Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe
Kratak pregled
Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda. Utvrđeno je da navodi žalbe ne pružaju osnov za sumnju u proizvoljnu primenu prava, te da nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-4371/2010
09.06.2011.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Desanke Milanov iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Desanke Milanov izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 9513/10 (2009) od 26. avgusta 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Desanka Milanov iz Aranđelovca je 9. oktobra 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 9513/10 (2009) od 26. avgusta 2010. godine, zbog povrede prava na rad iz člana 60. Ustava Republike Srbije.
Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je u postupku prinudnog izvršenja pravnosnažne presude Opštinskog suda u Aranđelovcu, prvostepenom organu, Ministarstvu finansija – Poreska uprava, naloženo da je primi u radni odnos i rasporedi na radno mesto koje odgovara VII stepenu stručne spreme. Dalje navodi da ju je prvostepeni organ, postupajući po navedenoj presudi parničnog suda, rasporedio na radno mesto koje ne odgovara njenoj stručnoj spremi. Ističe da je prvostepeni organ bio u obavezi da je rasporedi u skladu sa stručnom spremom diplomiranog ekonomiste VII stepena stručnosti, koji je imala u trenutku prijema u radni odnos, a ne na radno mesto poreskog kontrolora, za koje je novim aktom o sistematizaciji radnih mesta prvostepenog organa, predviđen VI stepen stručne spreme, koji je imala 2001. godine kada je doneta odluka o njenom izboru u zvanje poreskog savetnika – kontrolora.
2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da uz ustavnu žalbu nisu dostavljeni svi dokazi od značaja za odlučivanje propisani članom 85. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), odnosno da nisu dostavljeni prepisi prvostepenog rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava broj 112-00327/09-05 od 3. marta 2009. godine, žalbe izjavljene protiv prvostepenog rešenja, drugostepenog rešenja Žalbene komisije Vlade Republike Srbije broj 112-01-73/2009-01 od 21. aprila 2009. godine i tužbe podnete protiv drugostepenog rešenja.
Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), dopisom od 21. aprila 2011. godine, obavestio podnositeljku ustavne žalbe o tom nedostatku koji sprečava postupanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi i naložio joj da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, dostavi prepise navedenih akata. Podnositeljka je ovim dopisom upozorena da će ustavna žalba biti odbačena, ukoliko se u ostavljenom roku ne otkloni nedostatak koji onemogućava postupanje po istoj.
Postupajući po nalogu Ustavnog suda, podnositeljka ustavne žalbe je 5. maja 2011. godine dostavila prepise traženih akata.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 112-01-73/2009-01 od 21. aprila 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba Desanke Milanov, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava broj 112-00327/09-05 od 3. marta 2009. godine, kojim je podnositeljka primljena u radni odnos u Ministarstvo finansija – Poreska uprava, kao državni službenik, i raspoređena u Regionalni centar Kragujevac – Filijala C Aranđelovac – Odsek za kancelarijsku kontrolu, na radno mesto – poreski kontrolor, razvrstano u zvanje mlađi saradnik, sistematizovanog pod rednim brojem 457. Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta prvostepenog organa, uz obavezu da stupi na rad narednog dana od dana konačnosti rešenja.
Iz činjeničnog stanja utvrđenog u upravnom postupku proističe: da je podnositeljka, odlukom direktora tadašnje Republičke uprave javnih prihoda broj 112-678/2001-05 od 15. juna 2001. godine, po sprovedenom javnom konkursu, bila izabrana na radno mesto upravno-nadzorni poslovi preventivne kontrole, za koje je, pored ostalih uslova, bio predviđen VI ili VII stepen stručne spreme; da je u vreme donošenja navedene odluke podnositeljka imala VI stepen stručne spreme; da je podnositeljka 6. jula 2001. godine stekla VII stepen stručne spreme; da je navedena odluka o izboru postala konačna 12. jula 2001. godine; da, suprotno odredbi člana 10. stav 3. tada važećeg Zakona o radnim odnosima u državnim organima ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01, 39/02, 49/05 i 79/05), direktor nije doneo rešenje o prijemu u radni odnos, već je rešenjem broj 112-678/01-05 od 26. jula 2001. godine poništio odluku o izboru od 15. juna 2001. godine; da je prvostepeno rešenje doneto u postupku izvršenja pravnosnažne presude Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 523/06 od 17. novembra 2006. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev podnositeljke, poništeno rešenje od 26. jula 2001. godine i obavezana tužena Republika Srbija - Ministarstvo finansija – Poreska uprava da donese rešenje o prijemu u radni odnos podnositeljke, na osnovu odluke o izboru od 15. juna 2001. godine, na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima.
Upravni sud je osporenom presudom U. 9513/10 (2009) od 26. avgusta 2010. godine odbio kao neosnovanu tužbu tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, podnetu protiv drugostepenog rešenja. Upravni sud je našao da su prvostepeni i drugostepeni organ državne uprave pravilno izvršili pravnosnažnu presudu parničnog suda, kada su tužilju rasporedili na radno mesto, koje odgovara školskoj spremi, koju je imala u momentu donošenja odluke o izboru od 15. juna 2001. godine, obezbeđujući joj na taj način ona prava iz radnog odnosa koja bi ostvarila da nije bilo doneto nezakonito rešenje poslodavca o poništaju odluke o izboru.
4. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe, ne prihvatajući obrazloženje sadržano u drugostepenom rešenju i osporenoj presudi Upravnog suda, u ustavnoj žalbi ponovo ističe, kao i u žalbi protiv prvostepenog rešenja i u tužbi u upravnom sporu, da su joj prava iz radnog odnosa povređena time što je prvostepeni organ državne uprave, u postupku izvršenja pravnosnažne presude Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 523/06 od 17. novembra 2006. godine, nije rasporedio na radno mesto u skladu sa odlukom o izboru od 15. juna 2001. godine i rešenjem o izvršenju navedene pravnosnažne presude od 2. februara 2009. godine.
Imajući u vidu da je u pravnosnažno okončanom parničnom postupku poništeno rešenje rukovodioca pravnog prethodnika prvostepenog organa državne uprave o poništenju konačne odluke kojim je podnositeljka kao kandidat izabrana na javnom konkursu, zadatak prvostepenog organa je bio da primi u radni odnos i rasporedi podnositeljku u skladu sa navedenom konačnom odlukom, vodeći računa, sa jedne strane, o tome da je podnositeljka izabrana kao državni službenik sa višom stručnom spremom i, sa druge strane, da je novom sistematizacijom i organizacijom radnih mesta prvostepenog organa ukinuto radno mesto na koje je bila izabrana na javnom konkursu od 15. maja 2001. godine. Ustavni sud je ocenio da su nadležni organi državne uprave i Upravni sud, u postupku prijema u radni odnos i raspoređivanja podnositeljke ustavne žalbe, izneli dovoljno obrazložene razloge za svoju ocenu zbog čega je podnositeljka, na osnovu konačne odluke o izboru od 15. juna 2001. godine, mogla biti raspoređena samo na radno mesto za koje je, prema važećem aktu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta prvostepenog organa, kao uslov, propisana viša stručna sprema. Pored toga, Ustavni sud konstatuje da su drugostepeni organ državne uprave i sud u upravnom sporu, ispitujući navode podnositeljke istaknute u žalbi u upravnom postupku i u tužbi u upravnom sporu, posebno cenili činjenicu da je podnositeljka u trenutku donošenja rešenja o prijemu u radni odnos imala VII stepen stručne spreme, koji je stekla 6. jula 2001. godine, pre nego što je odluka o izboru 12. jula 2001. godine postala konačna, našavši da ista nije mogla biti od uticaja na drugačiju odluku prvostepenog organa o raspoređivanju podnositeljke. Naime, podnositeljka se 22. maja 2001. godine prijavila na raspisani javni konkurs kao kandidat sa višom stručnom spremom, sa kojom je bila i izabrana između prijavljenih kandidata, odlukom od 15. juna 2001. godine, na radno mesto za koje je, tada važećim aktom o sistematizaciji radnih mesta, zahtevan VI ili VII stepen stručne spreme. Stoga prvostepeni organ državne uprave nije mogao doneti rešenje o prijemu u radni odnos i raspoređivanju podnositeljke sa većim stepenom stručne spreme od onog koji je bio određen konačnom odlukom o izboru, kojom je prilikom donošenja rešenja bio vezan, u smislu odredbe člana 10. stav 3. tada važećeg Zakona o radnim odnosima u državnim organima.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne daju dovoljno osnova za sumnju da je osporena presuda doneta proizvoljnom primenom materijalnog prava, te da je njome povređeno pravo podnositeljke na rad iz člana 60. Ustava.
S obzirom na izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.
5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević