Odluka Ustavnog suda o pravičnoj naknadi zbog povrede prava na suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je iznos naknade dosuđen u parničnom postupku zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku neadekvatan. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. J . iz B , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. J . i utvrđuje da je u postupku koji j e vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 34371/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde .

O b r a z l o ž e nj e

1. B. J . iz B . podneo je 30. maja 2012. godine, preko punomoćnika I . J, advokata iz B, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 34371/10.

Podnosilac smatra da mu je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno zbog toga što je predmetni parnični postupak trajao od 1997. do 2012. godine, te ukazuje na okolnosti za koje smatra da su doprinele dužini pomenutog postupka. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 34371/10 (ranije predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 34371/10), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja S. K . je 28. oktobra 1997. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podnela tužbu protiv tuženog B . J, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi otkaza ugovora o zakupu stana, iseljenja i činidbe.

U toku postupka, od ukupno 40 zakazanih ročišta, 20 nije održano. Deset ročišta nije održano zbog sprečenosti predsednika veća, dok po jedno ročište nije održano na predlog tuženog, odnosno na saglasan predlog stranaka. Ostala ročišta nisu održana zbog nedolaska svedoka, te neurednog pozivanja punomoćnika stranaka, a jedno ročište je otkazano. Na predlog tužilje, u toku 2003. godine izveden je dokaz građevinskim veštačenjem, a u periodu od novembra 2004. do septembra 2006. godine veštaku je osam puta nalagano da se izjasni na tužiljine primedbe na dati nalaz. Kako veštak nije dostavio izjašnjenje na primedbe, i pored toga što je rešenjem iz novembra 2006. godine novčano kažnjen, građevinsko veštačenje je ponovo sprovedeno u toku 2010. godine. Osim veštačenja, u toku postupka su saslušane parnične stranke i pet svedoka.

Prvostepena presuda je doneta 30. novembra 2011. godine, a postupak je pravnosnažno okončan presudom Apeacionog suda u Beogradu Gž. 1737/12 od 21. marta 2012. godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čija se dužina osporava započeo u oktobru 1997. godine i da je pravnosnažno okončan u martu 2012. godine. Dakle, predmetni postupak je trajao preko 14 godina.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da ne može postojati nijedan razlog koji bi opravdao ovako dugo trajanje postupka, posebno imajući u vidu da iz utvrđenih činjenica ne proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem u bitnoj meri doprineo njegovom trajanju, budući da samo jedno ročište nije održano na njegov predlog, a jedno na saglasan predlog obe stranke, niti da su postojale takve objektivne okolnosti za čije postojanje prvostepeni sud ne može biti odgovoran, a koje su onemogućavale okončanje spora. Za ovakvu ocenu dovoljna je sama činjenica da deset ročišta nije održano zbog sprečenosti predsednika veća i da je prvostepeni sud veštaku izrekao novčanu kaznu zbog nepostupanja po nalozima suda tek posle dve godine, a što je u konačnom za posledicu imalo da prvostepena presuda bude doneta 14 godina nakon podnošenja tužbe.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da je izuzetno neefikasnim i nedelotvornim radom prvostepenog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja postupka, ali i manji doprinos na strani podnosioca ukupnoj dužini trajanja postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog izuzetno neefikasnog i nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.