Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe u sporu o obustavi isporuke struje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda. Nije utvrđena povreda prava na pravično suđenje niti prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je trajao pet godina i osam meseci.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiš a B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Andrijaševića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragana Andrijaševića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4090/10 od 14. jula 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Andrijašević iz Beograda, preko punomoćnika Predraga Popovića, advokata iz Beograda, podneo je 8. oktobra 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude A pelacionog suda u Beogradu Gž. 4090/10 od 14. jula 2010. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava Republike Srbije,

U ustavnoj žalbi je , pored ostalog, navedeno : da je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4090/10 od 14. jula 2010. godine preinačena presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 178/08 od 12. novembra 2008. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac – ovde podnosilac ustavne žalbe tražio da se utvrdi da tuženi „Elektrodistribucija“ d.o.o iz Beograda nema pravo da mu obustavi isporuku električne energije, na osnovu zapisnika o neovlašćenoj potrošnji, što je tuženi dužan da trpi; da je osporenom presudom povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, zbog toga što Apelacioni sud u Beogradu svojom odlukom povredio odredb u člana 380 stav 4. Zakona o parničnom postupku , jer je prvostepeni sud utvrdio jedno činjenično stanje, a drugostepeni sud nije zasnovao odluku na tom činjeničnom stanju, „već na činjeničnom stanju koje je sam izmislio“; da je u navedenom parničnom postupku povređeno i pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da je tužba podneta prvostepenom sudu 10. novembra 2004. godine, a postupak pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu 14. jula 2010. godine, koja je dostavljena punomoćniku podnosioca 8. septembra 2010. godine. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu presudu Apelacionog suda u Beogradu i utvrdi pravo podnosioca na naknadu štete u smislu čl. 8 9. i 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je iz ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije i spisa predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 80244/10, ranije predmeta Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 178/08, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 10. novembra 2004. godine podneo Trećem opštinskom sudu u Beogradu tužbu za utvrđenje protiv tuženog Javnog preduzeća Elektrodistribucija Beograd.

Na ročište zakazano za 28. decembar 2004. godine za tužioca nije niko pristupio, te je na predlog tuženog , prvostepeni sud rešenjem P. 3145/04 utvrdio mirovanje postupka počev od 28. decembra 2004. godine.

Punomoćnik tužioca je 30. decembra 2004. godine podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje, koji je usvojen na ročištu održanom 23. februara 2005. godine i odlučeno da se postupak nastavi.

U nastavku postupka Treći opštinski sud u Beogradu je održao još četiri ročišta (6. aprila, 25. maja, 29. septembra i 1. decembra 2005. godine) na kojima je izveo dokaze saslušanjem četiri svedoka, saslušanjem tužioca kao parnične stranke i uvidom u dostavljenu dokumetaciju, nakon čega je zaključio glavnu raspravu.

Presudom P. 3145/04 od 1. decembra 2005. godine, koja je dostavljena punomoćniku podnosioca 28. aprila 2006. godine, Treći opštinski sud u Beogradu je

u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca – ovde podnosioca ustavne žalbe i utvrdio da tuženi nema pravo da obustavi isporuku električne energije na osnovu zapisnika o neovlašćenoj potrošnji tužiocu, što je tuženi dužan da trpi pod pretnjom izvršenja, u stavu drugom izreke odbio predlog tužioca za određivanje privremene mere kao neosnovan i u stavu trećem izreke obavezao tuženog da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka.

U postupku po žalbi tuženog protiv prvostepene presude izjavljenoj 8. maja 2006. godine, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 8916/06 od 24. oktobra 2007. godine ukinuo ožalbenu presudu u stavu prav om i trećem izreke i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom parničnom postupku Treći opštinski sud u Beogradu je zakazao tri ročišta (2. aprila, 24. juna i 12. novembra 2008. godine), od kojih su dva održana, a ročište 24. juna 2008. godine nije održano zbog dojave o eksplozivnoj napravi u zgradi suda, izveo je dokaz ponovnim saslušanjem tužioca kao parnične stranke i zaključio glavnu raspravu.

Treći opštinski sud u Beogradu je presudom P. 178/08 od 12. novembra 2008. godine, u stavu prvom izreke , ponovo usvojio tužbeni zahtev tužioca i utvrdio da tuženi nema prav o da obustavi isporuku električne energije po osnovu zapisnika o neovlašćenoj potrošnji tužiocu, što je tuženi dužan da trpi pod pretnjom izvršenja, sa istovetnim obrazloženjem kao u ukinutoj prvostepenoj presudi P. 3145/04 od 1. decembra 2005. godine, a u stavu trećem dosudio podnosiocu parnične troškove.

Tuženi je 30. jula 2009. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude.

Rešavajući o žalbi tuženog, Apelacioni sud u Beogradu je osporenom presudom Gž. 4090/10 od 14. jula 2010. godine preinačio presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 178/08 od 12. novembra 2008. godine u stavu prvom izreke, pa je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da Elektrodistribucija Beograd d.o.o. iz Beograda nema pravo da mu obustavi isporuku električne energije po osnovu zapisnika o neovlašćenoj potrošnji, što je tuženi dužan da trpi, a preinačio je i odluku o troškovima parničnog postupka, tako da svaka stranka snosi svoje troškove celog parničnog postupka. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da su, prema utvrđenom činjeničnom stanju , ovlašćeni radnici tuženog prilikom kontrole u stanu tužioca utvrdili da je službena plomba na električnom brojilu neispravna, kao i da su razmaknuti naponski mostovi na sve tri faze, na koji način je električna en ergija korišćena na brojilu tužioca, ali nije registrovana, o čemu je sačinjen zapisnik broj 614921 od 3. decembra 2003. godine; da je tuženi tužiocu na osnovu navedenog zapisnika o neovlašćenom korišćenju električne energije dostavio račun za električnu energiju, a zatim tri puta opomenu da utvrđenu obavezu izmiri u roku od tri dana, kako bi izbegao meru obustave isporuke električne energije; da je na tako pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je izveo zaključak da tuženi nema pravo da tužiocu obustavi isporuku električne energije, s obzirom na odredbe Zakona o elektroprivredi („Službeni glasnik RS“, br. 45/91) i Odluke o opštim uslovima za isporuku električne energije („Službeni glasnik RS“, br. 39/01, 130/03 i 73/04).

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 59/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, propisano je da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10 .).

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik Republike Srbije", broj 125/04) , koji se primenjivao u ovom postupku od 23 . februara 2005. godine , propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku ( stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( stav 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da oni nisu osnovani, te da osporenom presudom nije povređeno ustavno pravo podnosioca.

Apelacioni sud u Beogradu je prilikom donošenja osporene presude ocenio da je prvostepeni sud pravilno utvrdio, ali da je pogrešno cenio utvrđeno činjenično stanje i izveo pogrešan činjenični zaključak da tuženi nema pravo da tužiocu obustavi isporuku električne energije, zbog čega tuženi osnovano u žalbi ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Apelacioni sud u Beogradu je, polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, a u skladu sa odredbama člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o elektroprivredi i odredbama Odluke o opštim uslovima za isporuku električne energije, našao da s obzirom na to da električno brojilo tužioca nije bilo ispravno, a isti je odgovoran za posledice koje iz toga proizlaze, shodno tome se u smislu navedenih odredaba može smatrati da je tužilac u svom stanu neovlašćeno koristio električnu energiju, pa tuženi nije postupio protivpravno kada je u smislu svojih ovlašćenja iz citiranih propisa obustavio tužiocu dalju isporuku električne energije. Stoga je s obzirom na to da je utvrdio da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, drugostepeni sud je, na osnovu člana 380 . stav 4. Zakona o parničnom postupku, preinačio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke, tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio. Po nalaženju Ustavnog suda, osporena presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4090/10 od 14. jula 2010. godine je doneta ustavnopravno prihvatljivom primenom merodavnog prava, te je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba u delu kojim se ukazuje na povredu prava na pravično suđenje nije osnovana.

6. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe kojima se ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo parnični postupak podnošenjem tužbe 10. novembra 2004. godine, a da je postupak okončan donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Beogradu 14. jula 2010. godine.

Polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je, iako je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije , ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir i period trajanja postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.

Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak od svog pokretanja podnošenjem tužbe do okončanja donošenjem drugostepene presude trajao pet godina i osam meseci. Iako je parnični postupak trajao nešto preko standarda razumnog trajanja postupka od kojih u svojoj praksi polazi Ustavni sud, kao i međunarodne institucije za zaštitu ljudskih prava, imajući u vidu da je u navedenom periodu o tužbenom zahtevu podnosioca odlučeno u dve sudske instance, te da postoji i doprinos podnosioca trajanju postupka koji je zbog njegovog nedolaska na ročište bio stavljen u stanje mirovanja, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u celini neosnovana, te je, saglasno odredb i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio.

7. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe u sporu o obustavi isporuke struje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti