Sudska praksa

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti revizije i neblagovremenosti u sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbačen je jer nije bilo povrede prava na pravično suđenje, dok je deo protiv presude Okružnog suda odbačen kao neblagovremen, jer nedozvoljena revizija ne produžava rok.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Željke Vukelić i Aleksandre Stajković, obe iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Željke Vukelić i Aleksandre Stajković izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1562/10 od 9. juna 2010. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 5181/07 od 9. jula. 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Željka Vukelić i Aleksandra Stajković, obe iz Beograda, izjavile su, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu 8. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1562/10 od 9. juna 2010. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 5181/07 od 9. jula. 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž1. 5181/07 od 9. jula. 2009. godine preinačena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5875/06 od 15. juna 2007. godine, tako što su odbijeni tužbeni zahtevi tužilja, ovde podnositeljki ustavne žalbe, za naknadu štete zbog uskraćivanja plate u punom iznosu u pojedinačnim mesečnim iznosima, bliže opisanim u izreci prvostepene presude.

Tužilje su protiv drugostepene presude izjavile reviziju, koja je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1562/10 od 9. juna 2010. godine odbačena kao nedozvoljena.

4. Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je: da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (član 394. stav 2.); da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa (član 439.).

Ustavni sud je utvrdio da podnositeljke ustavne žalbe smatraju da im je pravno na pravnično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava povređeno time što je Vrhovni kasacioni sud „radni spor nazvao imovinskopravnim“. Ustavni sud konstatuje da se u konkretnom slučaju spor nije vodio o radnopravnom statusu podnositeljki ustavne žalbe kada je revizija uvek dozvoljena, već o naknadi štete zbog uskraćivanja plate kada se dozvoljenost revizije ceni u skladu sa odredbama člana 394. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1562/10 od 9. juna 2010. godine podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, a kako je postupak pred Vrhovnim sudom Srbije trajao nepuna dva meseca, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. U vezi dela ustavne žalbe kojim se osporava presuda Okružnog suda u Beogradu Gž1. 5181/07 od 9. jula. 2009. godine, kao i dužina trajanja parničnog postupka do njegovog pravnosnažnog okončanja, Ustavni sud je zauzeo pravni stav da je u parničnom postupku donošenjem odluke po reviziji iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Međutim, ovakvo pravno stanovište se ne može primeniti kada revizija nije dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada nije izjavljena na zakonom propisan način. Kako je u konkretnom slučaju revizija podnositeljki ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, jer nije bila izjavljena u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, Sud je ocenio da je donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu sudsku odluku iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke.

Imajući u vidu da su podnositeljke ustavne žalbe osporenu drugostepenu odluku Okružnog suda u Beogradu Gž1. 5181/07 od 9. jula. 2009. godine, kako same navode, primile 12. marta 2010. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 8. oktobra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu