Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv više sudskih odluka. Žalba protiv pravnosnažne osuđujuće presude odbačena je kao neblagovremena, a žalba protiv odluka o ponavljanju postupka kao nedopuštena, jer se tim aktima ne odlučuje o pravima ili optužbi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Stankovića iz Šainovca, opština Doljevac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Stankovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu K. 1488/06 od 30. aprila 2009. godine, presude Okružnog suda u Nišu Kž. 1850/09 od 20. oktobra 2009. godine, presude Osnovnog suda u Nišu Kv. 64/10 od 8. februara 2010. godine, presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1769/10 od 26. maja 2010. godine, rešenja Osnovnog suda u Nišu Kv. 590/10 od 16. jula 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 780/10 od 3. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Stanković iz Šainovca, opština Doljevac, podneo je Ustavnom sudu 8. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Nišu K. 1488/06 od 30. aprila 2009. godine, presude Okružnog suda u Nišu Kž. 1850/09 od 20. oktobra 2009. godine, presude Osnovnog suda u Nišu Kv. 64/10 od 8. februara 2010. godine, presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1769/10 od 26. maja 2010. godine, rešenja Osnovnog suda u Nišu Kv. 590/10 od 16. jula 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 780/10 od 3. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije. Ustavnu žalbu je potpisao Zoran V. Nikolić, advokat iz Medveđe, branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su Opštinski, Osnovni i Apelacioni sud povredili označeni član Ustava, jer su sve predloge odbrane i osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, odbijali bez ikakvog razloga; da je Osnovni sud sve odbacivao bez valjanog razloga; da sud nije odlučivao objektivno o pravima podnosioca; da su u konkretnom slučaju osnovanost sumnje, koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužba protiv podnosioca bile neosnovane. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud „prihvati“ ustavnu žalbu, utvrdi da mu je povređeno označeno ustavno pravo, naloži da se ponovi krivični postupak protiv osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe i odloži meru izvršenja kazne zatvora do okončanja postupka po ustavnoj žalbi.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Nišu K. 1488/06 od 30. aprila 2009. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i izrečena mu je mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilima svih kategorija u trajanju od dve godine; da je osporenom drugostepenom presudom Okružnog suda u Nišu Kž. 1850/09 od 20. oktobra 2009. godine, delimičnim uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačena osporena prvostepena presuda samo u delu odluke o kazni, tako što je Okružni sud u Nišu okrivljenog za izvršeno krivično delo osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, dok su u ostalom delu žalba branioca okrivljenog i žalba Opštinskog javnog tužioca odbijene kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena; da je osporenom presudom Osnovnog suda u Nišu Kv. 64/10 od 8. februara 2010. godine odbijen kao neosnovan zahtev branioca osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje krivičnog postupka pravnosnažno okončanog presudom Opštinskog suda u Nišu K. 1488/06 od 30. aprila 2009. godine, koja je preinačena presudom Okružnog suda u Nišu Kž. 1850/09 od 20. oktobra 2009. godine; da su osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1769/10 od 26. maja 2010. godine odbijene kao neosnovana žalba osuđenog i njegovog branioca izjavljene protiv osporene presude Osnovnog suda u Nišu Kv. 64/10 koja je i potvrđena; da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu Kv. 590/10 od 16. jula 2010. godine odbačen zahtev osuđenog i njegovog branioca za ponavljanje krivičnog postupka pravnosnažno okončanog presudom Opštinskog suda u Nišu K. 1488/06 od 30. aprila 2009. godine, koja je preinačena presudom Okružnog suda u Nišu Kž. 1850/09 od 20. oktobra 2009. godine; da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 780/10 od 3. septembra 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba osuđenog i njegovog branioca izjavljena protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Nišu Kv. 590/10.

4. Odlučujući o delu ustavne žalbe u kome su osporene presude Opštinskog suda u Nišu K. 1488/06 od 30. aprila 2009. godine i Okružnog suda u Nišu Kž. 1850/09 od 20. oktobra 2009. godine, Ustavni sud ukazuje na usvojeni pravni stav da je rok za podnošenje ustavne žalbe prekluzivan i da je početak roka određen danom dostavljanja akta donetog po poslednjem iscrpljenom pravnom sredstvu. U krivičnom postupku, prema pravnom stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene, odnosno drugostepene presude smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Okružnog suda u Nišu Kž. 1850/09 od 20. oktobra 2009. godine, kojom je krivični postupak vođen protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, pravnosnažno okončan, njemu i njegovom braniocu u tom postupku dostavljena najkasnije 8. februara 2010. godine, kada je Osnovni sud u Nišu odbio kao neosnovan zahtev branioca osuđenog za ponavljanje tog krivičnog postupka, jer je pretpostavka za korišćenje ovog vanrednog pravnog sredstva bila prethodno dostavljanje osporenih krivičnih presuda tom braniocu. Imajući u vidu da je ustavna žalba protiv ovih osporenih akata izjavljena 8. oktobra 2010. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

5. Odlučujući o delu ustavne žalbe u kome su osporeni presuda Osnovnog suda u Nišu Kv. 64/10 od 8. februara 2010. godine, presuda Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1769/10 od 26. maja 2010. godine, rešenje Osnovnog suda u Nišu Kv. 590/10 od 16. jula 2010. godine i rešenje Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 780/10 od 3. septembra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe u ovom delu osporava pojedinačne pravne akte kojima je odlučivano o zahtevima za ponavljanje krivičnog postupka pravnosnažno okončanog presudom Okružnog suda u Nišu Kž. 1850/09 od 20. oktobra 2009. godine. Ustavni sud ocenjuje da ovim osporenim presudama i rešenjima nije odlučivano o pravima, obavezama ili o optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe niti o njegovoj krivičnoj odgovornosti, već da su ovi osporeni akti doneti u postupku po zahtevima za ponavljanje krivičnog postupka, podnetim na osnovu odredaba čl. 404. do 414. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10).

Akti osporeni u ovom delu ustavne žalbe nisu, prema oceni Ustavnog suda, pojedinačni pravni akti protiv kojih se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti. Ustavni sud je, u konkretnom slučaju, utvrdio da je ustavna žalba izjavljena protiv ovih akata zbog povrede prava na pravično suđenje nedopuštena. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už – 2145/2009 od 21. januara 2010. godine), a odlučujući u ovom predmetu Sud je imao u vidu i istovetan stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X. protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine), prema kome se član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne primenjuje na postupak povodom zahteva za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, jer takav postupak „ne utvrđuje osnovanost bilo kakve krivične optužbe protiv podnosioca“, već samo da li će biti odobreno ponovno suđenje ili ne.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti