Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu, jer podnositeljki nisu isplaćena priznata potraživanja u stečaju nad preduzećem sa državnim kapitalom. Dosuđena joj je naknada materijalne štete. Deo žalbe o visini naknade nematerijalne štete je odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4362/2018
20.05.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama V . M . iz sela T . kod Leskovca i A . A . iz sela Ž . kod Lebana , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. maja 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalb a V. M . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi u predmetu St. 91/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku iz iste tačke , umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu eventualn o već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba A. A . izjavljena zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi u predmetu St. 91/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. M . iz sela T . kod Leskovca i A . A . iz sela Ž . kod Lebana podnele su Ustavnom sudu, 12. aprila i 30. novembra 2018. godine, preko punomoćnika V. D. M , advokata iz Beograda, ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu, iz člana 58. Ustava , u stečajnom postupku koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi u predmetu St. 91/10. Podnositeljka V. M . je istakla i povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u označenom stečajnom postupku.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja i odlučivanja.

Ustavnim žalbama se ističe povreda prava na imovinu u stečajnom postupku u kome su nadležni sudovi utvrdili da je ovd e podnositeljkama ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naložili Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak u predmetu St. 91/10 što pre okončao. Podnositeljkama su pravnosnažnim odlukama sudova dosuđeni i novčani iznosi na ime primerene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, odnosno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Podnositeljka ustavne žalbe V. M . od Ustavnog suda traži utvrđenje povrede prava na imovinu, prava na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih na ime neisplaćenih zarada sa kamatom i troškovima postupka, utvrđenje prava na nematerijalnu štetu u iznosu od 3.000 evra i troškove za sastavljanje ustavne žalbe.

Podnositeljka ustavne žalbe A. A . od Ustavnog suda traži utvrđenje povrede prava na imovinu, prava na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatog Zaključkom o listi potraživanja Privrednog suda u Leskovcu i pravo na naknadu nematrijalne štete zbog utvrđene povrede prava u iznosu od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 91/2010 od 27. maja 2011. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom AD „A.“ iz Bošnjaca.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1001/15 od 25. marta 2016. godine usvojen je zahtev predlagača V. M . iz sela T . kod Leskovca, ovde prve podnositeljke ustavne žalbe, utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, naloženo nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao i delimično je usvojen zahtev predlagača za utvrđenje primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku tako što je dosuđen iznos od 20.000,00 dinara i troškovi postupka, dok je zahtev za primerenu naknadu u preostlom delu odbijen.

Navedeno rešenje sadrži pouku o pravnom leku gde se navodi da se protiv rešenja može izjaviti žalba, u roku od 15 dana od dana prijema, Vrhovnom kasacionom sudu, preko suda koji je doneo rešenje.

Protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1001/15 od 25. marta 2016. godine nije izjavljena žalba, tako da je (odluka) rešenje postalo pravnosnažno 23. aprila 2016. godine.

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 113/16 od 26. aprila 2016. godine usvojen je prigovor predlagača A. A . iz sela Ž . kod Lebana, ovde druge podnositeljke ustavne žalbe, utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, naloženo nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao i utvrđeno pravo na naknadu troškova postupka.

Nakon utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku podnositeljka je podnela tužbu nadležnom sudu radi naknade štete.

Presudom Osnovnog suda u Lebanu Prr. 3/17 od 5. juna 2017. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje A. A , ovde podnositeljke ustavne žalbe i obavezana tužena Republika Srbija da tužilji na ime novčanoh obeštećenja za neimovinsku štete izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti protivvrednosti i da tužilji naknadi troškove postupka, dok je višak tužbenog zahteva na ime naknade neimovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iunosu od 200 evra, odbijen kao neosnovan.

Navedena presuda sadrži pouku o pravnom leku gde es navodi da se protiv te presude može izjaviti žalba u roku od osam dana od dana prijema iste preko tog suda za Viši sud u Leskovcu.

Protiv presude Osnovnog suda u Lebanu Prr. 3/17 od 5. juna 2017. godine nije izjavljena žalba, tako da je (odluka) presuda postala pravnosnažna 5. septembra 2017. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da podnositeljki ustavn e žalb e V . M . obezbedi namirenje potraživanj a po osnovu neisplaćen ih zarad a, koj a su joj utvrđen a u osporenom stečajnom postupku, a protiv ste čajnog dužnika koji je u vreme utvrđivanja obaveze imao pretežni državni kapital, u konkretnom slučaju , predsta vlja i povredu njenog prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čin e potraživanj a utvrđen a pravnosnažn om sudskom odluk om (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalb u podnositeljke Verice Mićić usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tač ki 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 1. izreke na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 91/2010, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi V. M . u preostalom delu u odnosu na visinu primerene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi u predmetu St. 91/10 u iznosu od 20.000,00 dinara, a koja je dosuđena rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1001/15 od 25. marta 2016. godine, Ustavni sud ukazuje da podnositeljka nije iskoristila pravo da izjavi žalbu protiv navedenog rešenja Vrhovnom kasacionom sudu, kao što je navedeno u rešenju, a shodno odredbama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je bilo propisano da se protiv rešenja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može podneti žalba Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana, ( član 8b stav 3).

Kako iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju dostavljena proizlazi da podnositeljka ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristila Zakonom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu navedene podnositeljke u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući u preostalom delu tačke 1. izreke.

8. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi podnositeljke A. A . u pogledu povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava u stečajnom postupku koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi u predmetu St. 91/10, Ustavni sud je imao u vidu d a je rešenjem Privred nog suda u Leskovcu R4 st. 113/16 od 26. aprila 2016. godine podnositeljki utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u pred metu St. 91/10. U vezi sa tim, Ustavni sud, dalje, konstatuje da je odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi A. A . u preostalom delu u odnosu na visinu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi u predmetu St. 91/10 u iznosu od 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti, a koja je dosuđena presudom Osnovnog suda u Lebanu Prr. 3/17 od 5. juna 2017. godine, Ustavni sud ukazuje da podnositeljka nije iskoristila pravo da izjavi žalbu protiv navedene presude Višem sudu u Leskovcu, kao što je navedeno u presudi , a shodno odredbi Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS“, br. 72/ 11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20), kojom je propisano da protiv prvostepene presude, odnosno rešenja iz stava 1. ovog člana (sporovi male vrednosti) stranke mogu da izjave žalbu u roku od osam dana (član 479. stav 3.).

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da podnositeljka ustavne ž albe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristila sva zakoni ma propisana pravna sredstva za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud utvrdio da nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , te je odbacio njenu ustavnu žalbu , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

U pogledu zahteva za naknadu troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti