Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju nad društvenim preduzećem. Dosuđuje se naknada materijalne štete. Deo žalbe protiv odluke Vrhovnog kasacionog suda o naknadi nematerijalne štete je odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4378/2016
19.07.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. P . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. P . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Leskovcu u predmetu St. 63/10, umanjenih za iznose koji su mu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba A. P. izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 187/16 od 2. marta 2016. godine

O b r a z l o ž e nj e

1. A. P . iz Leskovca je , 6. juna 2016. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, kao i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 187/16 od 2. marta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je osporenim reše njem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 187/16 od 2. marta 2016. godine potvrđeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 2348/15 od 16. decembra 2015. godine kojim je podnosiocu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, ali mu je odbijen zahtev za primerenu naknadu; da mu je odbijen zahtev za primerenu naknadu iz razloga što mu je ta naknada već dosuđena u postupku koji je vođen po drugom zahtevu podnosioca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku; da je podnosilac prijavio svoja potraživanja u stečajnom postupku po osnovu dve izvršne isprave, podneo je dva zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku ali su se ti zahtevi odnosi li na različite izvršne isprave.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „T.“ iz Leskovca, radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa , na osnovu prav nosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 2436/06 od 30. januara 2007. godine. Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 1090/07 od 8. maja 2007. godine određeno je predloženo izvršenje.

Podnosilac je kao izvršni poverilac podneo još jedan predlog za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog su da u Leskovcu P. 3687/05 i rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 3801/06 usvojeno je predloženo izvršenje.

Podnosilac ustavne žalbe je prijavi o svoja potraživanja u stečajnom postupku koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 63/10 od 23. marta 2011. godine nad stečajnim dužnikom AD „T.“ iz Leskovca. Podnosilac nije namiri o svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10.

Podnosilac ustavne žalbe je podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 63/10 , o kome je Privredni apelacioni sud odlučio rešenjem R4 St. 1709/15 od 18. novembra 2015. godine a koje se odnosilo na postupak koji se vodio po izvršnoj presudi Opštinskog suda u Leskovcu P. 3687/05 i rešenju o izvršenju istog suda I. 3801/08. Navedenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1709/15 od 18. novembra 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se postupak stečaja što pre okončao, delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđena mu je primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, a odbijen je zahtev predlagača za određivanje primerene naknade preko dosuđen og iznosa od 20.000,00 dinara do traženog iznosa od 1.600 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Podnosilac ustavne žalbe je 13. maja 2015. godin e podne o redovnom sudu drugi zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 63/10, o kome je odlučeno rešenjem Privrednog apelacionog suda St. 2348/15 od 16. decembra 2015. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 187/16 od 2. marta 2016. godine koje je osporeno u ovom predmetu .

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 2348/15 od 16. decembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača i utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se stečajni postupak St. 63/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke odbijen je zahtev predlagača kojim je tražio da mu se utvrdi primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 1.600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate; u stavu četvrtom izreke, predlagaču su određeni troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti u roku od 15 dana, po proteku tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu, iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 187/16 od 2. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 2348/15 od 16. decembra 2015. godine u stavovima trećem i četvrtom njegove izreke; u stavu drugom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

U obrazloženju osporenog rešenja, je, pored ostalog, navedeno : da je prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, predlagač, kao izvršni poverilac, podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv AD „T.“ iz Leskovca, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 2436/06 od 30. januara 2007. godine, radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa; da je rešenjem I. 1090/07 od 8. maja 2007. godine dozvoljeno predloženo izvršenje; da je prvostepeni sud rešenjem R4 St. 2348/15 od 16. decembra 2015. godine utvrdio da je predlagaču u postupku stečaja povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao, a da je pravilno odbijen zahtev predlagača za određivanje primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz razloga što predlagač u predmetnom stečajnom postupku ostvaruje isto potraživanje povodom koga je podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u ovom predmetu, kao i zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog apelacionog suda R4 St. 1709/15; da je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1709/15 od 18. novembra 2015. godine utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se p ostupak stečaja što pre okončao, delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđena mu je primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, a odbijen je zahtev predlagača za određivanje primerene naknade preko dosuđenog iznosa od 20.000,00 dinara do traženih 1.600 evra , u dinarskoj protivvrednosti; da Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge prvostepenog suda da se po zahtevu predlagača za određivanje primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku povodom istog potraživanja u istom stečajnom postupku, ne može ta naknada odrediti dva puta, budući da je Privredni apelacioni sud rešenjem R4 St. 1709/15 od 18. novembra 2015. godine već utvrdio predlagaču primerenu naknadu.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosiocu ustavn e žalb e, a protiv stečajnog dužnika AD „ T.“ iz Leskovca, koji je u vreme donošenja izvršene isprave bio društveno preduzeće, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, a koji mu nije isplaćen (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US i 40/15-dr. zakon), kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovoga suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu pravnosnažno okončani. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnosioca odlučivao Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud.

6. Razmatrajući navode podnosioca da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 187/16 od 2. marta 2016. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, zbog toga što mu je odbijen zahtev za određivanje primerene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku jer sudovi nisu uzeli u obzir suštinu naknade, niti su cenili značaj postavljenog zahteva , Ustavni sud najpre konstatuje da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog, odnosno procesnog prav a bila proizvoljna ili arbitrerna.

Polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud rešenjem Rž gp. 187/16 od 2. marta 2016. godine potvrdio prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 2348/15 od 16. decembra 2015. godine kojim je utvrđeno da je podnosiocu u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, ali je odbijen njegov zahtev da mu se isplati novčani iznos na ime primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, sa obrazloženjem da podnosilac u predmetnom stečajnom postupku ostvaruje isto potraživanje povodom koga je podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u ovom predmetu, kao i potraživanje povodom koga je podneo zahtev u predmetu Privrednog apelacionog suda R4. St. 1709/15 po kome je podnosiocu već određena primerena naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku.

Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/9, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost zahteva za određivanje naknade i njena visina je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca.

Po o ceni Ustavnog suda, potpuno je ustavnopravno prihvatljivo stanovište Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda, koje u potpunosti prihvata i ovaj sud, da se podnosiocu ne može dva puta odrediti primerena naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku povodom istog potraživanja u istom stečajnom postupku. Polazeći od prirode i suštine pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi potpuno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, Ustavni sud ukazuje da o osnovanosti zahteva za naknadu nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv reš enja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 187/16 od 2. marta 2016. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova.

Ocenjujući navode ustavne žalbe o povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnje da je podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan zbog nekog ličnog svojstva, niti su pruženi relevantni dokazi u tom smislu, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela zabrane diskriminacije.

Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti