Odbijanje ustavne žalbe u radnom sporu povodom otkaza ugovora o radu zbog tehnološkog viška

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu, nalazeći da pravo na pravično suđenje nije povređeno. Sudovi su na ustavnopravno prihvatljiv način tumačili Zakon o radu, utvrdivši da je postupak rešavanja viška zaposlenih sproveden zakonito, bez posebne zaštite za invalide rada.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-438/2008
17.06.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragomira Rmuša i Miomira Komatine, obojice iz Savinog Sela, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbijaju se kao neosnovane ustavne žalbe Dragomira Rmuša i Miomira Komatine izjavljene protiv presude Opštinskog suda u Vrbasu P1. 109/06 od 27. septembra 2006. godine, presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. br. 6552/06 od 10. maja 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1450/07 od 1. novembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragomir Rmuš i Miomir Komatina, obojica iz Savinog Sela, su 14. aprila 2008. godine preko punomoćnika, advokata Milorada Marsenića iz Novog Sada, podneli Ustavnom sudu blagovremene i dozvoljene ustavne žalbe protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na žalbu ili drugo pravno sredstvo zajemčenih odredbama čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije.
Podnosioci ustavne žalbe su istakli da nisu imali pravično suđenje, da im sudovi nisu dozvolili da dokažu bitne činjenice o povredi njihovog prava da im radni odnos prestane protivno njihovoj volji na zakonit način. Podnosilac ustavne žalbe Miomir Komatina je istakao da mu „sudovi nisu dozvolili da dokaže da je obzirom da je bio zaposleni sa preostalom radnom sposobnošću imao posebnu zaštitu po zakonu, a da je ta zaštita izostala“. Podnosilac Dragomir Rmuš smatra da nije imao pravično suđenje, jer je „sud unapred doneo odluku da ne usvoji njegov zahtev, već da zaštiti moćnog poslodavca.“ Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se pravo na pravično suđenje tako što se utvrđuje da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 36. stav 2. Ustava se jemči pravo svakog na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, kao i u spis predmeta Opštinskog suda u Vrbasu P1. 109/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučvianje u ovoj pravnoj stvari:
Podnosioci ustavne žalbu su 10. aprila 2006. godine podneli tužbe Opštinskom sudu u Vrbasu protiv AD „Carnex“ Industrija mesa Vrbas iz Vrbasa, po kojima su formirana dva parnična predmeta P1. 110/06 i P1. 109/06. Rešenjem Opštinskog suda u Vrbasu, donetim na pripremnom ročištu održanom 28. juna 2006. godine, određeno je spajanje parničnog postupka u predmetu P1. 110/06 sa postupkom u predmetu P1. 109/06. Predmet odlučivanja u bili su zahtevi tužilaca da se rešenje tuženog AD „Carnex“ Industrija mesa Vrbas iz Vrbasa, Kulski put bb, broj 01-6337 od 16. januara 2006. godine, kojim je Miomiru Komatini otkazan ugovor o radu i po kome mu je prestao radni odnos kod AD „Carnex“ 18. januara 2006. godine poništi i da se vrati na rad na radno mesto proizvodni radnik II ili na drugo radno mesto prema njegovoj stručnoj spremi i preostaloj radnoj sposobnosti, kao i da se rešenje tuženog AD „Carnex“ broj 01-6394 od 16. januara 2006. godine, kojim je Dragomiru Rmušu otkazan ugovor o radu i po kome mu je prestao radni odnos kod AD „Carnex“ 18. januara 2006. godine poništi, te da se vrati na rad, na radno mesto automehaničar u RJ „Milan Kuč“ u Savinom Selu ili na druge poslove koje mu tuženi ponudi. Prvostepeni sud je svojom presudom P1. 109/06 od 27. septembra 2006. godine odbio u celini tužbene zahteve. U obrazloženju presude je istaknuto da je tuženi u svemu postupio u skladu sa odredbama čl. 153. do 160. Zakona o radu i odredbama čl. 151. i 152. svog Pojedinačnog kolektivnog ugovora, kao i da sud ne utvrđuje celishodnost i svrsishodnost mera koje je preduzeo tuženi prilikom donošenja odluke o tome koje radno mesto će ukinuti, odnosno kome od izvršilaca će usled smanjenja broja izvršilaca na radnom mestu biti otkazan ugovor o radu.
Odlučujući po izjavljenoj žalbi na presudu P1. 109/06 od 27. septembra 2006. godine, Okružni sud u Novom Sadu je presudom Gž. br. 6552/06 od 10. maja 2007. godine, odbio žalbe podnosilaca ustavne žalbe i potvrdio prvostepenu presudu, s obrazloženjem da je ispitujući pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, a pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač. 1, 2, 5, 7, i 9. Zakona o parničnom postupku i pravilnu primenu materijalnog prava, shodno odredbi člana 372. stav 2. Zakona o parničnom postupku, našao da je prvostepeni sud, bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo obrazlažući zbog čega je pojedine dokaze prihvatio, te da je dao valjano obrazloženje zbog čega smatra da tužbeni zahtev nije osnovan.
Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. II 1450/07 od 1. novembra 2007. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužilaca - podnosilaca ustavne žalbe izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. br. 6552/06 od 10. maja 2007. godine, navodeći u obrazloženju, između ostalog, da je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno primenjeno materijalno pravo, jer je odredbom člana 179. tačka 9) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05) propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. U ovoj presudi je istaknuto da, kako je postupak utvrđivanja viška zaposlenih kod tuženog sproveden u skladu sa odredbama čl. 153. do 160. Zakona o radu i to prema utvrđenim kriterijumima kojih se pridržavao, a prema sistematizaciji je ukinuto radno mesto koje je obavljao tužilac Miomir Komatina i smanjen broj izvršilaca na radnom mestu koje je obavljao tužilac Dragomir Rmuš, uz isplatu otpremnine, to su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da je tužiocima zakonito prestao radni odnos.
4. Odredbama člana 101. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05) je propisano: da je zaposlenom invalidu rada poslodavac dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti (stav 1.); da je zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima poslodavac dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.
Odredbom člana 153. Zakona o radu je propisano da je poslodavac dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih, ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme.
Odredbama člana 179. stav 1. tačka 9) Zakona o radu je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta čl. 32. i 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje, niti pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo.
Ustavni sud je ustanovio da su osporene presude doneli Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svoje nadležnosti, u postupku sprovedenom u skladu sa zakonskim odredbama. Podnosiocima ustavne žalbe nije bilo uskraćeno pravo da sami ili preko punomoćnika učestvuju u postupku, da predlažu dokaze za koje su smatrali da bi ih trebalo izvesti na glavnoj raspravi, što su oni i učinili, a nadležni sudovi su javno raspravili i odlučili o njihovim tužbenim zahtevima, donošenjem presuda u kojima su obrazložili svoja stanovišta u granicama postavljenih tužbenih zahteva.
Ustavni sud je ocenio da se osporene presude zasnivaju na postupku sprovedenom u skladu sa zakonskim odredbama i na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava. Opštinski sud u Vrbasu, Okružni sud u Novom Sadu i Vrhovni sud Srbije su obrazložili svoja pravna stanovišta zauzeta u ovoj pravnoj stvari, naročito u delu koji se odnosi na ocenu da je postupak utvrđivanja viška zaposlenih kod tuženog sproveden u skladu sa odredbama čl. 153. do 160. Zakona o radu, i to prema utvrđenim kriterijumima kojih se tuženi pridržavao. Dakle, ne može se smatrati da su zauzeta stanovišta posledica proizvoljnog tumačenja, neprihvatljive primene merodavnog prava ili „unapred donete odluke o odbijanju tužbenog zahteva“.
Ustavni sud nalazi da tuženi - poslodavac nije bio obavezan da tužiocu - podnosiocu ustavne žalbe Miomiru Komatini prvo ponudi izmenjeni ugovor o radu, zbog činjenice da je „invalid rada“, pa da tek ako podnosilac ne pristane na isti, otkaže ugovor o radu. U konkretnom slučaju se radi o situaciji kada je zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena došlo do prestanka potrebe za postojanjem određenih radnih mesta, odnosno smanjenja potrebe za brojem izvršilaca na pojedinim radnim mestima u AD „Carnex“. Poslodavac je doneo program rešavanja viška zaposlenih, a celokupan postupak rešavanja viška zaposlenih nakon donošenja tog programa je sproveden u skladu sa zakonskim odredbama. Ustavni sud nalazi da Zakonom o radu nije propisana posebna zaštita zaposlenih invalida rada prilikom prestanka njihovog radnog odnosa zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca.
Ustavni sud ocenjuje da nisu osnovani ni navodi iz ustavne žalbe Miomira Komatine u kojima se ističe da mu „sudovi nisu dozvolili da dokaže bitne činjenice o povredi njegovog prava da mu radni odnos prestane protivno njegovoj volji na zakonit način, da mu nisu dozvolili da dokaže da je obzirom da je bio zaposleni sa preostalom radnom sposobnošću imao posebnu zaštitu po zakonu, a da je ta zaštita izostala, kao i da poslodavac nije mogao da mu protivno njegovoj volji otkaže ugovor o radu, jer je isti bio zaključen na neodređeno vreme“. Naime, ugovor o radu je specifičan dvostranopravni ugovor, detaljno regulisan odredbama Zakona o radu, bilo da se radi o ugovoru na određeno ili neodređeno vreme. Ugovor o radu može prestati na više načina: na osnovu sporazumnog raskida ugovora (član 177.), otkaza od strane zaposlenog (član 178.) i otkaza od strane poslodavca (član 179. Zakona). Dakle, za prestanak ugovora o radu putem otkaza od strane poslodavca nije potreban pristanak zaposlenog, kao ni u obrnutom slučaju, kada zaposleni otkazuje poslodavcu ugovor o radu.
6. Ustavni sud je odlučujući o povredi prava podnosilaca ustavne žalbe na pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu iz stava 2. člana 36. Ustava našao da ni u tom delu ustavna žalba nije osnovana, jer iz činjenice da su podnosioci pokrenuli parnični postupak za poništaj predmetnih rešenja proizlazi da su imali pravo na pokretanje parničnog postupka pred nadležnim opštinskim sudom Republike Srbije, kako je to uostalom i predviđeno pravnom poukom sadržanom u rešenjima donetih od strane AD „Carnex“ Industrija mesa Vrbas 01-6394 od 16. januara 2006. godine i 01-6394 od 11. decembra 2003. godine. Ustavni sud, takođe, nalazi neprihvatljivim navode podnosilaca ustavne žalbe u kojima su istakli „da im nije dozvoljen delotvoran pravni lek protiv odluka sudova o njihovom pravozaštitnom traženju“, zbog toga što su podnosioci iskoristili sva pravna sredstva predviđena Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), i to kako žalbu kao redovan pravni lek na prvostepenu presudu, tako i reviziju, koju je u ovom konkretnom slučaju bilo moguće izjaviti kao vanredni pravni lek na pravosnažnu drugostepenu presudu.
Sledom rečenog, Ustavni sud ocenjuje da je parnični postupak koji je prethodio ustavnosudskom bio vođen na način kojim je podnosiocima ustavne žalbe bilo obezbeđeno pravično suđenje, kao i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluka kojima se odlučivalo o njihovim pravima.

7. Na osnovu izloženog, kao i odredbe člana 89. stav 1. u vezi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe u radnom sporu povodom otkaza ugovora o radu zbog tehnološkog viška

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti