Odbijanje ustavne žalbe zbog navodno neurednog punomoćja u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu kojom se osporavaju parnične presude zbog navodno neurednog punomoćja punomoćnika tužioca. Sud je utvrdio da su redovni sudovi pravilno utvrdili validnost punomoćja i da pravo na pravično suđenje podnosioca nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-436/2009
10.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Marića iz Bačke Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. februara 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Petra Marića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kikindi P. 615/08 od 2. oktobra 2008. godine i presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1883/08 od 17. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Marić iz Bačke Topole je 23. marta 2009. godine, preko punomoćnika - advokata Ahmeta S. Hodžića iz Novog Sada, izjavio ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kikindi P. 615/08 od 2. oktobra 2008. godine i presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1883/08 od 17. februara 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da advokat Ivica R. Čolak iz Beograda, koji je zastupao tužioca, nije imao uredno punomoćje, jer u vreme trajanja parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kikindi u predmetu P. 615/08 nije imao deponovano generalno punomoćje u sudskoj upravi i da je zbog toga sud bio dužan da tužbu odbaci. Podnosilac svoje tvrdnje zasniva na dopisu Opštinskog suda u Kikindi VIII Su. 176/08 od 9. decembra 2008. godine u kome je obavešten da advokat dr Ivica R. Čolak iz Beograda, za 2007. i 2008. godinu nije imao deponovano generalno punomoćje izdato od strane A.D. „Agrobačka“ Bačka Topola. Dalje je navedeno da se kopija punomoćja za zastupanje koje je dostavljeno uz tužbu, zasniva na odredbi člana 40. Ugovora o usklađivanju A.D. „Agrobačka“ iz Bačke Topole, koja je pravnosnažnom presudom Trgovinskog suda u Subotici P. 30/07 od 24. septembra 2007. godine oglašena ništavom. Istaknuto je da je osporenim presudama povređeno pravo podnosioca na nezavisan i nepristrasan sud, jer tužilac - A.D. „Agrobačka“ Bačka Topola iza sebe ima „moćan lobi“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, propisano je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene pojedinačne akte, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spis predmeta Opštinskog suda u Kikindi P. 615/2008 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

A.D. „Agrobačka“ Bačka Topola je 24. juna 2008. godine, preko punomoćnika – advokata Ivice R. Čolaka iz Beograda, podnelo tužbu Opštinskom sudu u Kikindi zahtevajući da se obaveže tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, da isplati tužiocu na ime duga iznos od 39.600 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8. decembra 2006. godine, pa do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Uz tužbu je dostavljena fotokopija generalnog punomoćja od 16. januara 2008. godine kojim je Ivica R. Čolak advokat iz Beograda, pored ostalog, ovlašćen da zastupa tužioca u svim pravnim poslovima i postupcima pred svim sudovima i drugim državnim organima, kao i pred pravnim i fizičkim licima, da u tu svrhu u ime i za račun tužioca podiže i povlači tužbe, priznaje ili se odriče tužbenih zahteva, zaključuje poravnanja, podnosi pravne lekove i od istih odustaje ili ih se odriče i prima sudska i druga pismena.

Punomoćnik tužioca je 2. oktobra 2008. godine na ročištu za glavnu raspravu predao sudu na uvid original generalnog punomoćja koje je u fotokopiji dostavljeno uz tužbu. U zapisniku o glavnoj raspravi sa tog ročišta je konstatovano da fotokopija generalnog punomoćja odgovara njenom originalu, kao i da je uvidom u podatke Agencije za privredne registre utvrđeno da je potpisnik generalnog punomoćja - generalni direktor tužioca koji obavlja tu funkciju od 1996. godine i koji ima neograničeno ovlašćenje za zastupanje tužioca. Zapisnik su potpisali sudija, zapisničar, kao i punomoćnici stranaka - advokati Ivica R. Čolak i Ahmet Hodžić. Punomoćnik tuženog nije imao primedbe na zapisnik.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Kikindi P. 615/08 od 2. oktobra 2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, da na ime parničnih troškova isplati tužiocu iznos od 14.768 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 2. oktobra 2008. godine do isplate, u roku od osam dana, pod pretnjom izvršenja.

Postupajući po žalbi tuženog, Okružni sud u Zrenjaninu je osporenom presudom Gž. 1883/08 od 17. februara 2009. godine delimično preinačio presudu Opštinskog suda u Kikindi P. 615/08 od 2. oktobra 2008. godine, tako što je odbio zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na glavnicu od 39.600 dinara za period od 8. decembra 2006. godine do 24. juna 2008. godine, dok je u preostalom delu ožalbenu presudu potvrdio. U obrazloženju drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da su neosnovani navodi iz žalbe da su prilikom preduzimanja prve procesne radnje, zbog odsustva urednog punomoćja za zastupanje tužioca bili ispunjeni uslovi da se odbaci tužba na osnovu člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku; da je uz tužbu priložena fotokopija overenog generalnog punomoćja izdata od strane ovlašćenog lica za zastupanje tužioca prema podacima Agencije za privredne registre, čija je verodostojnost potvrđena uvidom u originalno punomoćje na ročištu za glavnu raspravu održanom 2. oktobra 2008. godine.

Dopisom Opštinskog suda u Kikindi VIII Su. 176/08 od 9. decembra 2008. godine obavešten je punomoćnik tuženog – advokat Ahmet Hodžić iz Novog Sada, da je proverom upisnika „Su“ za 2007. i 2008. godinu utvrđeno da advokat Ivica R. Čolak iz Beograda nije imao deponovano generalno punomoćje za zastupanje A.D. „Agrobačka“ iz Bačke Topole.

4. Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP), Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) i ranije važećeg Sudskog poslovnika ("Službeni glasnik RS", br. 65/03, 115/05, 4/06 i 50/06).

Odredbama ZPP je propisano: da stranka izdaje punomoćje u pismenom obliku, kao i da ako posumnja u istinitost pismenog punomoćja, sud će rešenjem naložiti punomoćniku da podnese overeno punomoćje (član 91.); da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje (član 92. stav 1.); da kad je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti (član 103. stav 6.); da se zapisnik sastavlja o radnjama preduzetim na ročištu (član 117. stav 1.); da zapisnik treba da sadrži bitne podatke o sadržini preduzete radnje, a da će se u zapisnik o glavnoj raspravi naročito uneti - da li je rasprava bila javna ili je javnost bila isključena, sadržina izjava stranaka, njihovi predlozi, dokazi koje su ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navođenje sadržine iskaza svedoka i veštaka, kao i odluke suda donete na ročištu (član 18. stav 2.); da se zapisnik sastavlja na taj način što predsednik veća kazuje glasno zapisničaru šta će uneti u zapisnik, stranke imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pročita, kao i da stave svoje prigovore na sadržinu zapisnika (član 120. st. 1. i 2.); da je zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik) (član 482.).

Odredbom člana 323. stav 4. Zakona o privrednim društvima je propisano da generalni direktor zastupa akcionarsko društvo posle registracije i objavljivanja registracije, bez posebnog punomoćja.

Odredbom člana 135. Sudskog poslovnika bilo je propisano: da kad se punomoćnik stranke poziva na generalno punomoćje, koje se nalazi u spisima sudske uprave, pisarnica će, pre dostavljanja predmeta sudiji, proveriti da li je predmetu priložen prepis punomoćja, da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano, kao i da će to konstatovati u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja, odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknute povrede Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama Opštinskog suda u Kikindi P. 615/08 od 2. oktobra 2008. godine i Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1883/08 od 17. februara 2009. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da su osporene presude doneli zakonom ustanovljeni sudovi postupajući u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom u skladu sa zakonskim odredbama. Podnosiocu ustavne žalbe je bilo omogućeno učestvovanje u parničnom postupku, preduzimanje zakonom dopuštenih radnji i ulaganje pravnog leka. Ustavni sud je utvrdio da se osporene presude zasnivaju na prihvatljivoj primeni merodavnog prava. Suprotna tvrdnja podnosioca ustavne žalbe je izraz njegove subjektivne ocene o pogrešnoj primeni procesnog prava, a ne i dokaz o učinjenoj povredi ustavnog prava na pravično suđenje.

Ocenjujući navodne povrede procesnih prava podnosioca ustavne žalbe kao tužene stranke u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je našao da su neosnovani navodi ustavne žalbe da je tužba morala biti odbačena, jer advokat Ivica R. Čolak nije imao deponovano generalno punomoćje kod sudske uprave Opštinskog suda u Kikindi za zastupanje tužioca u skladu sa odredbom člana 135. Sudskog poslovnika. Naime, u parničnom postupku je utvrđeno da je tužilac A.D. „Agrobačka“ iz Bačke Topole 16. januara 2008. godine izdao generalno punomoćje za zastupanje advokatu Ivicu R. Čolaku iz Beograda, čija je fotokopija dostavljena uz tužbu, a čija je verodostojnost utvrđena na ročištu za glavnu raspravu održanom 2. oktobra 2008. godine, uvidom u original generalnog punomoćja. U vezi sa tim, prvostepeni sud je u zapisniku o glavnoj raspravi sa istog ročišta konstatovao da je originalno punomoćje snabdeveno pečatom tužioca i potpisano od strane direktora - lica ovlašćenog za zastupanje tužioca.

Po oceni Ustavnog suda, utvrđenje ništavosti odluke tužioca o usvajanju Ugovora o usklađivanju „Agrobačka“ a. d. Bačka Topola kao otvorenog akcionarskog društva sa Zakonom o privrednim društvima, nema uticaja na validnost izdatog punomoćja. Iako je sporno generalno punomoćje od 16. januara 2008. godine doneto na osnovu člana 40. stav 1. navedenog Ugovora o usklađivanju, iz činjeničnog stanja utvrđenog u postupku pred prvostepenim sudom (postojanja neograničenog ovlašćenja generalnog direktora za zastupanje tužioca, utvrđenog prema podacima Agencije za privredne registre), te odredaba člana 323. stav 4. Zakona o privrednim društvima i člana 482. ZPP, proizlazi da je generalni direktor tužioca mogao da ovlasti advokata za zastupanje privrednog društva.

Takođe, pozivanje podnosioca ustavne žalbe na okolnost da navedeno generalno punomoćje nije bilo deponovano u upravi Opštinskog suda u Kikindi, ne može biti od uticaja na povredu njegovog prava na pravično suđenje, jer punomoćnik tužioca, u konkretnom slučaju, nije ni deponovao punomoćje u sudskoj upravi, niti se pozivao na deponovano punomoćje, već je osnov za zastupanje tužioca bilo punomoćje dostavljeno uz tužbu.

Razmatrajući istaknutu povredu prava na nezavisan i nepristrasan sud, Ustavni sud nije našao osnov za tvrdnje da je osporenim odlukama podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku na bilo koji način uskraćeno navedeno pravo. U ustavnoj žalbi nisu navedeni dokazi za takvu tvrdnju, niti je ona potkrepljena radnjama suda u toku parničnog postupka. Podnosilac zaključak o povredi prava na nepristrasan sud izvodi iz krajnjeg ishoda parničnog postupka koji je za njega bio nepovoljan. Podnosilac smatra da su sudovi bili pristrasni zbog toga što su usvojili tužbeni zahtev tužioca i obavezali tuženog na isplatu utuženog novčanog iznosa i odbili žalbu tuženog. S obzirom na to da je Ustavni sud ocenio da osporene presude nisu arbitrerne, jer sadrže obrazložene razloge zasnovane na odgovarajućim odredbama Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o privrednim društvima i ZPP, te im se ne može pripisati pristrasnost, proizvoljnost ili pogodovanje jednoj od stranaka u postupku, što isključuje postojanje povrede prava na pravično suđenje, to znači da u konkretnom slučaju ne postoji ni povreda prava na nezavisan i nepristrasan sud, kao jednog od osnovnih elemenata prava na pravično suđenje na koje se ukazuje u ustavnoj žalbi.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporenih presuda Opštinskog suda u Kikindi P. 615/08 od 2. oktobra 2008. godine i Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1883/08 od 17. februara 2009. godine odbio u celini kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe zbog navodno neurednog punomoćja u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti