseca označeni novčani iznos, dok je tužbeni zahtev preko dosuđenih iznosa odbijen kao neosnovan ; stavom drug im izreke drugostepene presude preinačena je odluka o parničnim troškovima, a stav om treć im je prvostepena presuda u preostalom delu potvrđena.

Podnosilac ustavne žalbe je 12. marta 2010. godine Vrhovnom kasacionom sudu izjavio reviziju protiv navedene drugostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev. 2856/10 od 30. juna 2010. godine odbacio reviziju podnosioca kao nedozvoljenu . U obrazloženju revizijskog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je revizija protiv drugostepene presude izjavljena 12. marta 2010. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 111/09), kojim je u članu 55. propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona, a da će se izuzetno o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona (29. decembar 2009. godine); da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (15. februar 1996. godine) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra, zbog čega je revizija tužioca, saglasno odredbi člana 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, nedozvoljena, pa je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud odbacio reviziju kao nedozvoljenu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, te da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (član 29. st. 1. i 2.); da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi 500.000 dinara na dan podnošenja tužbe (član 394. stav 2.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozovljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja, nije učinio prvostepeni sud (član 404.).

Članom 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), koji je stupio na snagu 29. decembra 2009. godine, član 394. je izmenjen i od dana stupanja na snagu je propisivao: da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (stav 1.); da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 2.); da je revizija uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom određeno (stav 3.). Članom 55. istog zakona propisano je: da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona (stav 1.); da će izuzetno od stava 1. ovog člana, o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivati Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.).

Ustavni sud je u postupku normativne kontrole odredaba čl. 38, 51. i 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku doneo Odluku IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, kojom je u tački 1. izreke utvrdio da odredba člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), u delu koji glasi: "izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona", u vreme važenja, nije bila u saglasnosti sa Ustavom i sa potvrđenim međunarodnim ugovorom, dok je tačkom 2. izreke odbio zahtev za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba čl. 38. i 51. i člana 55. stav 1. istog zakona. Ustavni sud je u navedenoj odluci izrazio stanovište da se pravo na podnošenje revizije ne stiče trenutkom podnošenja tužbe, već momentom donošenja pravnosnažne drugostepene presude. Prema oceni Ustavnog suda, odredba člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku nije imala povratno dejstvo jer je tom odredbom, kao prelaznom, bilo propisano postupanje po novom zakonu u postupcima koji su u toku, iz kog razloga nisu povređene odredbe člana 197. Ustava. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da primena novog zakona na postupke koji su u toku predstavlja trenutno dejstvo zakona, dok bi povratno dejstvo i retroaktivnost zakona značile primenu nove pravne norme na okončane pravne situacije.

5. Razmatrajući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2856/10 od 30. juna 2010. godine, Ustavni sud najpre konstatuje da je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan donošenjem presude Okružnog suda u Subotici Gž. 287/08 od 7. oktobra 2009. godine. Polazeći od stava zauzetog u Odluci IUz - 2/2010 od 14. marta 2013. godine, Ustavni sud dalje nalazi da je podnosilac pravo na izjavljivanje revizije stekao 7. oktobra 2009. godine, pre stupanja na snagu odredaba čl. 38. i 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, ustavnopravno neprihvatljivo stanovište Vrhovnog kasacionog suda, da je na osnovu člana 55. pomenutog zakona revizija podnosioca nedozvoljena, s obzirom na to da je, u konkretnom slučaju, dozvoljenost revizije cenjena prema odredbama zakona koji još uvek nije važio u momentu sticanja prava na izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva. S tim u vezi, ovde je reč o primeni nove pravne norme na okončanu pravnu situaciju, čime se krši načelo zabrane povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, utvrđeno odredbom člana 197. stav 1. Ustava.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odrebom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud u ovom delu usvojio ustavnu žalbu na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2856/10 od 30. juna 2010. godine i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud, primenom zakona koji je važio u momentu sticanja prava podnosioca na izjavljivanje revizije, donese novu odluku o ovom vanrednom pravnom sredstvu izjavljenom protiv presude Okružnog suda u Subotici Gž. 287/08 od 7. oktobra 2009. godine, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Uzimajući u obzir da će Vrhovni kasacioni sud, kao sud najviše instance, iznova odlučivati o dozvoljenosti revizije podnosioca, Ustavni sud o istaknutoj povred i prava na suđenje u razumnom roku nije odlučivao.

7. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog retroaktivne primene procesnog zakona

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti