Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora zbog opasnosti ponavljanja dela

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu, nalazeći da su redovni sudovi dali ustavnopravno prihvatljive i dovoljne razloge za produženje pritvora. Postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost od ponavljanja krivičnog dela, zasnovano na ranijoj osuđivanosti i težini dela, opravdava meru.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov , Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Đ. M . iz Bariča kod Obrenovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Đ. M . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 1273/20 od 20. marta 2020. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 735/20 od 8. aprila 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đ. M . iz Bariča kod Obrenovca podneo je Ustavnom sudu, 8. maja 2020. godine, preko punomoćnika A . S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 1273/20 od 20. marta 2020. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 735/20 od 8. aprila 2020. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 31. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz čl. 5. i 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se prava garantovana označenim odredbama navedene Evropske konvencije sadržinski ne razlikuju od prava zajemčenih Ustavom, to Ustavni sud postojanje njihove povrede ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da Apelacioni sud u Beogradu u osporenom rešenju ne samo da nije cenio žalbene navode i dao jasne i argumentovane razloge iz kojih smatra da žalbeni navodi odbrane nisu osnovani, već isti u obrazloženju pobijane odluke nije uopšte ni naveo koji su to žalbeni navodi odbrane“; da postojanje opravdane sumnje nije razlog sam po sebi za određivanje pritvora, niti okolnost koja bi ukazivala da će usled iste podnosilac ponoviti delo ako se nađe na slobodi; da „sud olako produžava pritvor okrivljenom za po 60 dana; da u konkretnom slučaju ne postoji opasnost od ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu, jer okrivljeni duži vremenski period nije učinio krivično delo; da je „nužno dokazati da je opasnost od ponovnog vršenja krivičnih dela realna i da je pritvor odgovarajuća mera za sprečavanje tih dela u kontekstu konkretnih okolnosti slučaja. Takođe je potrebno imati u vidu da je svrha pritvora neometano vođenje krivičnog postupka, a ne kažnjavanje okrivljenog“.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i da obaveže Republiku Srbiju, Viši sud u Beogradu i Apelacioni sud u Beogradu da podnosiocu ustavne žalbe solidarno nadoknade štetu u iznosu od 15.000 evra.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz dostavljene dokumentacije, između ostalog, utvrdio:

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 275/17 od 31. avgusta 2017. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) prema okrivljenom Đ. M, ovde podnosiocu ustavne žalbe, i okrivljenom I.J. određen pritvor koji se prema podnosiocu računa od 29. avgusta 2017. godine, kada je lišen slobod e; u obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „ razmatrajući predlog tužioca za određivanje pritvora prema okrivljenima Đ. M . i I.J, sud je imao u vidu da je okrivljeni Đ . M . prijavljen na adresi u Bariču ul. Š … br. … gde ne živi od 1999. godine, da je na svake tri godine menjao mesto boravišta zavisno od posla tako što je živeo na Zvezdari, na Umci i u Surčinu, da sada živi u Surčinu, ulica B . br. …, da je svuda živeo sam kao podstanar i da nije prijavljivao promene adrese niti boravišta, da ima evidentiranu fiktivnu prijavu na adresi prebivališta, kao i da nema imovinu i da obavlja privremene poslove, pa je sud ocenio da navedene okolnosti ukazuju na to da okrivljeni nema ni lične ni imovinske interese koji ga pouzdano vezuju za određeno mesto boravišta, da često menja boravište i da te promene ne prijavljuje državnim organima, odnosno da postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost da će se okrivljeni kriti ili dati u bekstvo ukoliko se nađe na slobodi tj. da postoje razlozi da mu se odredi pritvor po članu 211. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku… Takođe, imajući u vidu način izvršenja krivičnog dela koje je predmet ovog postupka, njegovu težinu i nastupile posledice i činjenicu da su obojica okrivljenih osuđivani i to zbog krivičnih dela iz člana 169. stav 1. u vezi sa članom 168. KZ RS i člana 33. stav 1. ZOOM RS za koje su naveli da su ih zajedno izvršili samo par meseci nakon događaja koji je predmet ovog postupka i to takođe po prethodnom dogovoru i uz upotrebu oružja, sud je ocenio da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo i da je njihovo zadržavanje u pritvoru opravdano i iz razloga predviđenih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku“;

- da je rešenjima Višeg suda u Beogradu Kpp. 275/17 od 28. septembra 2017. godine i Kpp. 275/17 od 27. oktobra 2017. godine, prema podnosiocu produžen pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku;

- da je optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto. 472/17 od 24. novembra 2017. godine okrivljenom Đ. M . stavljeno na teret krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09);

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 597/17 – Kv. 3976/17 od 22. decembra 2017. godine prema podnosiocu produžen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku;

- da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 17/18 od 5. januara 2018. godine uvažena žalba branioca, te je ukinuto rešenje Višeg suda u Beogradu K. 597/17 - Kv. 3976/17 od 22. decembra 2017. godine, a spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 597/17 – Kv. 94/18 od 10. januara 2018. godine prema podnosiocu produžen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika. Takođe, rešenjima istog suda K. 597/17 – Kv. 495/18 od 8. februara 2018. godine, K. 597/17 – Kv. 1189/18 od 5. aprila 2018. godine, K. 597/17 – Kv. 1869/18 od 1. juna 2018. godine, K. 597/17 – Kv. 2577/18 od 30. jula 2018. godine, K. 597/17 – Kv. 3341/18 od 27. septembra 2018. godine, K. 597/17 – Kv. 4069/18 od 23. novembra 2018. godine, K. 597/17 – Kv. 212/19 od 21. januara 2019. godine, K. 597/17 – Kv. 1054/19 od 21. marta 2019. godine, K. 597/17 – Kv. 1845/19 od 17. maja 2019. godine i K. 597/17 – Kv. 2661/19 od 15. jula 2019. godine je produžen pritvor podnosiocu na osnovu napred navedenog člana Zakonika;

- da je presudom Višeg suda u Beogradu K. 597/17 od 23. jula 2019. godine podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim da je učinio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4) Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od deset godina;

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 597/17 od 23. jula 2019. godine, na osnovu člana 425a stav 5. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku prema podnosiocu je produžen pritvor koji po ovom rešenju može trajati do upućivanja optuženog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija; u obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je „sud, pre svega, imao u vidu fazu postupka u kojoj se krivični postupak nalazi, odnosno činjenicu da je Đ . M . osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset godina, zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4. Krivičnog zakonika, a koje krivično delo je izvršio nakon što ga je detaljno isplanirao i tokom čijeg je izvršenja iskazao drskost i bezobzirnost…, te sud smatra da protek vremena od osuđivanosti za poslednje krivično delo nije od značaja za drugačiju odluku suda, tim pre ako se ima u vidu da su sva krivična dela koja je optuženi do sada izvršio i za koja je osuđen iz grupe krivičnih dela protiv imovine, pa dodatno imajući u vidu da optuženi nema nepokretne imovine i stalno zaposlenje, što znači da nema redovne prihode, sud smatra da sve navedene okolnosti, u svojoj međusobnoj povezanosti, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega je njegovo zadržavanje u pritvoru i nakon objavljivanja presude, opravdano po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) Z akonika o krivičnom postupku…“;

- da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1090/19 od 4. februara 2020. godine usvojena žalba branioca, te je ukinuta presuda Višeg suda u Beogradu K. 597/17 od 23. jula 2019. godine, a predmet je vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu;

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 164/20 – Kv. 1273/20 od 20. marta 2020. godine prema podnosiocu produžen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika; u obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „po nalaženju veća stoje razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog Đ . M . u pritvoru po zakonskom osnovu propisanom odredbom člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, Naime, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni Đ . M . izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4. Krivičnog zakonika, na način bliže opisan u optužnom aktu, odnosno da je okrivljeni pri izvršenju krivičnog dela razbojništvo, lišio života oštećenog K . D, kojom prilikom je iskazao drskost i bezobzirnost, što sve, u vezi sa nastalim posledicama i činjenicom da je okrivljeni ranije detaljno planirao izvršenje krivičnog dela, kao i u vezi sa činjenicom da je okrivljeni ranije osuđivan i to presudom Okružnog suda u Zaječaru K. 28/99 od 19. aprila 2001. godine, zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 169. stav 1. u vezi člana 168. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi člana 19. Krivičnog zakona Jugoslavije i člana 33/1 ZOOM, na kaznu zatora u trajanju od jedne godine i četiri meseca i presudom Opštinskog suda u Obrenovcu K. 80/01 od 20. novembra 2002. godine, zbog krivičnog dela iz člana 174/1 KZS i člana 174 KZS, na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dakle da je osuđivan i zbog izvršenja krivičnog dela teški slučajevi razbojničke krađe i razbojništva, što ukazuje da se radi o osobi sklonoj vršenju krivičnih dela sa elementima nasilja, to u konkretnom slučaju, a posebno imajući u vidu težinu krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, po nalaženju veća, sve navedene okolnosti, u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega se njegovo zadržavanje u pritvoru, po ovom zakonskom osnovu, pokazuje kao nužna i neophodna mera za vođenje krivičnog postupka“;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 735/20 od 8. aprila 2020. godine odbijena kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 164/20 – Kv. 1273/20 od 20. marta 2020. godine; u obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „ Imajući u vidu stanje u spisima predmeta i razloge prvostepenog suda koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, suprotnim navodima žalbe branioca okrivljenog, po kojima nema nijednog razloga za daljim trajanjem pritvora prema okrivljenom, pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja ne dovodi u sumnju. Prvostepeni sud je posebno imajući u vidu odredbu člana 210. Zakonika o krivičnom postupku ceneći ličnost okrivljenog, odnosno činjenicu da se prema navedenim okolnostima radi o osobi sklonoj vršenju krivičnih dela sa elementima nasilja, zatim vreme koje je do sada proveo u pritvoru i pored činjenice da je okrivljeni opravdano sumnjiv da je krivično delo koje mu se stavlja na teret izvršio 1998. godine našao da je mera pritvora u konkretnom slučaju i dalje neophodna, odnosno da se svrha nesmetanog vođenja krivičnog postupka zasada može obezbediti jedino merom pritvora, a ne nekom drugom – blažom merom“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.);

da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. st. 1. do 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 i 45/13) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim pr eti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća, da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca, da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvos tepene presude (član 216. st. 1. do 3.).

Članom 114. stav 1. tačka 4. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je da će se zatvorom najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom kazniti ko drugog liši života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe.

5. Podnosilac smatra da su mu osporenim rešenjima povređena prava iz člana 27. stav 1, člana 31. i člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je povrede prava na slobodu i bezbednost i prava na pravično suđenje cenio kroz istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, budući da su navodi kojima se obrazlaže povreda navedenih prava identični.

Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode, utemeljene na relevantnim dokazima, predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje/rezonovanje, kao i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Inače, podnosilac se u pritvoru nalazi počev od 29. avgusta 201 7. godine kada je lišen slobode. Ustavni sud konstatuje da je z aključno sa trenutkom izjavljivanja ustavne žalbe 8. maja 2020. godine, podnosilac boravio u pritvoru dve godine i osam meseci.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sudovi su na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdili da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Takođe, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi za svoju odluku da prema podnosiocu ustavne žalbe produže pritvor dali relevantne i dovoljne r azloge. Tačnije, Viši sud u Beogradu i Apelacioni sud u Beogradu su opravdanost i zakonitost produženja mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja, pri čemu su jasno i detaljno obrazložili postojanje pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku u osporenim rešenjima . Dalje, Ustavni sud konstatuje da je činjenica da je ranija osuđivanost podnosioca (presuda Okružnog suda u Zaječaru K. 28/99 od 19. aprila 2001. godine i presuda Opštinskog suda u Obrenovcu K. 80/01 od 20. novembra 2002. godine) uzimana kao osobita okolnost koja ukazuje da će podnosilac ponoviti krivično delo u svim rešenjima o produženju pritvora podnosiocu. Međutim, Ustavni sud je ocenio da je ta činjenica ranije osuđivanosti dovođena u vezu sa drugim relevantnim okolnostima kao što je okolnost da je podnosilac nepravnosnažnom odlukom Višeg suda u Beogradu K. 597/17 od 23. jula 2019. godine osuđen, zatim da nema nepokretne imovine i stalno zaposlenje, a što ukazuje da nema redovne prihode, kao što je to učinjeno u rešenju Višeg suda u Beogradu K. 597/17 od 23. jula 2019. godine. Pri tome, Ustavni sud je naročito imao u vidu i činjenicu da je prema podnosiocu pritvor prvobitno određen i produžavan iz razloga propisanih članom 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika, te da je osnov iz člana 211. stav 1. tačka 1) u međuvremenu otpao, a koja činjenica ukazuje da su postupajući sudovi vodili računa o postojanju/nepostojanju svih relevantnih okolnosti za donošenje odluke o pritvoru. Ustavni sud konstatuje da se Viši sud u B eogradu u osporenom rešenju osvrnuo i na pitanje primene blaže mere. Stoga, Ustavni sud smatra da osporena rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 1273/20 od 20. marta 2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 735/20 od 8. aprila 2020. godine, a kojima je produžen pritvor podnosiocu nisu stereotipna, već su postupajući sudovi dali jasne i dovoljne razloge, uzimajući u obzir sve relevantne činjenice od značaja za donošenje odluke o pritvoru.

Sud takođe ukazuje da je podnosilac u pritvoru do trenutka izjavljivanja ustavne žalbe, boravio dve godine i osam meseci, a da je za to vreme doneta i prvostepena presuda koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1090/19 od 4. februara 2020. godine. Stoga, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nadležni sudovi postupaju sa velikom dozom ažurnosti, kako bi trajanje pritvora sveli na najmanju moguću meru. Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu Kv. 1273/20 od 20. marta 2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 735/20 od 8. aprila 2020. godine povređeno pravo zajemčeno odredbama člana 31. Ustava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora zbog opasnosti ponavljanja dela

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti