Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda, jer ne može preispitivati zakonitost odluka redovnih sudova. Sud je utvrdio da obrazloženje Vrhovnog suda nije bilo proizvoljno i da su svi žalbeni navodi već razmotreni u revizijskom postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Milojevića iz Drenovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Milojevića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Rev. 1171/08 od 20. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Milojević iz Drenovca, 7. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika, advokata Bratislava Markovića iz Drenovca, podneo je Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Rev. 1171/08 od 20. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je naveo da je „presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 1171/08 od 20. maja 2009. godine došlo do povrede prava na pravično suđenje na štetu podnosioca“ i zatražio od Ustavnog suda da ustavnu žalbu usvoji, „da utvrdi da je podnosilac sa javnim stambeno-komunalnim preduzećem „Razvitak“ zasnovao stalni radni odnos 5. februara 2007. godine“, te da obaveže pomenuto javno preduzeće da podnosiocu isplati naknadu štete na ime izgubljene zarade „u mesečnom iznosu od 20.000, 00 dinara, počev od 5. februara 2007. godine, sa zakonskom zateznom kamatom“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u osporeni akt, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 1171/08 od 20. maja 2009. godine odbijena kao nesnovana revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, koja je izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kruševcu Gž.1. 1007/08 od 30. maja 2008. godine.

4. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da su u ustavnoj žalbi isključivo navedeni razlozi koji bi se mogli odnositi na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Navode o povredi prava na imovinu podnosilac ustavne žalbe zasniva na povredi prava na pravično suđenje.

Na osnovu navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na razlozima koji su već isticani u reviziji izjavljenoj protiv osporene drugostepene presude. Međutim, po oceni Ustavnog suda, razlozi koje navodi podnosilac ustavne žalbe očigledno ne opravdavaju njegove tvrdnje da mu je osporenom odlukom povređeno označeno ustavno pravo.

Ustavni sud najpre ističe da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost odluka sudova donetih u redovnom postupku, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je njihovo zaključivanje u osporenim odlukama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su razlozi izneti u ustavnoj žalbi, a koji su isticani i u žalbi protiv drugostepene presude, cenjeni u obrazloženju revizijske presude, kao i da je Vrhovni sud Srbije dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim. Treba napomenuti da je Vrhovni sud valjano odgovorio na sve žalbene navode koje je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, isticao u reviziji.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da izneti navodi ne predstavljaju ustavnopravne razloge na kojima se mogu zasnivati tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti