Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedopuštenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv sudskih presuda i akta javnog tužilaštva. Žalba protiv presuda je neblagovremena, jer je podneta nakon isteka roka od 30 dana. Žalba protiv obaveštenja tužilaštva je nedopuštena, jer taj akt nije pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4373/2010
07.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Prvoslava Marjanovića iz Ćuprije na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Prvoslava Marjanovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Đupriji K.220/09 od 15. juna 2009. godine, presude Okružnog suda u Jagodini Kž. 1216/09 od 15. oktobra 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ.241/10 od 1.septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Prvoslav Marjanović iz Đuprije je 8. oktobra 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Ćupriji K.220/09 od 15. juna 2009. godine, presude Okružnog suda u Jagodini Kž. 1216/09 od 15. oktobra 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ.241/10 od 1. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, povrede posebnih prava okrivljenog zajemčenog odredbama člana 33. stav 6. Ustava i povrede prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu zajemčenog odredbama člana 34. stav 1. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe pozvao se i na povredu prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizilazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se njome osporava pojedinačni akt ili radnja kojom je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer su samo takav akt ili radnja podobni da povrede neko njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili slobodu.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe osporenom presudom Opštinskog suda u Ćupriji K.220/09 od 15. juna 2009. godine oglašen krivim za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (“Službeni glasnik RS“, br. 85/05,88/05,107/05, 72/09 i 111/09) i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci kazne i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u roku od dve godine, ne izvrši novo krivično delo.

Osporenom presudom Okružnog suda u Jagodini Kž. 1216/09 od 15. oktobra 2009. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena presuda Opštinskog suda u Ćupriji K.220/09 od 15. juna 2009. godine.

Osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 241/10 od 1. septembra 2010. godine podnosiolac ustavne žalbe je obavešten da Republičko javno tužilaštva nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Đupriji K.220/09 od 15. juna 2009. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Kž. 1216/09 od 15. oktobra 2009. godine.

4. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporene presude, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda Republičkom javnom tužilaštvu podneo 27. aprila 2010. godine, što znači da je osporenu presudu Okružnog suda u Jagodini Kž. 1216/09 od 15. oktobra 2009. godine primio pre 27. aprila 2010. godine, a da je ustavnu žalbu izjavio 8. oktobra 2010. godine. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u delu u kojem je izjavljena protiv presude Opštinskog suda K.220/09 od 15. juna 2009. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Kž. 1216/09 od 15. oktobra 2009. godine, podneta nakon isteka roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, zbog čega je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog zakona.

Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem je izjavljena protiv akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ.241/10 od 1. septembra 2010. godine, Ustavni sud ukazuje da, saglasno odredbama čl. 419. i 421. važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac i da ni okrivljeni, ni njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca, da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu.

Stoga je Ustavni sud ocenio da osporeni akt, po svojoj pravnoj prirodi, predstavlja obaveštenje kojim Republičko javno tužilaštvo obaveštava podnosioca ustavne žalbe o postupanju po njegovoj inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Osporeni akt nije pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama ili optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe i protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba.

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta protiv akta protiv koga se ne može izjaviti, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedopuštenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti