Odluka Ustavnog suda o privremenom uskraćivanju prava na razgledanje spisa u istrazi

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu okrivljenog kojem je privremeno uskraćeno razgledanje spisa u istrazi za organizovani kriminal. Sud je ocenio da je ova mera u skladu sa posebnim zakonom (lex specialis) i da ne povređuje pravo na odbranu niti pravo na pravno sredstvo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Popova iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 201 2. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ivana Popova izjavljena protiv rešenja istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Ki.Po.1 300/10 od 23. avgusta 2010. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Ki .Po.1. 300/10 Kr.Po.1. 60/10 od 6. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivan Popov iz Beograda, preko punomoćnika Željka Ž. Damjanovića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 9. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Ki.Po.1 300/10 od 23. avgusta 2010. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Ki.Po.1. 300/10 Kr.Po.1. 60/10 od 6. septembra 2010. godine , zbog povrede načela zabrane diskriminacije i načela sudske zaštite , utvrđenih odredbama člana 21. stav 2. i člana 22. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na pravično suđenje, posebnih prava okrivljenog, pretpostavke nevinosti i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 33. st. 2. i 5, člana 34. stav 3. i člana 36. stav 2. Ustava, kao i odredbama člana 6. st. 1, 2. i 3. i čl. 13. i 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je nav edeno: da je osporenim rešenjem istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu uskraćeno pravo na razgledanje spisa izabranom braniocu okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, u predmetu tog suda Ki.Po.1. 300/10, do momenta kada budu saslušani svi okrivljeni obuhvaćeni zahtevom za sprovođenje istrage; da je branilac okrivljenog protiv navedenog rešenja izjavio prigovor o kome je odlučivao predsednik Posebnog odeljenja istog suda, čime je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje, jer o bitnim pravima okrivljenog treba da odluči sud koji je nepristrasan u odnosu na donosioca prvostepenog rešenja, a predsednik suda se ne može smatrati nepristrasnim i pravičnim, s obzirom na to da je reč o funkcijama u istom sudu; da okrivljeni nije dostupan državnim organima i da je protiv njega doneto rešenje o sprovođenju istrage; da je osporenim rešenjima „apsolutno“ povređeno pravo na odbranu okrivljenog, jer prema članu 15ž Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, branilac okrivljenog može u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o sprovođenju istrage predložiti nove dokaze, što branioci ne mogu da ispune zbog uskraćivanja prava na razgledanje spisa; da su branioci okrivljenog, nakon što im je zabranjeno razgledanje spisa, tražili da budu obavešteni o svim drugim radnjama istražnog sudije u postupku, kako bi njima prisustvovali, ali im je istražni sudija usmeno odgovorio da zabrana razgledanja spisa podrazumeva i zabranu prisustvovanja izvođenj u dokaza, tj. drugim istražnim radnjama; da iz rečnika srpskog jezika Matice srpske proizlazi da u srpskom jeziku reč razgledati nikako ne može da ima ono značenje koje mu pridaje istražni sudija u ovom predmetu; da je okrivljenom uskraćeno pravo na delotvorno pravno sredstvo uskraćivanjem da o pobijanom rešenju istražnog sudije odlučuje ili veće iz člana 24. stav 6. ZKP ili viši sud, jer je protiv tog osporenog rešenja odlučivao predsednik odeljenja istog suda; da nijednim propisom ZKP nije predviđena mogućnost uskraćivanja prisustva branioca okrivljenog istražnim radnjama.

Podnosilac ustavne žalbe je zahtevao da Ustavni sud utvrdi da osporeni pojedinačni akti nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima i da su mu osporenim rešenjima uskraćena označena ustavna prava, kao i da osporena rešenja poništi, ukine i odloži „izvršenje označenih pojedinačnih akata ili radnje istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu i predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, odredi da se uklone štetne posledice koje iz ovih akata podnosilac trpi“ i naredi da se njegovim braniocima odmah omogući razgledanje spisa, odnosno korišćenje svih prava iz člana 74. Zakonika o krivičnom postupku. Podnosilac ustavne žalbe je predložio i da se, u smislu člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odluka o njegovoj ustavnoj žalbi objavi u „Službenom glasniku RS“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da se protiv podnosioca ustavne žalbe, kao okrivljenog, vodi krivični postupak zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) (u daljem tekstu: KZ) i p roduženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi sa članom 61. KZ; da je osporenim prvostepenim rešenjem istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Ki.Po.1 300/10 od 23. avgusta 2010. godine, u krivičnom postupku koji se vodi protiv više okrivljenih, na osnovu člana 15z Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS“, br. 42/02, 27/03, 39/03, 60/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05, 61/05 i 72/09) uskraćeno pravo na razgledanje spisa braniocu okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, u predmetu Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Ki.PO.1. 300/10, do momenta kada budu saslušani svi okrivljeni obuhvaćeni zahtevom za sprovođenje istrage; da navedeno osporeno rešenje sadrži pravnu pouku da se protiv istog može izjaviti prigovor predsedniku Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, u roku od tri dana po prijemu pismenog otpravka rešenja; da je osporenim drugostepenim rešenjem Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Ki.Po.1. 300/10 Kr.Po.1. 60/10 od 6. septembra 2010. godine, koje je doneo predsednik odeljenja, odbijen kao neosnovan prigovor branioca okrivljenog izjavljen protiv osporenog rešenja istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Ki.Po.1 300/10 od 23. avgusta 2010. godine .

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Ki.Po.1. 300/10 Kr.Po.1. 60/10 od 6. septembra 2010. godine, između ostalog , je navedeno: da je rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenj e K.Po.1. 300/10 od 5. jula 2010. godine odlučeno da se sprovede istraga protiv okrivljenog zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ i produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi sa članom 61. KZ i određen je pritvor protiv okrivljenog zbog postojanja zakonskog osnova iz člana 142. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, a dana 23. avgusta 2010. godine izdata je naredba za raspisivanje međunarodne poternice; da je istražni sudija Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje rešenjem K.Po.1. 300/10 od 23. avgusta 2010. godine, polazeći od odredbe člana 15z Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, uskratio pravo na razgledanje spisa u predmetu Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje K.Po.1. 300/10 braniocu okrivljenog do momenta kada budu saslušani svi osumnjičeni obuhvaćeni zahtevom za sprovođenje istrage; da je pravilno postupio istražni sudija kada je braniocu okrivljenog uskratio pravo na razgledanje spisa u navedenom predmetu, iz razloga što još uvek nisu saslušani svi okrivljeni obuhvaćeni zahtevom za sprovođenje istrage, i to upravo okrivljeni Ivan Popov i okrivljeni R.K.A.

4. Ustav u odredbama čiju povredu ističe podnosilac ustavne žalbe, utvrđuje: da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. stav 2.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane, kao i da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (član 33. st. 2. i 5.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama člana 74. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je da p osle donošenja rešenja o sprovođenju istrage ili posle neposrednog podizanja optužnice (član 244.), a i pre toga, ako je osumnjičeni saslušan po odredbama o saslušanju okrivljenog, branilac ima pravo da razmatra spise i da razgleda prikupljene predmete koji služe kao dokaz (stav 1.) i da neposredno pre prvog saslušanja osumnjičenog, branilac ima pravo da pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju, nalaz i mišljenje veštaka i zahtev za sprovođenje istrage (stav 2.).

Odredbama člana 504a ZKP, koja se nalazi u glavi XXIXa ZKP - "Posebne odredbe o postupku za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teška krivična dela" propisano je da odredbe ove glave sadrže pojedina posebna pravila postupka za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teška krivična dela (stav 1.) i da u krivična dela korupcije iz stava 1. ovog člana i ako nisu rezultat delovanja organizovane kriminalne grupe, spada, pored ostalih, i krivično delo primanje mita (član 367. KZ).

Odredbama člana 607. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 101/11) (u daljem tekstu: ZKP iz 2011. godine) , koji je stupio na snagu 6. oktobra 2011. godine, a u postupcima za krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti primenjuje se od 15. januara 2012. godine, propisano je: da odredbe člana 15a i čl. 15ž do 15m Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS“, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 - dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09 i 72/11 - dr. zakon) i čl. 13, 13a, 13b, 14, 15. i 16. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS“, br. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07 i 104/09) prestaju da važe 15. januara 2012. godine.

Odredbom člana 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku iz 2011. godine („Službeni glasnik RS“, broj 101/11), koja nije integrisana u tekst Zakonika, propisano je da će se i straga za krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, koja je na dan stupanja na snagu ovog zakona u toku, dovršiti po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05, 85/05 – dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – dr. zakon, 72/09 i 76/10) i odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09 i 72/11- dr. zakon) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07 i 104/09), koje su važile do dana stupanja na snagu ovog zakona. Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku iz 2011. godine stupio je na snagu 15. januara 2012. godine.

Odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela (u daljem tekstu: ZONDO) bilo je propisano: da se za krivična dela iz člana 2. ovog zakona primenjuju odredbe glave XXIXa Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 15a stav 1. ); da tužilac, okrivljeni i njegov branilac i oštećeni i njegov punomoćnik mogu predlagati nove dokaze najkasnije do isteka roka od 30 dana od dana donošenja rešenja o sprovođenju istrage, a da se izuzetno, ako dokazi ili razlozi za procesne ili druge prigovore do isteka roka iz stava 1. ovog člana, odnosno završne sednice za evidentiranje dokaza nisu postojali ili se za njih očigledno nije moglo znati, novi dokazi mogu predlagati ili prigovori isticati najkasnije do zaključenja istrage, o čemu istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda odlučuje rešenjem (član 15ž st. 1. i 3.).

Odredbama člana 15z ZONDO bilo je propisano: da se pravo na razgledanje spisa može koristiti od momenta donošenja rešenja o sprovođenju istrage (stav 1.); da istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda može rešenjem odlučiti da se pravo iz stava 1. ovog člana koristi od momenta kad su saslušani svi osumnjičeni obuhvaćeni zahtevom za sprovođenje istrage (stav 2.); da se protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može izjaviti prigovor predsedniku Posebnog odeljenja Višeg suda, koji je dužan da rešenje po prigovoru donese u roku od 48 časova (stav 3.).

5. Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe ovom sudu obraća u svojstvu okrivljenog protiv koga se, u momentu podnošenja ustavne žalbe, vodio krivični postupak, odnosno istraga za krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti i koja se, saglasno odredbi člana 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku iz 2011. godine, u slučaju da je bila u toku i na dan stupanja na snagu tog zakona, ima dovršiti po odredbama ZKP i ZONDO.

Podnosilac ustavne žalbe ističe povredu više prava, zajemčenih Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje, u suštini, obrazlaže dvema tvrdnjama: prvom, da su uskraćivanjem razgledanja spisa braniocu okrivljenog, do momenta kada budu saslušani svi okrivljeni, među kojima i ovde podnosilac, obuhvaćeni zahtevom za sprovođenje istrage, njemu povređena označena ustavna načela, kao i pravo na odbranu i pretpostavka nevinosti, posebno ističući da okrivljeni i njegov branilac ne mogu predlagati nove dokaze nakon isteka roka od 30 dana od dana donošenja rešenja o sprovođenju istrage , saglasno odredbi člana 15ž stav 1. ZONDO; drugom, da odlučivanje o prigovoru od strane predsednik a odeljenja istog suda, a ne višeg sud a, predstavlja povredu prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo.

Imajući u vidu sadržinu označenih prava zajemčenih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja su suštinski istovetna odgovarajućim pravima utvrđenim Ustavom Republike Srbije , Ustavni sud je odlučio da ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca ustavne žalbe izvrši samo u odnosu na Ustavom zajemčena prava.

Razmatrajući istaknutu povredu prava na odbranu, Ustavni sud je najpre utvrdio da su osporena rešenja doneta primenom i u skladu sa odredbama člana 15z st. 2. i 3. ZONDO i da je braniocu okrivljenog osporenim prvostepenim rešenjem privremeno uskraćeno pravo na razgledanje spis a, koje on i okrivljeni imaju od momenta donošenja rešenja o sprovođenju istrage, na osnovu stava 1. istog člana ZONDO. Ustavni sud je dalje utvrdio da je u izreci navedenog rešenja izričito određeno da će pravo na razgledanje spisa biti uskraćeno samo do momenta do kada budu saslušani svi ok rivljeni, odnosno i sam podnosilac, koji do donošenja tog rešenja još uvek nije bio saslušan. Osporena rešenja su doneta od strane nadležnih i zakonom već ustanovljenih sudova i u okvirima njihove funkcionalne nadležnosti, što podnosilac ustavne žalbe i ne spori.

Polazeći od sadržine osporenih rešenja i odredaba ZKP i ZONDO , Ustavni sud je ocenio da su iznete tvrdnje podnosioca ustavne žalbe, kojima potkrepljuje povredu prava na odbranu, neosnovane. Ustavni sud ukazuje na to da je tačno da je odredbama člana 74. ZKP propisano da posle donošenja rešenja o sprovođenju istrage ili posle neposrednog podizanja optužnice (član 244.), a i pre toga, ako je osumnjičeni saslušan po odredbama o saslušanju okrivljenog, branilac ima pravo da razmatra spise i da razgleda prikupljene predmete koji služe kao dokaz, a da neposredno pre prvog saslušanja osumnjičenog, branilac ima samo pravo da pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju, nalaz i mišljenje veštaka i zahtev za sprovođenje istrage. Isto pravo je predviđeno i odredbom člana 15z stav 1. ZONDO. Međutim, odredbom člana 15z stav 2. ZONDO, koji je lex posteriori i lex specialis u odnosu na ZKP, propisano je odstupanje od prava na razgledanje spisa i data je mogućnost istražnom sudiji Posebnog odeljenja Višeg suda da rešenjem može odlučiti da se pravo iz stava 1. tog člana ne koristi od momenta donošenja rešenja o sprovođenju istrage, već od momenta kad su saslušani svi osumnjičeni obuhvaćeni zahtevom za sprovođenje istrage. U konkretnom slučaju, upravo podnosilac ustavne žalbe, kao okrivljeni, nije saslušan nakon donošenja rešenja o sprovođenju istrage, te je Ustavni sud zaključio da je osporeno prvostepeno rešenje doneto u potpunosti u skladu sa navedenim odredbama zakona, a ne proizvoljnom i pogrešnom primenom prava. Odbijanje istovetnih navoda koje je okrivljeni isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a na koje upućuje i delimično ih ponavlja i u ustavnoj žalbi, prema oceni Ustavnog suda, u potpunosti je obrazloženo na ustavnopravno prihvatljiv način u osporenom drugostepenom rešenju .

Tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da mu je ovakvim odlučivanjem Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu povređena i pretpostavka nevinosti je, po oceni Ustavnog suda, takođe neosnovana i u suprotnosti sa sadržinom oba osporena rešenja. U osporenim rešenjima s e, na više mesta, izričito upotrebljava standard osnovane sumnje u odnosu na krivična dela koje se stavljaju na teret podnosiocu ustavne žalbe , te je Ustavni sud zaključio da time ni na koji način nije dovedena u pitanje pretpostavka njegove nevinosti.

Razmatrajući tvrdnje podnosioca ustavne žalbe koje se odnose na prigovor o kome je u konkretnom slučaju odlučivao predsednik odeljenja istog suda, a ne viši sud , Ustavni sud najpre ukazuje na to da je odredbom člana 398. stav 1. ZKP propisano da protiv rešenja istražnog sudije i protiv drugih rešenja suda donesenih u prvom stepenu, stranke i lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kad u ovom zakoniku nije izrično određeno da žalba nije dozvoljena. Međutim, protiv rešenja istražnog sudije kojim se privremeno uskraćuje pravo na razgledanje spisa, na osnovu odredbe člana 15z stav 2. ZONDO, upravo tim posebnim zakonom, i to odredbom stava 3. istog člana, predviđeno je posebno pravno sredstvo - prigovor predsedniku Posebnog odeljenja Višeg suda, koji je dužan da odluku o prigovoru donese u roku od 48 časova.

Ustavni sud je ocenio da se prigovor, kao pravno sredstvo u konkretnom slučaju, procesno razlikuje od pritužbe, predviđene pojedinim odredbama ZKP, koja se takođe podnosi predsedniku istog suda. Pritužba nije pravni lek, jer nije upravljena protiv odluke organa, već pravno sredstvo koje se tiče postupka organa, odnosno njegovih radnji ili propuštanja, načina na koji organ vodi postupak ili brzine kojom to čini, a što se sve, prema mišljenju pritužioca, pokazuje štetnim za njegove interese i ciljeve postupka. Za razliku od pritužbe, o kojoj se ne donosi nikakvo formalno rešenje, jer pritužba nije akt u postupku, već samo ukazivanje pritužioca nadležnom organu sudske uprave na povredu dužnosti od strane istražnog sudije, o čijem se otklanjanju organ stara, o prigovoru se u konkretnom slučaju donosi rešenje, i to u naročito hitnom roku od 48 časova. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da su iznete tvrdnje podnosioca ustavne žalbe, a koje se odnose na postupak po prigovoru protiv osporenog prvostepenog rešenja neosnovane i da ne ukazuju na povredu prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo.

Ustavni sud posebno ukazuje na to da će okrivljeni u daljem toku krivičnog postupka, u fazi kontradiktornog, usmenog i javnog glavnog pretresa, imati pravo i mogućnost da osporava, kako postojanje i način pribavljanja dokaza protiv njega, tako i svoju krivicu. Okrivljeni će nakon toga imati i pravo na žalbu, kao delotvorno pravno sredstvo, protiv donete krivične presude, ukoliko za žalbu bude imao razloga , u kojoj će moći isticati bitne povrede odredaba krivičnog postupka, učinjene kako u toku glavnog pretresa, tako i u fazi istrage. Okrivljeni će po iscrpljivanju t og pravnog sredstva, eventualno moći izjaviti i ustavnu žalb u, u slučaju da smatra da su učinjene povrede pravila krivičnog postupka takve prirode i vrste, da su dovele i do povrede ustavnih načela i prava.

Ustavni sud je imao u vidu i tvrdnju podnosioca ustavne žalbe da će zbog uskraćivanja razgledanja spisa braniocima okrivljenog biti onemogućeno da predlažu nove dokaze u roku propisanom odredbom člana 15ž stav 1. ZONDO, odnosno u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o sprovođenju istrage protiv okrivljenog, čime bi, kako je navedeno, bilo povređeno njegovo pravo na odbranu. Suprotno ovim tvrdnjama, Ustavni sud ukazuje da odredba stava 2. člana 15ž ZONDO, koja propisuje da se izuzetno, u određenim slučajevima, novi dokazi mogu predlagati ili prigovori mogu isticati i posle isteka roka od 30 dana od dana donošenja rešenja o sprovođenju istrage, odnosno najkasnije do zaključenja istrage, u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe omogućava korišćenje i ov og zakonom ustanovljen og procesnog prava i pored privremene zabrane razgledanja spisa. Ustavni sud je, stoga, navedenu tvrdnj u podnosioca ustavne žalbe takođe ocenio neosnovanom i bez uticaja na drugačiju odluku u ovom ustavnosudskom predmetu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) .

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o privremenom uskraćivanju prava na razgledanje spisa u istrazi

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti