Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora, utvrđujući da nije povređeno pravo na hitno odlučivanje o žalbi. Sud je ocenio da su odluke o pritvoru bile adekvatno obrazložene i da nisu narušile pretpostavku nevinosti podnosioca žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, Miroslav Nikolić, dr Nataša Plavšić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. Ž, koji se u trenutku podnošenja ustavne žalbe nalazio u pritvoru u Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. Ž . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kžr. Po1. 4/20 od 6. februara 2020. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje K ž2. Po1. 59/20 od 28. februara 2020. godine, u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. Ž, koji se u trenutku podnošenja ustavne žalbe nalazio u pritvoru u Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu , podneo je Ustavnom sudu, 8. maja 2020. godine, preko punomoćnika A. Z, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kžr. Po1. 4/20 od 6. februara 2020. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje K ž2. Po1. 59/20 od 28. februara 2020. godine, zbog povrede prava iz člana 27. st. 1. i 3, člana 31. stav 1, člana 32. stav 1 , člana 34. stav 3. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalo, navedeno:

- da prvostepeno rešenje o produženju pritvora od 6. februara 2020. godine ne sadrži nijedan jasno demonstriran i individualizovan razlog iz kojeg bi se moglo zaključiti da je pritvor neophodno potreban radi vođenja konkretnog krivičnog postupka; da ni provostepeno ni drugostepeno rešenje ne daju odgovor na pitanje zašto je baš pritvor, kao najteža mera za obezbeđenje pr isustva okrivljenog u postupku i baš prema podnosiocu ustavne žalbe i dalje nužna i neophodna mera za konkretni krivični postupak; da podnosilac ni na koji način ne može ometati tok postupka; da obrazloženje odluke o pritvoru mora da sadrži razloge iz kojih se može na nesumnjiv način utvrditi kako je sud došao do konkretnog zaključka da je pritvor nužna i neophodna mera i zašto se ista svrha ne može ostvariti nekom blažom merom;

- da je prvostepeno rešenje doneto 6. februara 2020. godine, da ga je Viši sud u Beogradu primio već 7. februara 2020. godine, a da je braniocima dostaljeno tek 17. februara 2020. godine; da je žalba izjavljena 18. februara 2020. g odine, da je drugostepeno rešenje doneto tek 28. februara 2020. godine, a da je braniocu dostavljeno tek 6. marta 2020. godine; da je žalbeni postupak trajao neprimereno dugo i da je značajno prekoračen razumni rok za odluku drugostepenog suda, te da iz obrazloženja osporenih rešenja nije i ne može da bude jasno koji su to važni razlozi u smislu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP na osnovu kojih je prema podnosiocu određen pritvor u istrazi .

- da se prvostepeni sud na više mesta pravilno poziva na to da postoji osnovana sumnja da su okrivljeni izvršili krivično delo koje je predmet postupka, ali da potpuno suprotno ovim navodima, na strani 3. obrazloženja navodi i „imajući u vidu količinu pronađene opojne droge, kao i opremu za navodnjavanje, održavanje adekvatne temperature, sušenje i pakovanje, odnosno obučenost okrivljenih, iskazanu upornost u izvršenju krivičnog dela“, i da se citiranim tvrdnjama koje sud iznosi na strani 3. obrazloženja prvostepene odluke, i to u situaciji u kojoj ne postoji pravnosnažna presuda kojom bi se takve okolnosti utvrdile, ukazuje na činjenicu da je došlo do povrede prava na pretpostavku nevinosti.

- da se drugostepeni sud u konkretnom slučaju uopšte nije osvrnuo na ključne žalbene argumente.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i „ naloži otklanjanje utvrđenih povreda i dosudi traženu naknadu“ i odluku objavi u „ Službenom glasniku Republike Srbije“. Takođe, tražio je i naknadu troškova pred Ustavnim sudom i naknadu nematerijalne štete .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporena rešenja i drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe i još šestorici okrivljenih određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kpp. Po1. 44/19 od 16. novembra 2019. godine, koji im se računao od 14. novembra 2019. godine, kada su lišeni slobode, a iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kžr. Po1. 4/20 od 6. februara 2020. godine je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor za još dva meseca, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju osporenog rešenja o produženju pritvora je, pored ostalog, navedeno: da je Tužilaštvo za organizovani kriminal 5. februara 2020. godine podnelo predlog da se prema okrivljenima pritvor produži za još tri meseca navodeći da istraga koja se protiv okrivljenih vodi nije okončana iz opravdanih razloga, a da je u međuvremenu Tužilaštvo za organizovani kriminal donelo i naredbu o priširenju istrage protiv osumnjičenog S.M; da se u predlogu navodi da i dalje stoje razlozi iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP zbog koji h je pritvor prema okrivljenima odre đen, odnosno, da postoji opasnost od ponavljanja krivičnog del a; da se iz spisa predmeta utvrđuje da se protiv okrivljenih sprovodi istraga zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, koja iz opravdanih razloga nije okončana; da još uvek nisu saslušani svi predloženi svedoci, čije ispitivanje je zakazano za 26, 27. i 28. februar 2020. gdoine, kao i za 2, 3. i 4. mart 2020. godine, niti su dostavljena tražena veštačenja i to 13 bioloških veštačenja DNK biljaka i spornih tragova pronađenih prilikom pretresa 13. i 18. novembra 2019. godine, u prostorijama firme „J.“ d.o.o, veštačenje multimedijalnog sadržaja dva risivera koje je povereno Odeljenju za operativnu forenziku, grafoskopsko veštačenje koje je povereno Nacionalnom cetru za kriminalističku forenziku, dopunsko veštačenje mobilnih telefona oduzetih od okrivljenog P.K, koje je povereno SSIM-u, kao i elektro – tehničko veštačenje povereno Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku; da prema podacima iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da su okrivljeni P.K, kao organizator dobro organizovane kriminalne grupe koju čini devet pripadnika, u periodu od 11. januara 2019. godine, pa do 14. novembra 2019. godine, radi pribavljanja finansijske koristi neovlašćeno proizvodila i radi prodaje držala supstance koje su proglašene za opojnu drogu – kanabis; da je prilikom pretresa objekta po naredbama suda pronađena velika količina opojne droge i to ukupno 60.077,00 stabljika biljke opojne droge kanabis, velika količina osušene opojne droge kanabis i to 695.050,47 grama, kao i oprema za uzgoj, navodnjavanje, održavanje adekvatne temperature, sušenje i pakovanje, a što sve ukazuje na posvećenost i upornost okrivljenih za vršenje krivičnih dela koja im se naredbom o sprovođenju istrage stavljaju na teret; da je kriminalna delatnost za koju je ova kriminalna grupa osnovano sumnjiva da je učinila sprečena je aktivnošću policije, što ukazuje da kriminalno delovanje ove organizovane kriminalne grupe nije bilo usmereno na jednu radnju, niti je vremenski ograničeno; da imajući u vidu količinu pronađene i oduzete opojne droge, kao i opremu za navodnjavanje, održavanje adekvatne temperature, sušenje i pakovanje, odnosno obučenost okrivljenih, iskazanu upornost u izvršenju krivičnog dela za koje su osnovano sumnjivi da su ga učinili svi navedeni ponaosob…, to sve napred navedene okolnosti i po oceni Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da će okrivljeni, svaki ponaosob, u slučaju boravka na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponovi ti krivično delo, zbog čega je dalje trajanje pritvora prema okrivljenima iz razloga propisanih članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP, nužno; da je predlogom Tužilaštva za organizovani kriminal traženo produženje pritvora u trajanju od tri meseca, međutim, imajući u vidu radnje koje je neophodno preduzeti u daljem toku postupka, Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje nala zi da je rok od dva meseca za ovo dovoljan, a kako bi se u smislu predloga sprovele sve neophodne istražne radnje i na taj način okončala istraga u ovom predmetu.

Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je osporenim rešenjem Kž2. Po1. 59/20 od 28. februara 2020. godine odbio kao neosnovane žalbe izjavljene protiv prvostepenog rešenja. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da sud ocenjuje kao neosnovane žalbene navode branilaca okrivljenih kojima se ukazuje da je povređeno pravo na pretpostavku nevinosti okrivljenih, činjenicom da nije jasno koje će krivično delo okrivljeni ponoviti, ako se ima u vidu da isti nisu osuđivani, odnosno, da nisu osuđivani za krivično delo koje im se u konkretnom slučaju stavlja na teret; da ovo stoga što s obzirom na postojanje osnovane sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im je naredbom za sprovođenje istrage stavljeno na teret, jasan je stav suda iz ožalbenog rešenja da postoji opasnost da će okrivljeni, svaki ponaosob, ukoliko se nađu na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti izvršenje krivičnog dela, dok činjenica da je okrivljeni ranije neosuđivan ne utiče da drugačije odlučivanje, jer bi takvim tumačenjem praktično bilo onemogućeno određivanje pritvora licima koja su neosuđivana, a osnovano su sumnjiva da su izvršila neko krivično delo; da je sud imao u vidu i navode kojima se ukazuje da je pritvor najteža mera za obezbeđenje prisustva okrivljenih i da postoje i druge blaže mere kojima se može postići ista svrha, ali da su ovakvi žalbeni navodi neosnovani, s obzirom na postojanje važnih okolnosti iz člana 215. stav 2. ZKP, te osobitih okolnosti koje je sud u ožalbenom rešenju pravilno utvrdio i koje u ovom trenutku ne ukazuju na opravdanost ukidanja pritvora prema okrivljenima niti omogućavaju primenu neke blaže mere za obezbeđenje prisustva okrivljenih i nesmetano vođenje krivičnog postupka, predviđene odredbom člana 188. ZKP.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito ( član 27. st. 1. i 3.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega ( član 32. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda ( član 34. stav 3.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu ( član 36.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom ( član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen ( član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 2 15. ZKP je propisano: na osnovu rešenje sudije za prethodni postupak, okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode, sudija za prethodni postupak dužan je da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora (stav 1.); da veće neposredno višeg suda (član 21. stav 4.) može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca i da je protiv ovog rešenja dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 2.); ako se do isteka roka iz st. 1. i 2. ovog člana ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu (stav 3.).

5. Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava cenio kroz istaknutu povredu prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 3. Ustava .

Razmatrajući osnovanost tvrdnji o povredi prava na hitno odlučivanje o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje da je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-687/2008 od 25. decembra 2008. godine, Odluku Už-1254/2009 od 9. oktobra 2009. godine, Odluku Už-5509/2011 od 26. septembra 2012. godine) zauzeo stavove o kriterijumima na osnovu kojih u svakom konkretnom slučaju ocenjuje da li postoji ili ne povreda prava na hitno odlučivanje o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora iz člana 27. stav 3. Ustava.

Tako, prilikom ocene da li je odlučivanje o žalbi na rešenje o produženju pritvora u saglasnosti sa obavezom hitnosti iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud polazi od toga da je u Ustavu jasno postavljen rok od 48 sati za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi na rešenje o određivanju pritvora, te da svaka sledeća odluka kojom se odlučuje o žalbi na rešenje o produženju pritvora mora biti doneta u što kraćem vremenskom periodu, uz poštovanje zahteva hitnosti. Ovaj zahtev hitnosti proizlazi i iz odredbe člana 210. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku kojom je naloženo svim organima koji učestvuju u krivičnom postupku da postupaju sa naročitom hitnošću, ako se okrivljeni nalazi u pritvoru. Pored toga, Ustavni sud ima u vidu i to da sud koji odlučuje o žalbi na odluku o postojanju daljih razloga za pritvor odluku mora doneti hitno, ali da je standard hitnosti manje zahtevan kada se u drugostepenom postupku preispituje odluka suda o produženju pritvora, jer odlučivanje o žalbi zapravo predstavlja dodatno ispitivanje njegove opravdanosti. Konačno, Ustavni sud ukazuje da se standard hitnosti mora procenjivati i u zavisnosti od faze krivičnog postupka u kojoj je doneto prvostepeno rešenje, odnosno na koji vremenski period je pritvor produžen.

Pored ovih kriterijuma i stavova, za odlučivanje Ustavnog suda u konkretnom slučaju od značaja je i praksa Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koja se odnosi na član 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) i pitanje hitnosti ispitivanja zakonitosti lišenja slobode /pritvora, a koja je sistematizovana i detaljno izložena u presudi Velikog veća u predmetu Ilnseher protiv Nemačke, (predstavke br. 10211/12 i 27505/14, od 4. decembra 2018. godine , st. 251-256.). Tako član 5. stav 4. Evropske konvencije garantuje pritvorenim licima pravo na sudski postupak radi osporavanja zakonitosti odluke o određivanju/produžavanju pritvora i uspostavlja i pravo na brzu sudsku odluku u pogledu zakonitosti pritvora. Prema praksi Evropskog suda, pitanje da li je pravo na hitno odlučivanje poštovano određuje se u svetlu okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, pa se kao i u slučaju odredbi o „razumnom roku“ iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije, i kod člana 5. stav 4. Evropske konvencije mora ceniti složenost postupka, način na koji je postupak sproveden od strane domaćih organa, ponašanje podnosioca, kao i značaj postupka za samog podnosioca. Član 5. stav 4. Evropske konvencije ne obavezuje strane ugovornice da uspostave više od jednog nivoa nadležnosti za ispitivanje zakonitosti pritvora i ispitivanje zahteva za puštanje iz pritvora. Ipak, prema praksi Evropskog suda, svaka država koja predviđa žalbeni postupak, u načelu, mora dati pritvorenicima iste garancije u žalbenom postupku kao one koje su date u prvom stepenu, uključujući tu i hitnost ispitivanja pritvora od strane drugostepenog suda. Da bi se utvrdilo da li je postupljeno u skladu sa zahtevom hitnosti, neophodno je izvršiti sveobuhvatnu ocenu ako je postupak sproveden u više stepena, pri čemu je Evropski sud spreman da toleriše duže trajanje odlučivanja o žalbi u postupku pred drugostepenim sudom.

Iz izloženog proizlazi da prilikom ocene navoda o povredi prava na hitno odlučivanje o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud mora, pored trajanja žalbenog postupka, uzeti u obzir okolnosti svakog konkretnog slučaja, a koje obuhvataju složenost samog postupka, način sprovođenja postupka od strane postupajućih sudova i podnosioca, kao i od kakvog je to značaja za podnosioca. U svakom slučaju, standard hitnosti odlučivanje o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora je manje zahtevan, jer odlučivanje o žalbi zapravo predstavlja dodatno ispitivanje opravdanosti pritvora.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud najpre konstatuje da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kžr. Po1. 4/20 od 6. februara 2020. godine pritvor produžen u odnosu na devet lica, uključujući i podnosioca ustavne žalbe, koji je po tom rešenju mogao trajati najduže do 9. odnosno do 15. aprila 2020. godine. Ustavni sud dalje konstatuje da je branilac podnosioca – advokat A. Z . protiv ovog rešenja o produženju pritvora izjavila žalbu 18. februara 2020. godine, kako je to navedeno u ustavnoj žalbi . Protiv ovog re šenja je u ime osam okrivljenih od strane njihovih branilaca izjavljeno je ukupno devet žalbi. Ustavni sud je dalje utvrdio da je o žalbama okrivljenih odlučeno 28. februara 2020. godine, osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2. Po1. 59/20.

Imajući u vidu izložene okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud prepoznaje da je u određenim slučajevima, zbog potrebe vođenja jedinstvenog i efikasnog postupka, celishodno i opravdano da se odluka o produženju pritvora/odluka o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora donose istovremeno, jednim jedinstvenim aktom, u odnosu na više lica. S druge strane, Ustavni sud smatra da je u takvim situacijama kada je jednim rešenjem odlučivano o produženju pritvora u odnosu na više lica, neophodno da nadležni sud, prilikom odlučivanja o žalbama na rešenje o produženju pritvora, posebno ima u vidu imperativni nalog o hitnom postupanju i odlučivanju o žalbi iz člana 27. stav 3. Ustava, kao i da je pritvor strogo individualna i lična mera. To posebno znači da se nalog i zahtev hitnog postupanja i odlučivanja o žalbama na rešenje o produženju pritvora mora poštovati pojedinačno u odnosu na svako lice kome je jedinstvenim rešenjem produžen pritvor.

U konkretnom slučaju, istim rešenjem od 6. februara 2020. godine prema podnosiocu i još osmorici lica je produžen pritvor, najduže do 9. odnosno do 15. aprila 2020. godine. Branilac podnosioca A. Z . je žalbu protiv rešenja o produženju pritvora izjavila 18. februara 2020. godine, kako je to navedeno u ustavnoj žalbi, i o njoj je odlučeno 28. februara 2020. godine, odnosno nakon deset dana , pri čemu podnosilac nije doprineo dužem trajanju žalbenog postupka. Takođe, u ustavnoj žalbi je navedeno da je osporeno drugostepeno rešenje braniocu podnosioca dostavljeno 6. marta 2020. godine, odnosno, nakon sedam dana od dana donošenja. Ustavni sud posebno napominje da je osporenim drugostepenim rešenjem odlučivano o ukupno devet žalbi izjavljenih od strane branilaca osam okrivljenih, uključujući i podnosioca ustavne žalbe.

Stoga je Ustavni sud ocenio da je, u ovakvim okolnostima slučaja, žalba podnosioca na rešenje o produženju pritvora „hitno“ razmotrena, kako to izričito nalaže odredba člana 27. stav 3. Ustava.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da u postupku po žalbi na rešenje Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kžr. Po1. 4/20 od 6. februara 2020. godine, u kome je doneto rešenje Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2. Po1. 59/20 od 28. februara 2020. godine, nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 44/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6.1. Ispitujući osnovanost tvrdnji podnosioca o povredi prava na obrazloženu sudsku odluku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se jedna od garancija prava na pravično suđenje odnosi i na obavezu suda da obrazloži svoju odluku (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, broj predstavke 18390/91, od 9. decembra 1994. godine, stav 29.). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Sudska odluka ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono ne sme da bude lapidarnog karaktera (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Georgiadis protiv Grčke , broj predstavke 21522/93, od 29. maj 1997. godine, stav 43.). Obaveza obrazloženja sudske odluke, međutim, ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Van der Hurk protiv Holandije , broj predstavke 16034/90, od 19. aprila 1994. godine, stav 61.). Mera u kojoj postoji obaveza davanja obrazloženja zavisi od prirode odluke i instancione nadležnosti suda koji odluku donosi.

S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ. Pritvor je prema podnosioci ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog osobitih okolnosti koje ukazuju da će podnosilac u slučaju boravka na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

U obrazloženju osporenih rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje je u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP navedeno: da se sprovodi istraga zbog postojanja osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, koja iz opravdanih razloga nije okončana; da još uvek nisu saslušani svi svedoci i da nisu dostavljena tražena veštačenja; da je kriminalna delatnost za koju je ova organizovana kriminalna grupa osnovano sumnjiva da je učinila, sprečena aktivnošću policije, što ukazuje da kriminalno delovanje ove organizovane kriminalne grupe nije bilo usmereno na jednu radnju, niti je vremenski ograničeno; da imajući u vidu, pored ostalog, količinu pronađene opojne droge, obučenost okrivljenih, iskazanu upornost u izvršenju krivičnog dela za koje su osnovano sumnjivi da su ga učinili svi navedeni ponaosob, sve ove okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da će okrivljeni, svaki ponaosob, u slučaju boravka na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, kao i da je predlogom Tužilaštva za organizovani kriminal traženo produženje pritvora u trajanju od tri mesca, ali da je rok od dva meseca dovoljan za radnje koje je neophodno preduzeti.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da je postupajući sud dao jasne, ustavnopravno prihvatljive, individualizovane i dovoljno konkretizovane razloge za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe. Stoga Ustavni sud nalazi da osporena rešenja ispunjavaju standard obrazložene sudske odluke, u smislu garancija iz člana 32. stav 1. Ustava, te da su očigledno neosnovani navodi podnosioca o povredi prava na obrazloženu sudsku odluku.

Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosioca o povredi prava iz člana 27. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava zasnivaju na istaknutoj povredi prava na obrazloženu sudsku odluku iz člana 32. stav 1. Ustava.

U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

6.2. Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe kojim se u odnosu na osporena rešenja ističe povreda prava na pretpostavku nevinosti, kao jednog od prava kojima se, saglasno članu 34. stav 3. Ustava, jemči pravna sigurnost u kaznenom pravu, Ustavni sud je navode iznete u ustavnoj žalbi ocenio kao očigledno neosnovane. Ovo iz razloga što podnosilac ustavne žalbe citira samo delove rečenica sadržanih u obrazloženju osporenih rešenja, pri čemu iz osporenih rešenja nesporno proizlazi da Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje nije izneo tvrdnju da je podnosilac izvršio krivično delo koje je predmet krivičnog postupka, jer je, pored ostalog, naveo „ da iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da su okrivljeni radi pribavljanja finansijske koristi neovlašćeno proizvodili i radi prodaje držali supstance koje su proglašene za opojnu drogu - kanabis“.

6.3. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci U ž-633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 8133/2023: Odbijanje ustavne žalbe u postupku protiv pripadnika organizovane kriminalne grupe
• Už 1454/2018: Odbijena ustavna žalba u vezi sa produženjem pritvora
• Už 1749/2020: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora
• Už 5946/2018: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora